Sudska praksa

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku o prestanku službe, koji je trajao preko sedam godina. Sud je utvrdio da su pogrešno i nedelotvorno postupanje upravnih organa i protivrečno odlučivanje sudova doveli do neprimereno dugog trajanja postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. S . iz Bora , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. maja 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. S . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Ministarstvom odbrane - Regionalni centar Niš u predmetu Int. broj 23-258/11-8 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbija se kao neosnovana ust avna žalba S. S. izjavljena protiv presude Upravnog suda U. 1613/12 od 9. avgusta 2012. godine zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se ustavna žalba u preostalom delu odbacuje.

3. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. S. iz Bora podnela je, 10 . septembra 2012. godine, preko punomoćnika mr Ž. V, advokata iz Niša, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 1613/12 od 9. avgusta 2012. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , kao i prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

U ustavnoj žalbi se opisuje tok osporenog upravnog postupka za koji se tvrdi da trajao "od 5. maja 2005. godine do 22. avgusta 2012. godine". Ističe se da je reč o veoma prostom i jednostavnom postupku, koji je trajao više od sedam godina, iako je u pitanju radni spor koji je , prema odredbi člana 435. ranije važećeg Zakona o parničnom postupku, predstavljao hitan postupak. Potom se ističe da Upravni sud nije cenio navode tužbe o tome da je podnositeljka dostavila dokaze da je postojalo upražnjeno formacijsko mesto na koje je mogla da se rasporedi, kao i izveštaj Nacionalne službe za zapošljavanje prema kome je u momentu prestanka radnog odnosa mogla da bude zaposlena na više radnih mesta, što nije učinjeno. Podnositeljka smatra i da rešenjem iz 2011. godine nije moglo biti retroaktivno odlučeno da joj služba prestaje 2005. godine, jer su poništajem ranijeg prvostepenog rešenja poništene i sve pravne posledice koje je ono proizvelo. Konačno, podnositeljka navodi da je odluka o prestanku njene službe zasnovana na dokazima pribavljenim tek 2011. godine.

Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i naknadi podnositeljki nematerijalnu štetu u iznosu od 1.450.000,00 dinara.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u spise predmeta Ministarstva odbrane - Regionalni centar Niš Int. broj 23-258/11-8, Vrhovnog suda Srbije U-SCG 944/06 i Upravnog suda U. 1613/12, kao i u celokupnu priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Komande Vojnog odseka Bor Int. broj 347-11 od 8. aprila 2005. godine, u tački 1. dispozitiva, utvrđeno je da S. S, ovde podnositeljki ustavne žalbe, raspoređenoj na radnom mestu samostalni programer - referent za vojnu obavezu u Odeljenju za vojnu obavezu, prestaje služba u Ministarstvu odbrane Srbije i Crne Gore, bez njene saglasnosti, zbog ukidanja radnog mesta na koje je raspoređena. U tački 2. dispozitiva ovog rešenja određeno je da otkazni rok počinje da teče 11. aprila 2005. godine i da traje do dana prestanka službe, 10. maja 2005. godine. Istim rešenjem utvrđeno je da podnositeljki pripada jednokratna otpremnina u visini dvanaestostrukog iznosa bruto plate, sa danom prestanka službe, koju je ostvarila za mesec koji prethodi mesecu u kome joj prestaje služba (tačka 3. dispozitiva). U obrazloženju rešenja je navedeno da je odluka kao u dispozitivu doneta na osnovu odredbe člana 143. stav 1. tačka 9) tada važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije i Odluke ministra odbrane pov. broj 4229-1 od 4. aprila 2005. godine o smanjenju kadra, nakon izvršenih organizacijskih promena i ukidanja radnog mesta samostalni programer.

Rešavajući o žalbi podnositeljke od 22. aprila 2005. godine, Komanda Vojnog okruga Niš je donela rešenje Int. broj 546-17 od 26. aprila 2005. godine kojim je istu odbila.

Podnositeljka je 13. juna 2005. godine Sudu Srbije i Crne Gore podnela tužbu protiv navedenog konačnog rešenja, koja je zavedena pod brojem Us. 652/05.

Nakon što je 21. decembra 2006. godine, na osnovu odredbe člana 4. stav 1. Uredbe o položaju pojedinih institucija bivše Srbije i Crne Gore i Službi Saveta ministara ("Službeni glasnik RS", br. 49/06 i 63/06), Vrhovni sud Srbije preuzeo nerešene predmete koji se odnose na upravne sporove pokrenute pred Sudom Srbije i Crne Gore, taj sud je 12. marta 2008. godine doneo presudu U-SCG 944/06, kojom je uvažio tužbu podnositeljke i poništio drugostepeno rešenje. U obrazloženju presude je navedeno da u spisima predmeta nema dokaza da je ukinuto radno mesto, odnosno da je smanjen broj izvršilaca na radnom mestu na koje je podnositeljka raspoređena, što su razlozi za prestanak službe na osnovu odredbe člana 143. stav 1. tačka 9) ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije, niti je utvrđeno da li se podnositeljki moglo obezbediti jedno od prava propisanih članom 144. stav 1. tač. 1) i 2) navedenog zakona .

Komanda Vojnog okruga Niš je u izvršenju navedene presude Vrhovnog suda Srbije donela rešenje Int. broj 5 46-17/2005-8 od 5. avgusta 2008. godine, kojim je poništeno prvostepeno rešenje od 8. aprila 2005. godine i naloženo prvostepenom organu da u ponovnom postupku donese novo rešenje.

Vojni odsek Zaječar je 30. oktobra 2008. godine doneo rešenje Int. broj 244-1/2, kojim je određeno da podnositeljki prestaje služba u Ministarstvu odbrane, bez njene saglasnosti, zbog ukidanja radnog mesta na koje je raspoređena, sa danom 10. majem 2005. godine. U obrazloženju rešenja je navedeno da su u ponovnom postupku pribavljeni sledeći dokazi: obaveštenje Nacionalne službe za zapošljavanje - Filijala Bor broj 0605-101-34/2008 od 12. septembra 2008. godine, u kome je navedeno da je na osnovu evidencije prijava o slobodnim radnim mestima utvrđeno da je u periodu od 1. maja 2005. do 5. maja 2008. godine evidentirana samo jedna prijava kojom je traženo posredovanje za zanimanje inženjer informatike , a koja je podneta 10. avgusta 2005. godine; potvrda Ministarstva odbrane - Sektor za ljudske resurse - Uprava za kadrove broj 8381-9 od 9. septembra 2008. godine u kojoj je navedeno da u vreme prestanka službe podnositeljke nije bilo upražnjenih formacijskih mesta, niti je postojala mogućnost rasporeda na drugo odgovarajuće radno mesto, kao ni mogućnost prekvalifikacije; potvrda Ministarstva odbrane - Sektor za politiku odbrane - Uprava za organizaciju broj 1323-14 od 18. avgusta 2008. godine u kojoj je navedeno da je na osnovu Odluke ministra odbrane o organizacijsko-mobilizacijskim promenama u Ministarstvu odbrane str. pov. broj 865-1 od 6. aprila 2005. godine ukinuto radno mesto na koje je podnositeljka bila raspoređena. Polazeći od činjeničnog stanja utvrđenog na osnovu izvedenih dokaza, prvostepeni organ je zaključio da su ispunjeni uslovi za prestanak službe podnositeljki ustavne žalbe propisani odredbama tada važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije.

Drugostepeni organ je rešenjem Up-2 broj 299-2 od 10. decembra 2008. godine odbio kao neosnovanu žalbu podnositeljke, zbog čega je podnositeljka pokrenula upravni spor koji je okončan presudom Vrhovnog suda Srbije U. 8648/08 od 26. marta 2009. godine, kojom je tužba uvažena i poništeno navedeno drugostepeno rešenje. U obrazloženju te presude je navedeno da upravni organi nisu naveli jasne dokaze na osnovu kojih bi se nesumnjivo moglo utvrditi da je upravo radno mesto na koje je podnositeljka bila raspoređena ukinuto, odnosno da je gašenjem Komande Vojnog odseka Bor prestala da postoji potreba za obavljanjem poslova na radnom mestu na koje je podnositeljka u momentu gašenja tog odseka bila raspoređena, kao ni dokaze da su u trenutku rešavanja o prestanku radnog odnosa pokušali da nađu odgovarajuće radno mesto u drugoj jedinici ili ustanovi van Vojske, niti se može pouzdano utvrditi na osnovu čega se izvodi zaključak da se podnositeljka nije mogla prekvalifikovati.

Postupajući u izvršenju navedene presude Vrhovnog suda Srbije, drugostepeni organ je rešenjem Up-2 broj 299-2/2008-7 od 29. juna 2009. godine poništio prvostepeno rešenje od 30. oktobra 2008. godine i naložio prvostepenom organu da u ponovnom postupku donese novo rešenje na osnovu naloga iz presude suda.

Prvostepeni organ je rešenjem Int. broj 244-1/7 od 26. avgusta 2009. godine ponovo odlučio da podnositeljki prestaje služba u Ministarstvu odbrane, bez njene saglasnosti, zbog ukidanja radnog mesta na koje je raspoređena, sa 10. majem 2005. godine. Obrazloženje navedenog rešenja je bilo identično obrazloženju ranije poništenog prvostepenog rešenja od 30. oktobra 2008. godine.

Drugostepeni organ je rešenjem Up-2 broj 299/2008-9 od 30. septembra 2009. godine odbio kao neosnovanu žalbu podnositeljke i potvrdio prvostepeno rešenje.

Upravni sud je presudom U. 12681/10 (2009) od 19. maja 2011. godine uvažio tužbu podnositeljke i poništio navedeno drugostepeno rešenje. Upravni sud nije mogao da prihvati ocenu drugostepenog organa da je gašenje Vojnog odseka Bor bilo razlog da podnositeljki prestane radni odnos, u smislu odredbe člana 143. stav 1. tačka 9) ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije. Taj sud nije prihvatio ni naknadno pribavljene dokaze iz 2008. godine, s obzirom na to da činjenice koje su u njima navedene nisu bile utvrđene u vreme donošenja prvostepenog rešenja iz 2005. godine.

Ministarstvo odbrane - Sektor za ljudske resurse - Uprava za obaveze odbrane je rešenjem Up-2 broj 33-2/11 od 20. jula 2011. godine uvažilo žalbu podnositeljke, poništilo prvostepeno rešenje i predmet vratilo na ponovni postupak i rešavanje.

Prvostepeni organ je doneo rešenje Int. broj 23-258/11-8 od 30. novembra 2011. godine kojim je ponovo utvrdio da je podnositeljki prestala služba, bez njene saglasnosti, zbog ukidanja radnog mesta na koje je bila raspoređena, sa 10. majem 2005. godine. U tač. 3, 4. i 5. dispozitiva je konstatovano da je podnositeljki pre prestanka službe bilo priznato pravo na otkazni rok, da je ostvarila pravo na jednokratnu otpremninu u skladu sa zakonom, kao i pravo na novčanu naknadu i druga prava po propisima o zapošljavanju. U obrazloženju rešenja je navedeno da su u ponovnom postupku pribavljene nove potvrde Ministarstva odbrane - Sektor za politiku odbrane - Uprava za organizaciju pov. broj 1390-3 od 19. septembra 2011. godine i Ministarstva odbrane - Sektor za ljudske resurse - Uprava za kadrove broj 6957-2 od 20. oktobra 2011. godine, kao i novi izveštaj Nacionalne službe za zapošljavanje - Filijala Bor broj 0605-1011-17/2011 od 6. septembra 2011. godine. Iz navedenih isprava utvrđene su činjenice koje odgovaraju onima koje su utvrđene u prethodnoj fazi postupka, a koje, po oceni prvostepenog organa, potvrđuju ranije zauzetu ocenu da je podnositeljki zakonito prestala služba u Ministarstvu odbrane Srbije i Crne Gore.

Drugostepeni organ je rešenjem UP-2 broj 33-4/11 od 6. januara 2012. godine odbio kao neosnovanu žalbu podnositeljke izjavljenu protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 1613/12 od 9. avgusta 2012. godine odbijena je tužba podnositeljke podneta protiv drugostepenog rešenja. Polazeći od činjeničnog stanja utvrđenog u upravnom postupku, Upravni sud je ocenio da je pravilno prvostepeni organ našao da podnositeljka ispunjava sve zakonske uslove za prestanak službe sa 10. majem 2005. godine, jer je ukinuto radno mesto na koje je bila raspoređena, a nije joj se moglo obezbediti nijedno od prava iz člana 144. stav 1. tada važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnositeljka ustavne žalbe poziva, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored navedenih ustavnih odredaba, relevantne su i odredbe Zakona o Vojsci Jugoslavije ("Službeni list SRJ", br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02 i "Službeni list SCG", br. 7/05 i 44/05), koji je bio na snazi u vreme prestanka službe podnosi teljke ustavne žalbe, a kojima je bilo propisano: da civilnom licu u Vojsci prestaje služba bez njegove saglasnosti, pored ostalog, ako se ukida radno mesto na koje je raspoređeno ili se smanjuje broj izvršilaca na jednom radnom mestu (član 143. tačka 9)); da civilnom licu u Vojsci čije se radno mesto ukida ili se smanjuje broj izvršilaca na jednom radnom mestu prestaje služba ako mu se prethodno nije moglo obezbediti jedno od sledećih prava – zasnivanje radnog odnosa u drugom preduzeću, ustanovi ili državnom organu na radnom mestu koje odgovara njegovoj stručnoj spremi ili sticanje stručne osposobljenosti, dokvalifikacije ili prekvalifikacije za rad u Vojsci ili zasnivanje radnog odnosa u preduzeću, ustanovi, odnosno državnom organu (član 144. stav 1. tač. 1) i 2)), a da civilno lice kome se nije moglo obezbediti jedno od navedenih prava, ima pravo na jednokratnu otpremninu u visini dvanaestostrukog iznosa bruto plate sa danom prestanka službe, koju je lice ostvarilo za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje služba, kao i novčanu naknadu i druga prava po propisima o zapošljavanju države članice na čijoj teritoriji je bilo u službi (stav 2. tač. 1) i 2)).

Odredbama člana 232. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/ 01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10 ) propisano je: da kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, a ako drugostepeni organ nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar (stav 1.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, te da je u tom slučaju, drugostepeni organ dužan svojim rešenjem da ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje (stav 2 .).

5. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od toga da je period u kome ovaj sud ima nadležnost da ocenjuje povredu prava na suđenje u razumnom roku započeo 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije, kojim je obezbeđena ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi. Međutim, polazeći od toga da upravni postupak i upravni spor predstavljaju jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da se za utvrđivanje opravdanosti trajanja postupka u predmetu Ministarstva odbrane - Regionalni centar Niš Int. broj 23-258/11-8, mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine.

Polazeći od navedenog, period bitan za ocenu o povredi prava na suđenje u razumnom roku je trajao od 22. aprila 2005. godine, kada je podnositeljka prvi put izjavila žalbu u upravnom postupku, do 9. avgusta 2012. godine, kada je doneta osporena presuda Upravnog suda U. 1613/12, dakle, nešto duže od sedam godina i tri meseca.

Pri ocenjivanju da li je period odlučivanja upravnih organa i sudova o pravu ili obavezi stranke razuman, pored samog trajanja postupka, treba ceniti i sledeće kriterijume: složenost predmeta, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje upravnih organa i sudova, kao i to o kom pravu podnosioca je odlučivano.

Primenjujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku na konkretan slučaj, Ustavni sud je ocenio da u osporenom postupku nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja, jer su nadležni organi bili dužni da utvrde da li je i kada je ukinuto radno mesto na koje je podnositeljka ustavne žalbe bila raspoređen a, a u zavisnosti od toga, da utvrde da li je postojala mogućnost da se podnositeljki pre prestanka službe obezbedi neko od prava koja joj po zakonu pripadaju kao licu čije je radno mesto ukinuto. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka nije doprinela dugom trajanju postupka. U pogledu značaja koji je za podnosi teljku ima o predmet postupka, Ustavni sud nalazi da je odluka o zakonitosti rešenja na osnovu koga joj je prestala služba za nj u bila od egzistencijalnog značaja.

Ispitujući postupanje nadležnih organa u ovoj upravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je pogrešno i nedelotvorno postupanje prvostepenog i drugostepenog upravnog organa u značajnoj meri dovelo do dužeg trajanja osporenog postupka. Naime, prvostepeni organ je doneo rešenje o prestanku civilne službe podnositeljki ustavne žalbe zbog ukidanja radnog mesta, a da pri tome nije raspolagao bilo kakvim dokazima da je to radno mesto ukinuto , niti da je podnositeljki prethodno pokušano da se obezbedi neko od prava iz člana 144. stav 1. tač. 1) i 2) Zakona o Vojsci Jugoslavije. Navedenu protivrečn ost između činjeničnog stanja koja je proizlazi lo iz obrazloženja prvostepenog rešenja i stanja u spisima predmeta, propustio je da otkloni drugostepeni organ u postupku po žalbi, koji je na to bio ovlašćen, u smislu odredbe člana 232. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku. Umesto toga, drugostepeni organ je, postupajući po primedbama nadležnog suda u upravnom sporu, tri puta vraćao predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, koji je tek u rešenju od 30. novembra 2011. godine, kojim je po četvrti put odlučeno da podnositeljki prestaje civilna služba, naveo dokaze i činjenice koji su Upravnom sudu bili prihvatljivi za ocenu o zakonitosti konačnog rešenja.

Kada je u pitanju doprinos nadležnih sudova u upravnom sporu trajanju predmetnog postupka, Ustavni sud je našao da je nepostupanje Suda Srbije i Crne Gore prouzrokovalo određeno kašnjenje u ovom predmetu. Naime, Sud Srbije i Crne Gore je primio tužbu podnositeljke ustavne žalbe 13. juna 2005. godine, ali nije preduzeo nijednu radnju u postupku do prestanka svog rada 8. juna 2006. godine. Kako je Vrhovni sud Srbije preuzeo nerešene upravne predmete Suda Srbije i Crne Gore 21. decembra 2006. godine, Ustavni sud nalazi da su postojali objektivni razlozi za nepostupanje sudova u prvom po redu upravnom sporu u periodu od 8. juna do 21. decembra 2006. godine.

Ustavni sud, međutim, smatra da je doprinos nadležnih sudova dužem trajanju osporenog postupka bio izraženiji u naredna tri upravna spora, u periodu od 2009. do 2012. godine. Naime, ti sud ovi su u dvema presudama bili na stanovištu da se potvrdama i izveštajem pribavljenim 2008. godine ne mogu utvrđivati činjenice koje su postojale 2005. godine, kada je podnositeljki prestala služba u Ministarstvu odbrane, da bi Upravni sud u osporenoj presudi, suprotno ranijem shvatanju, prihvatio kao dokaze potvrde koje su izdate još kasnije, 2011. godine. Prema stanovištu koje je izrazio i Evropski sud za ljudska prava, činje nica da se više puta nalaže ponovno razmatranj e jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti presudu Pavlyulynets protiv Ukrajine, broj 70763/01, stav 51, od 6. septembra 2005. godine, i presudu Cvetković protiv Srbije, broj 17271/04, stav 51, od 10. juna 2008. godine).

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da je pogrešno i nedolotvorno postupanje upravnih organa, kao i protivrečno odlučivanje nadležnih sudova u upravnom sporu, isključivo dovelo do toga da posmatrani postupak, u kome nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja, a koji je bio od egzistencijalnog značaja za podnosi teljku, neprimereno dugo traje. Iz tih razloga, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje, a posebno dužinu trajanja osporenog upravnog postupka, doprinos upravnih organa i nadležnih sudova, te značaj koji je predmet postupka imao za podnosi teljku. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neefikasnog postupanja upravnih organa i sporog postupanja nadležnih sudova u upravnom sporu. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava time što Upravni sud u obrazloženju osporene presude nije ocenio najvažnije navode tužbe: da je dostavila dokaze o tome da je postojalo upražnjeno formacijsko mesto na koje je mogla da se rasporedi i da je postojalo više radnih mesta na koja je u momentu prestanka radnog odnosa mogla da bude zaposlena; da je rešenjem o prestanku službe iz 2011. godine retroaktivno određeno da joj služba prestaje 2005. godine; da je o prestanku službe odlučivano na osnovu dokaza pribavljenih tek 2011. godine.

Ustavni sud konstatuje da iz spisa predmeta i dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu ne proizlazi da je podnositeljka u toku upravnog postupka i upravnog spora dostavila pomenute dokaze na koje se poziva u ustavnoj žalbi. Stoga je Ustavni sud našao da se nije moglo očekivati od Upravnog suda da u osporenoj presudi posebno ocenjuje takve navode tužbe koji nisu potkrepljeni podacima u spisima predmeta.

Povodom navoda ustavne žalbe da prvostepenim rešenjem od 30. novembra 2011. godine nije moglo biti odlučeno da podnositeljki služba prestane sa 10. majem 2005. godine , Ustavni sud konstatuje da je u dopunjenom dokaznom postupku pred prvostepenim organom utvrđeno da je ukinuto upravo radno mesto na koje je podnositeljka bila raspoređena, što je, uz ispunjenost ostalih zakonom propisanih uslova, moralo imati za posledicu da joj istekom otkaznog roka u trajanju od 30 dana prestane služba u Ministarstvu odbrane. Okolnost da je u konkretnom postupku tri puta poništavano prvostepeno rešenje o prestanku službe podnositeljki ustavne žalbe, po oceni Ustavnog suda, nije bilo smetnja da prvostepeni organ donese novo rešenje sa istim datumom prestanka službe, kao i u ranijim rešenjima, budući da u ponovnom postupku nije utvrđeno drugačije činjenično stanje u pogledu datuma prestanka službe i mogućnosti obezbe đivanja neko g od prava iz člana 144. stav 1. ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije.

Ustavni sud je ocenio da se ne može prihvatiti navod ustavne žalbe da se nisu mogli naknadno pribavljati dokazi na osnovu kojih su utvrđene činjenice od značaja za donošenje odluke o prestanku civilne službe podnositeljki. Naime, u vreme donošenja prvog rešenja o prestanku službe od 8. aprila 2005. godine nisu bile utvrđene činjenice da li je radno mesto podnositeljke ustavne žalbe ukinuto i da li joj se moglo obezbediti jedno od prava predviđenih članom 144. stav 1. tada važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije. Ustavni sud ukazuje da u situaciji kada su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno utvrđene, drugostepeni organ može vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak ukoliko nađe da će on brže i ekonomičnije otkloniti nedostatke prvostepenog postupka (član 232. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku), iz čega sledi da se u postupku donošenja novog prvostepenog rešenja, nakon poništaja ranijeg, može ponovo utvrđivati činjenično stanje, u skladu sa primedbama drugostepenog organa, odnosno suda u upravnom sporu. Imajući u vidu da se te činjenice u određenim slučajevima mogu utvrditi jedino na osnovu izveštaja i potvrda nadležnih organa i organizacija o podacima o kojima se vodi službena evidencija, Ustavni sud ocenjuje da se ustavnom žalbom neosnovano ukazuje na to da se naknadno pribavljenim dokazi ma nisu mogle utvrđivati činjenice koje su postojale u vreme prestanka službe podnositeljke ustavne žalbe.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 2. izreke.

8. Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe pre obraćanja Ustavnom sudu, iskoristi la pravo na žalbu u upravnom postupku i pravo na tužbu u upravnom sporu, o kojima su odlučivali nadležni državni organi. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da podnosi teljki ustavne žalbe osporenom presudom očigledno nije povređeno pravo na pravno sredstvo zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava.

Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu u tom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tačke 2. izreke.

9. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu