Povreda prava na pravno sredstvo u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravno sredstvo. Rešenje o obustavi izvršnog postupka konačno odlučuje o pravu poverioca, te protiv takvog rešenja mora biti dozvoljen prigovor, iako to zakon izričito ne propisuje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. P . iz Zavlake, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. novembra 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M . P . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Valjevu I. 332/17 od 1. juna 2017. godine, u stavu drugom izreke, i rešenjem Osnovnog suda u Valjevu Ipv. I. 125/17 od 14. jula 2017. godine, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Valjevu Ipv. I. 125/17 od 14. jula 2017. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o prigovoru podnosioca ustavne žalbe podnetom protiv rešenja Osnovn og suda u Valjevu I. 332/17 od 1. juna 2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M . P . iz Zavlake izjavio je Ustavnom sudu, 18. avgusta 2017. godine, preko punomoćnika A. G , advokata iz Krupnja, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Valjevu Ipv.I. 125/17 od 14. jula 2017. godine, zbog povrede načela i prava zajemčenih odredbama čl. 18, 19, 20, 21, 32, 36. i 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, protiv rešenja o obustavljanju postupka izjavio zahtev za otklanjanje nepravilnosti i prigovor, ističući da je postupajući sudija povredio odredbe izvršnog postupka i odredbe Ustava, jer nije dozvolio izvršnom poveriocu pravo na pravni lek, ali je prigovor odbačen kao nedozvoljen rešenjem donetim od strane sudije pojed inca; da je protiv tog rešenja, takođe , izjavljen prigovor, koji je odbačen rešenjem veća izvršnog suda. Podnosilac smatra da su navedenim postupanjem sudova povređena označena Ustavom garantovana prava, a naročito pravo na pravno sredstvo zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava i zbog toga predlaže usvajanje ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te stoga i navodi ustavne žalbe moraju biti takvi da, prima faciae, ukazuju na osnovanu sumnju da su osporenim pojedinačnim aktom ili radnjom podnosiocu ustavne žalbe povređena ili uskraćena označena Ustavna prava, odnosno slobode.

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US , 40/15-dr. zakon i 103/15) je iste sadržine kao odredba člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Rešenjem Osnovnog suda u Valjevu I. 332/17 od 17. maja 2017. godine obustavljen je postupak izvršenja i određeno da protiv rešenja nije dozvoljen pravni lek.

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, je protiv rešenja o obustavljanju postupka samoinicijativno izjavio zahtev za otklanjanje nepravilnosti i prigovor.

Rešenjem Osnovnog suda u Valjevu I. 332/2017 od 1. juna 2017. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je zahtev izvršnog poverioca za otklanjanje nepravilnosti, dok je u stavu drugom izreke odbačen kao nedozvoljen prigovor izvršnog poverioca izjavljen protiv rešenja to ga suda od 17. maja 2017. godine, sa obrazloženjem da Zakon o izvršenju i obezbeđenju ne propisuje dozvoljenost prigovora na doneto rešenje o obustavi izvršenja.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Valjevu Ipv. I. 125/17 od 14. jula 2017. godine odbačen je kao nedozvoljen prigovor izvršnog poverioca izjavljen protiv rešenja tog a suda I. 332/17 od 1. juna 2017. godine.

4. Odredbom člana 36. stav 2. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju koji se primenjivao u konkretnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 , 99/11, 109/13, 55/14 i 139/14) (u daljem tekstu: ZIO) bilo je propisano: da se odluke u izvršnom postupku donose u obliku rešenja ili zaključka, da se rešenjem o izvršenju dozvoljava izvršenje na imovini izvršnog dužnika, pod uslovima i obimu određenim ovim zakonom, a da se zaključkom suda određuje sprovođenje pojedinih radnji i upravlja postupkom (član 36.); da se protiv rešenja može izjaviti prigovor, samo kada je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen (39. stav 2.).

5. Podnosilac ustavne žalbe je u postupku izvršenja koji je prethodio ustavnosudskom imao svojstvo izvršnog poverioca. Izvršni postupak je obustavljen rešenjem Osnovnog suda u Valjevu I. 332/17 od 17. maja 2017. godine, koje je sadržalo pouku o pravnom leku da protiv istog nije dozvoljen prigovor. Međutim, podnosilac je protiv tog rešenja podneo prigovor, koji je odbačen rešenjem istoga suda I. 332/17 od 1. jun a 2017. godine, u stavu drugom izreke, sa obrazloženjem da ZIO ne propisuje dozvoljenost prigovora na doneto rešenje o obustavi izvršenja . Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Valjev u Ipv. I. 125/17 od 14. jula 2017. godine odbačen je prigovor izvršnog poverioca izjavljen protiv rešenja Osnovnog suda u Valjevu I. 332/17 od 1. juna 2017 . godine. Dakle, podnosilac je iskoristio pravo na prigovor, ali je njegov prigovor pravnosnažno odbačen kao nedozvoljen.

Razmatrajući navode ustavne žalbe da je odbacivanjem prigovora protiv rešenja o obustavi izvršnog postupka podnosiocu povređeno pravo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud konstatuje da u postupku izvršenja sud donosi odluke u formi rešenja ili zaključka, s tim što se zaključkom sprovode pojedine radnje i upravlja postupkom (član 36. st. 1. i 3. ZIO). U ZIO nije definisana forma akta kojim se postupak obustavlja. Imajući u vidu da je obustava jedan od načina okončanja izvršnog postupka, što znači da se na ovaj način konačno odlučuje i o pravu izvršnog poverioca da namiri svoje priznato potraživanje, u situaciji kada namirenje iz nekog od zakonom predviđenih razloga nije moguće, to odluka o obustavljanju izvršnog postupka ne predstavlja sprovođenje neke izvršne radnje ili akt upravljanja postupkom. Ovo ima za posledicu da se odluka o obustavljanju izvršnog postupka ne donosi u formi za ključka, već u formi rešenja, pa su u toj formi i donet i akt i koji se osporava ju ustavnom žalbom. U vezi sa tim, osporenom odlukom o obustavi izvrš enja koja je doneta u formi rešenja je u suštini konačno odlučeno o imovinskim pravima podnosioca ustavne žalbe, kao izvršnog poverioca. Kako kod okončanja postupka obustavom u ZIO nije naveden prigovor kao dozvoljeni pravni lek, Ustavni sud smatra da u toj situaciji ima mesta shodnoj primeni odredaba Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), i to odredbe člana 399. stav 1. kojom je predviđeno da je protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena žalba ako zakonom nije drugačije propisano. Iz navedenog proizlazi da se protiv rešenja o obustavljanju izvršnog postupka može podneti prigovor. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već izneo u Rešenju Už-8166/2012 od 23. januara 2014. godine (videti na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

Podnosilac ustavne žalbe je, za razliku od podnosioca ustavne žalbe u predmetu Ustavnog suda Už-8166/2012, samoinicijativno podneo prigovor protiv rešenja o obustavi postupka izvršenja, koji je pravnosnažno odbačen.

Odredbom člana 36. stav 2. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. Primenjujući ovu ustavnu normu na postupak izvršenja, Ustavni sud nalazi da kada se rešenjem u ovoj vrsti sudskog postupka odlučuje o pravima i obavezama stranaka, kao u konkretnom slučaju, one imaju pravo na pravni lek – prigovor, u skladu sa članom 39. ZIO, te je i podnosiocu ustavne žalbe, kao izvršnom poveriocu, pripadalo pravo da protiv osporenog rešenja kojim je obustavljen izvršni postupak izjavi prigovor veću prvostepenog suda. Stoga je i sam sudija pojedinac trebalo da u pouci o pravnom leku navede da je protiv rešenja o obustavi postupka dozvoljen pravni lek. Međutim, prigovor koji je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv prvostepenog rešenja, iako je bio "poučen" da na to nema pravo, odbačen je od strane sud ije pojedinca.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Osnovnog suda u Valjevu I. 332/17 od 1. jun a 2017. godine, u stavu drugom izreke i rešenjem Osnovnog suda u Valjevu Ipv. I. 125/17 od 14. jula 2017. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava. Stoga je Ustavni sud u ovom delu ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je, u tački 2. izreke, u skladu sa odredbom člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava mogu otkloniti jedino poništajem rešenja Osnovnog suda u Valjevu Ipv. I. 125/17 od 14. jula 2017. godine i određenjem da isti sud ponovo odluči o prigovoru podnosioca ustavne žalbe podnetom protiv rešenja Osnovnog suda u Valjev u I. 332/17 od 17. maja 201 7. godine.

Navode ustavne žalbe o povredi ostalih označenih načela i prava Ustavni sud nij e ocenjivao, s obzirom na to da je poništio osporen o rešenj e Osnovnog suda u Valjevu Ipv. I. 125/17 od 14. jula 2017. godine i da će prigovor podnosioca biti predmet ponovnog razma tranja u postupku pred Osnovnim sudom u Valjev u.

6. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na pravno sredstvo u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti