Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje zbog arbitrernog odlučivanja upravnih organa i Upravnog suda. Osporeni akti, kojima je odbijen zahtev za poništaj rešenja o izuzimanju zemljišta, nisu adekvatno obrazloženi, pa se predmet vraća na ponovno odlučivanje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. N(1), N. N(2) i M. N. - S, svih iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 29. maja 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. N(1), N. N(2) i M. N. – S. i utvrđuje da je rešenjem Gradske uprave za imovinu grada Kragujevca – Odeljenje za imovinu i imovinsko-pravne poslove broj 463-284/04-XVI od 29. marta 2017. godine, rešenjem Ministarstva finansija – Sektor za imovinsko-pravne poslove broj 463-02-00420/2004-07 od 20. novembra 2017. godine i presudom Upravnog suda U. 19982/17 od 12. novembra 2021. godine povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 19982/17 od 12. novembra 2021. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosilaca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva finansija – Sektor za imovinsko-pravne poslove broj 463-02-00420/2004-07 od 20. novembra 2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. N(1), N. N(2) i M. N. - S, svi iz Beograda, podneli su Ustavnom sudu, preko punomoćnika Lj. Đ, advokata iz Beograda, 21. januara 2022. godine, ustavnu žalbu protiv pojedinačnih akata označenih u tački 1. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Kako se označeno pravo garantovano Evropskom konvencijom jemči i odgovarajućim odredbama Ustava, to Ustavni sud njegovu eventualnu povredu ceni u odnosu na odredbe Ustava.

U ustavnoj žalbi se navodi: da je zahtevom podnosilaca traženo poništavanje rešenja o izuzimanju građevinskog zemljišta iz poseda njihovog pravnog prethodnika; da iz nalaza veštaka građevinske i geodetske struke proizlazi da na predmetnom zemljištu ne postoje drugi objekti izgrađeni u druge svrhe u skladu sa zakonom; da je u potpunosti neizgrađen deo zemljišta na postojećoj k.p. broj …/4, koja odgovara k.p. br. …/1 i …/2, kao i deo zemljišta koje je „otcepljen“ od k.p. broj …/2; da na katastarskim parcelama koje su nastale od izuzetog zemljišta postoji dosta neizgrađenog zemljišta u državnoj svojini; da je zahtev za poništaj rešenja o izuzimanju zemljišta iz poseda mogao biti usvojen delimično, tako što ne bi bilo obuhvaćeno zemljište na kome postoje legalno izgrađeni objekti.

U ustavnoj žalbi se dalje ističe: da u osporenim aktima nije obrazloženo o kakvom se kompleksu zemljišta radi; da u vreme donošenja rešenja o izuzimanju predmetnog zemljišta više nisu postojale k.p. br. … i … KO Kragujevac, jer su tri godine ranije bile „pocepane“ na k.p. br. …/1, …/2, …/1 i …/2 KO Kragujevac, koje su bile upisane i u trenutku pokretanja predmetnog upravnog postupka; da su tokom postupka navedene parcele „cepane“ i njihovi delovi pripajani drugim parcelama, a njihov ostatak je unet u novoformiranu k.p. broj …; da na k.p. br. …/4 u površini od 2 ha 37 a 49 m2 „možda postoji“ samo jedan legalno izgrađen objekat, hala otpreme u površini od 0.24.88 ha.

Podnosioci ustavne žalbe, takođe, ukazuju na to da iz spisa predmeta i osporenih akata nije moguće utvrditi u skladu sa kojim planskim aktom i kojoj drugoj nameni je privedeno predmetno zemljište i da osporena presuda u suštini nema obrazloženje, već se Upravni sud samo pozvao na stav zauzet na 77. sednici svih sudija tog suda.

Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava i poništi osporene akte.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u osporene akte i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Pravnosnažnim rešenjem Narodnog odbora opštine Kragujevac broj 01-25175/1 od 29. septembra 1959. godine naloženo je ranijim sopstvenicima nacionalizovanog građevinskog neizgrađenog zemljišta, pored ostalog, D. N. da preda u posed preduzeću I. „Š.“ Kragujevac zemljište označeno kao k.p. broj … u površini od 2.85.40 ha i k.p. broj … u površini od 0.17.58 ha, uz naknadu po Zakonu o nacionalizaciji najmanih zgrada i građevinskog zemljišta, a radi izgradnje pogona i upravne zgrade preduzeća. U obrazloženju rešenja je navedeno da je predmetno zemljište nacionalizovano i postalo društvena svojina na dan 26. decembra 1958. godine, stupanjem na snagu Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta i da je to zemljište, saglasno članu 38. tog zakona, ostajalo u posedu ranijih vlasnika do predaje u posed opštini ili drugom licu na osnovu rešenja opštinskog narodnog odbora.

Osporenim rešenjem Gradske uprave za imovinu grada Kragujevca – Odeljenje za imovinu i imovinsko-pravne poslove broj 463-284/04-XVI od 29. marta 2017. godine odbijen je zahtev N. N(1), N. N(2) i M. N. – S. (podnosilaca ustavne žalbe) i O. J. za poništaj pravnosnažnog rešenja Narodnog odbora opštine Kragujevac broj 01-25175/1 od 29. septembra 1959. godine o izuzimanju zemljišta označenog kao k.p. broj … u površini od 2.85.40 ha i k.p. broj … u površini od 0.17.58 ha, obe KO Kragujevac (dalje u tekstu: predmetno zemljište). U obrazloženju osporenog rešenja prvostepenog organa je navedeno: da je rešenjem Saveta za komunalne poslove Narodnog odbora opštine Kragujevac od 8. aprila 1959. godine odobrena preduzeću „Š.“ iz Kragujevca uža lokacija za podizanje fabrike nameštaja i stolarije, pored ostalog, na k.p. br. …/1 i 2 i …/1 i 2; da je rešenjem nadležnog organa od 9. jula 1960. godine izdata građevinska dozvola za podizanje fabričke hale – fabrike nameštaja „na k.p. broj …/2 i druge KO Kragujevac“; da je, prema uverenju Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Kragujevac od 16. novembra 2010. godine i izveštajima od 7. februara i 9. aprila 2014. godine, k.p. broj … u površini od 2.85.40 ha „cepana“ na k.p. broj …/1 u površini od 1.22.71 ha i k.p. broj …/2 u površini od 1.62.69 ha, da su od k.p. broj …/2 formirane k.p. br. …/8 i 9 ukupne površine 00.00.37 ha; da su delovi k.p. br. …/1 i 2 i …/1 i 2 ušli u sastav novoformirane k.p. broj … KO Kragujevac 4, koja je bila upisana kao državna svojina sa pravom korišćenja privrednog društva „Z.“ d.o.o. Kragujevac i kao privatna svojina „F.“ d.o.o. Kragujevac, sa zajedničkim udelima; da je u toku ovog postupka k.p. broj … u površini od 4.84.54 ha cepana na k.p. br. …/1, 2, 3, 4 i 5, koje su upisane kao privatna svojina „F.“ d.o.o. Kragujevac i kao državna svojina, sa pravom korišćenja privrednog društva „U.“ d.o.o. Beograd-Zemun, sa zajedničkim udelima; da je na k.p. broj …/4 u površini od 2.37.49 ha upisano pet objekata, od kojih dva nemaju odobrenje za gradnju; da je na k.p. broj …/5 u površini od 02.34.80 ha upisano šest objekata, od kojih tri nemaju odobrenje za gradnju; da je na k.p. broj … u površini od 0.42.27 ha, u koju je ušao deo k.p. broj …/2, upisana trafo stanica koja ima odobrenje za upotrebu; da na drugim parcelama u koje su ušli delovi k.p. broj …/2, koje su u državnoj, odnosno javnoj svojini (osim 42/1079 delova k.p. broj … u površini od 0.10.79 ha koji su u privatnoj svojini), nema objekata, osim na k.p. br. …/1 i 2 u površini od 01.11.76 ha, odnosno 00.10,99 ha, na kojima je upisana „ulica Save Kovačevića kao objekat izgrađen bez odobrenja za gradnju, držalac grad Kragujevac“. Prvostepeni organ je dalje naveo: da je veštak P. D, inžinjer geodezije, u svom nalazu od 13. juna 2016. godine naveo da se na k.p. br. …/1 i 2 i …/1 i 2 nalaze „cele ili delovi sadašnjih zgrada“ ukupne površine oko 8530 m2; da je veštak građevinske struke G. S. u nalazu „iz juna 2016. godine“, koji je dopunjen 7. novembra iste godine naveo da na k.p. broj …/5, među objektima koje je izgradilo preduzeće „Š.“, danas postoje proizvodna hala I i II deo, magacin gotovih proizvoda sa tremom i kotlarnica sa instalacijom; da „u sledećem periodu od 2013. godine sva ulaganja nastaju u investiciji „F.“ d.o.o. Kragujevac“; da je zaključak veštaka da se na k.p. broj … u površini od 2.85.40 ha izgradilo više objekata za koje su izdate građevinske dozvole, da ti objekti nisu dobili upotrebne dozvole i da na tom zemljištu postoje drugi građevinski objekti koji su izgrađeni u druge svrhe u skladu sa zakonom, za šta su izdate upotrebne dozvole; da je veštak, odgovarajući na pitanje punomoćnika podnosilaca da li na osnovu građevinske dozvole za izgradnju otvorene nadstrešnice može da se izgradi zatvoreni limeni magacin, izjavio da je pregledom tehničke dokumentacije ustanovljeno da se upotrebna dozvola odnosi na otvorenu nadstrešnicu, tako da limeni magacin nema status legalnog objekta; da je punomoćnik privrednog društva „F.“ d.o.o. Kragujevac“ izjavio da se uknjižio na delu k.p. broj … prvo kao korisnik, na osnovu ugovora o zajedničkom ulaganju između Republike Srbije i „F.“ od 29. septembra 2008. godine, da je tom privrednom društvu pripao deo parcele čiji je korisnik bilo privredno društvo „Z.r.“ – F. i da je taj deo ušao u kapital tog privrednog društva „F.“ d.o.o. Kragujevac“ na ime udela Republike Srbije; da je zastupnik privrednog društva „U.“ d.o.o. Beograd izjavio da su objekti privrednog društva „Z. k.“ d.o.o. Kragujevac na k.p. …/4 kupljeni putem prodaje neposrednom pogodbom u izvršnom postupku; da je u podnesku privrednog društva „Z. k.“ d.o.o. Kragujevac od 22. februara 2017. navedeno da je prodaja određena i sprovedena po rešenju Osnovnog suda u Kragujevcu I. 727/15, zaključkom izvršitelja od 15. aprila 2016. godine

Prvostepeni organ je, polazeći od toga da se, prema nalazu i mišljenju veštaka građevinske struke, na k.p. broj … u površini od 02.85.40 ha izgradilo više objekata za šta su izdate građevinske dozvole, da su se ti objekti koristili po prvobitnoj nameni za potrebe industrije stolarije i nameštaja „Š.“, ali da nisu dobili upotrebne dozvole, da na tom zemljištu postoje „drugi građevinski objekti koji su izgrađeni u druge svrhe u skladu sa zakonom, za šta su izdate upotrebne dozvole, našao da nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za poništaj pravnosnažnog rešenja o izuzimanju zemljišta iz poseda, jer je zemljište privedeno drugoj nameni u skladu sa zakonom. Po nalaženju tog organa, nisu od uticaja navodi podnosilaca ustavne želbe da predmetno zemljište nije izuzeto da bi na njemu „Z. C.“ gradili objekte za svoje potrebe, jer je 1966. godine preduzeće „Š.“ iz Kragujevca pripojeno preduzeću „Z. C.“ Kragujevac i jer se „dalja izgradnja nastavila pod investicijom tog preduzeća u skladu sa važećim planom i zakonom“. Takođe je ocenjeno da se k.p. broj … ne može smatrati neizgrađenom, jer „na istoj postoje delovi infrastrukture i drugih instalacija“. Odluka o zahtevu doneta je primenom odredaba Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 47/03), imajući u vidu da je zahtev podnet 27. septembra 2004. godine.

Osporenim rešenjem Ministarstva finansija – Sektor za imovinsko-pravne poslove broj 463-02-00420/2004-07 od 20. novembra 2017. godine odbijena je žalba koju su podnosioci ustavne žalbe izjavili protiv predmetnog rešenja prvostepenog organa. Drugostepeni organ je konstatovao da je u žalbi navedeno: da se ne može prihvatiti da je zemljište u površini od 03.02.98 ha, koje je izuzeto radi izgradnje više objekata, privedeno nameni izgradnjom jednog objekta - hale otpreme u površini od 00.24.88 ha; da je prvostepeni organ mogao da usvoji zahtev delimično, tako što neće obuhvatiti zemljište na kome su legalno izgrađeni objekti. Ocenjujući navode žalbe da predmetno zemljište nije privedeno nameni za koju je izuzeto i da nije privedeno ni nekoj drugoj nameni u skladu sa zakonom, drugostepeni organ je našao da su neosnovani, jer je „u novijim presudama Upravnog suda zauzet stav da je bitno i da li je zemljište privedeno drugoj izmenjenoj nameni u skladu sa zakonom“. Takođe su ocenjeni neosnovanim navodi o mogućnosti delimičnog usvajanja zahteva, jer „predmetna parcela čini deo kompleksa radi čije izgradnje je zemljište izuzeto, te se ne može posmatrati izdvojeno od kompleksa“, što je istakao i Vrhovni sud Srbije u presudi U. 3226/05 od 22. decembra 2005. godine.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 19982/17 od 12. novembra 2021. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnosilaca ustavne žalbe podneta radi poništaja navedenog konačnog rešenja Ministarstva finansija. Upravni sud je ocenio da je u postupku pravilno utvrđeno da nisu ispunjeni uslovi za poništaj rešenja o izuzimanju predmetnog zemljišta, jer je ono privedeno drugoj nameni, u skladu sa zakonom. Osim toga, Upravni sud je istakao da se, prema pravnom stavu tog suda, utvrđenom na Opštoj sednici svih sudija održanoj 29. marta 2018. godine, ne može poništiti pravnosnažno rešenje „u delu koji obuhvata novoformirane parcele, već (…) samo u delu koji se odnosi na parcelu izuzetu onako kako glasi dispozitiv rešenja (…) i to samo ukoliko su izuzete parcele zasebno određene u dispozitivu rešenja i ne predstavljaju deo kompleksa zemljišta koji je kao takav izuzet radi privođenja nameni“. Upravni sud je naveo da je cenio navode tužbe, ali je našao da su isti „neosnovani i bez uticaja na drugačije rešenje ove upravne stvari“, imajući u vidu da su uglavnom ponovljeni navodi žalbe, na koje je tuženi organ pravno argumentovano odgovorio.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, čija povreda je, pored ostalih, istaknuta u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored već navedene ustavne odredbe, relevantne su i odredbe ranije važećeg Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 47/03 i 34/06), kojima je bilo propisano: da se ranijim sopstvenikom smatra lice koje je po važećim propisima bilo sopstvenik na neizgrađenom ostalom građevinskom zemljištu u državnoj svojini na dan stupanja na snagu Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta, „Službeni list FNRJ“, br. 52/58, 3/59, 24/59 i 24/61, Zakona o određivanju građevinskog zemljišta u gradovima i naseljima gradskog karaktera, „Službeni list SFRJ“, broj 5/68, odnosno Zakona o određivanju građevinskog zemljišta u gradovima i naseljima gradskog karaktera, „Službeni glasnik SRS“, br. 32/68, 17/69, 29/69, 19/71, 16/72, 24/73 i 39/73 (član 84. stav 2.); da će se na zahtev ranijeg sopstvenika, odnosno njegovog zakonskog naslednika, poništiti pravnosnažno rešenje o izuzimanju gradskog građevinskog zemljišta iz njegovog poseda, ako korisnik gradskog građevinskog zemljišta isto ne privede nameni za koju je zemljište izuzeto, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 86. stav 7.).

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09-ispravka, 64/10-Odluka US, 24/11-Odluka US, 121/12, 42/13-Odluka US, 50/13-Odluka US, 98/13-Odluka US, 132/14 i 145/14) propisano je: da se na većem broju katastarskih parcela može obrazovati jedna ili više građevinskih parcela na osnovu projekta preparcelacije, na način i pod uslovima utvrđenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, obrazovaće se na osnovu podzakonskog akta kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje (član 65. stav 1.); da se na jednoj katastarskoj parceli može obrazovati veći broj građevinskih parcela, koje se mogu deliti parcelacijom do minimuma utvrđenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti, odnosno, planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, na osnovu projekta parcelacije, pod uslovima i na način propisanim u stavu 1. ovog člana (član 65. stav 2.); da se ispravka granica susednih katastarskih parcela, spajanje susednih katastarskih parcela istog vlasnika, kao i spajanje susednih parcela na kojima je isto lice vlasnik ili dugoročni zakupac na osnovu ranijih propisa, vrši na osnovu elaborata geodetskih radova (član 68. stav 1.).

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da ustavna garancija označenog prava podrazumeva, pored ostalog, da sudska odluka o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u suprotnom mogla smatrati rezultatom arbitrernog postupanja i odlučivanja nadležnog suda.

Ustavni sud je konstatovao da se osporeno rešenje prvostepenog organa temelji na oceni da je predmetno zemljište privedeno drugoj nameni u skladu sa zakonom. Iako je prihvatio navedenu ocenu, drugostepeni organ je u osporenom rešenju istakao da u konkretnom slučaju nije moguće delimično usvajanje zahteva, budući da „predmetna parcela čini deo kompleksa radi čije izgradnje je zemljište izuzeto“. Upravni sud je u osporenoj presudi, takođe, ocenio da je predmetno zemljište privedeno drugoj nameni u skladu sa zakonom, istovremeno se pozivajući na pravni stav tog suda o mogućnosti delimičnog poništenja rešenja o izuzimanju zemljišta.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud smatra da su u upravnom postupku koji je okončan osporenim aktom bila sporna sledeća pravna pitanja:

- da li se zahtev za poništaj rešenja o izuzimanju zemljišta može odbiti ako zemljište nije privedeno nameni za koju je izuzeto, već drugoj nameni, u skladu sa zakonom i

- pod kojim uslovima se može delimično poništiti rešenje o izuzimanju zemljišta.

Iz navedenih odredaba ranije važećeg Zakona o planiranju i izgradnji, po oceni Ustavnog suda, proizlazi: da je sopstvenik na neizgrađenom ostalom građevinskom zemljištu koje je postalo društvena svojina na osnovu ranije važećih propisa, odnosno njegov zakonski naslednik, bio ovlašćen da podnese zahtev za poništaj pravnosnažnog rešenja o izuzimanju gradskog građevinskog zemljišta iz poseda; da su takva rešenja poništavana u postupku pred nadležnim organom ako korisnik gradskog građevinskog zemljišta isto nije priveo nameni za koju je zemljište izuzeto, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu tog zakona; da je rešenje nadležnog organa doneto u tom postupku osnov za upis prava ranijeg sopstvenika, odnosno njegovog naslednika na tom zemljištu u katastar nepokretnosti, odnosno za vođenje postupka koji će omogućiti taj upis prava.

Ustavni sud je, polazeći od činjenica utvrđenih u ovom ustavnosudskom postupku, konstatovao:

- da je predmetno zemljište u ukupnoj površini od 3.02.98 ha izuzeto iz poseda ranijeg sopstvenika i predato preduzeću I. „Š.“ Kragujevac radi izgradnje pogona i upravne zgrade preduzeća;

- da predmetno zemljište nije bilo privedeno nameni za koju je izuzeto na dan podnošenja zahteva za poništaj rešenja o izuzimanju 27. septembra 2004. godine;

- da je u toku predmetnog upravnog postupka predmetno zemljište ušlo u sastav drugih katastarskih parcela, koje su u javnoj, državnoj, odnosno privatnoj i državnoj svojini, sa zajedničkim udelima;

- da je deo predmetnog zemljišta u površini od 2.40.25 ha ušao u sastav k.p. broj … u površini od 4.85.54 ha, kasnije podeljene na podbrojeve 1, 2, 3, 4 i 5, na kojima je u katastru nepokretnosti upisano ukupno 11 objekata, od kojih pet nema odobrenje za gradnju, odnosno upotrebu;

- da je na k.p. br. …/1 i 2 u površini od 01.11.76 ha, odnosno 00.10,99 ha, u koje su ušli delovi predmetnog zemljišta, upisana „ulica Save Kovačevića kao objekat izgrađen bez odobrenja za gradnju, držalac grad Kragujevac“.

U vezi sa prvim spornim pravnim pitanjem, Ustavni sud nalazi da je u postupku po zahtevu za poništaj pravnosnažnog rešenja o izuzimanju zemljišta iz poseda ranijeg sopstvenika neophodno utvrditi ne samo namenu za koju je zemljište izuzeto, već i činjenicu da li je to zemljište nakon izuzimanja promenilo namenu u skladu sa zakonom. Nakon toga se, angažovanjem veštaka odgovarajuće struke, mora utvrditi da li je to zemljište privedeno nameni za koju je izvršeno izuzimanje, izmenjenoj ili planiranoj nameni, u skladu sa zakonom. Ustavni sud je, pritom, imao u vidu da se prilikom utvrđivanja da li je zemljište privedeno nameni ne utvrđuje isključivo da li je parcela koja je bila predmet izuzimanja izgrađena, budući da zemljište može biti i potpuno neizgrađeno, a ipak privedeno nameni, u skladu sa zakonom.

Ustavni sud je konstatovao da je u predmetnom upravnom postupku izveden dokaz veštačenjem od strane veštaka građevinske struke, ali da osporeno rešenje prvostepenog organa ne sadrži broj i naziv, ni sadržinu izmenjenog, odnosno važećeg planskog dokumenta kojim je određena druga namena predmetnog zemljišta, nakon izuzimanja, ni drugog akta iz koga proizlazi namena tog zemljišta. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je u predmetnom postupku utvrđeno da se na predmetnom zemljištu nalaze i objekti izgrađeni bez odobrenja za gradnju i/ili upotrebu, Sud je ocenio proizvoljnim zaključak da je predmetno zemljište privedeno drugoj nameni, u skladu sa zakonom.

Po nalaženju Ustavnog suda, nedostatak razloga za ocenu da predmetno zemljište nije privedeno drugoj nameni, u skladu sa zakonom, nije moguće kompenzovati razlozima koji se odnose na (ne)mogućnost delimičnog poništaja rešenja o izuzimanju zemljišta. Budući da iz osporenih akata ne proizlazi da neki deo predmetnog zemljišta nije priveden nameni, ni da je predmetno zemljište izuzeto kao deo kompleksa zemljišta, Ustavni sud je konstatovao da nije jasno na koji deo zahteva se odnosi ocena drugostepenog organa da se ne može delimično poništiti rešenje o izuzimanju predmetnog zemljišta. Osporenom presudom Upravnog suda navedena protivrečnost nije otklonjena, već je dodatno otežano razumevanje razloga za odbijanje zahteva, pozivanjem na pravni stav utvrđen na Opštoj sednici svih sudija tog suda održanoj 29. marta 2018. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da drugo sporno pitanje nije ni moglo biti rešeno, budući da je u predmetnom upravnom postupku ostalo nerazjašnjeno da li je predmetno zemljište u celini ili delimično privedeno drugoj nameni, u skladu sa zakonom, od čega zavisi mogućnost delimičnog poništavanja rešenja o izuzimanju tog zemljišta. Ustavni sud, međutim, ukazuje na stanovište izraženo u Odluci Už-8172/2022 (od 6. marta 2025. godine), objavljenoj na internet stranici: www.ustavni.sud.rs, prema kome ostvarenje prava na poništaj rešenja nadležnog organa o izuzimanju zemljišta iz poseda ne može biti dovedeno u pitanje zbog nepodudaranja u nazivu, površini i granicama katastarskih parcela. Sud je, pritom, naglasio da u dispozitivu rešenja kojim se poništava rešenje o izuzimanju mora biti označen broj parcele starog i novog premera, odnosno površina i granice izuzetog zemljišta u odnosu na postojeće stanje u katastru. Ustavni sud je imao u vidu da je u određenim slučajevima, pre upisa prava na osnovu rešenja kojim se delimično poništava rešenje o izuzimanju zemljišta iz poseda, potrebno sprovesti neki od postupaka predviđenih navedenim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je našao da osporeni akti nisu obrazloženi na način koji otklanja sumnju u arbitrernost odlučivanja. Ustavni sud je stoga, ne prejudicirajući odluku o predmetnom zahtevu, utvrdio povredu prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava i, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud naglašava da je u ponovnom postupku, u cilju ostvarivanja prava podnosilaca ustavne žalbe, potrebno utvrditi da li je predmetno zemljište u celini privedeno drugoj nameni u skladu sa zakonom, odnosno da li je moguć delimični poništaj spornog rešenja o izuzimanju zemljišta iz poseda, imajući u vidu da je deo predmetnog zemljišta postao vlasništvo privrednog društva „F.“ d.o.o. Kragujevac“.

6. Ustavni sud je, imajući u vidu prirodu učinjene povrede prava u konkretnom slučaju, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio presudu Upravnog suda U. 19982/17 od 12. novembra 2021. godine i odredio da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosilaca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva finansija – Sektor za imovinsko-pravne poslove broj 463-02-00420/2004-07 od 20. novembra 2017. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Ustavni sud je ocenio preuranjenim zahtev ustavne žalbe da se utvrdi povreda prava na imovinu, garantovanog članom 58. Ustava, imajući u vidu da će, nakon poništavanja osporene presude Upravnog suda, biti ponovo ispitana zakonitost rešenja Ministarstva finansija kojim je okončan predmetni upravni postupak.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, zbog nepostojanja pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu svega izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti