Odbacivanje ustavne žalbe protiv akta kojim se dozvoljava ponavljanje postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Vrhovnog suda kojom je potvrđena odluka o ponavljanju poreskog postupka. Ocenjeno je da takav procesni akt ne odlučuje o pravima i obavezama, te nije podoban za ispitivanje pred Ustavnim sudom.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragomira Karića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. februara 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragomira Karića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije U. 3840/06 od 7. februara 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vrhovni sud Srbije je 27. juna 2008. godine dostavio na nadležnost Ustavnom sudu Srbije ustavnu žalbu Dragomira Karića iz Beograda, koja je izjavljena preko punomoćnika Vere Čabarkape, advokata iz Beograda, protiv presude Vrhovnog suda Srbije U. 3840/06 od 7. februara 2007. godine.

Naime, Dragomir Karić je 15. avgusta 2007. godine, preko svog punomoćnika, podneo Vrhovnom sudu Srbije „zahtev za zaštitu zakonitosti“ protiv presude Vrhovnog suda Srbije U. 3840/06 od 7. februara 2007. godine. Nakon prijema obaveštenja Vrhovnog suda Srbije Uzz. 8/08 od 5. marta 2008. godine da je za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti isključivo nadležan javni tužilac i naloga da se izjasni da li ostaje pri podnetom zahtevu ili podnosi drugi dozvoljeni vanredni pravni lek, punomoćnik Dragomira Karića je 21. marta 2008. godine tražio da se podnesak Vrhovnom sudu naslovljen kao zahtev za zaštitu zakonitosti tretira kao ustavna žalba i dostavi Ustavnom sudu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajamčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.

3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je Ministarstvo finansija Republike Srbije, Poreska uprava, Filijala Savski venac donelo zaključak broj 47-5-16/06 od 30. maja 2006. godine kojim se ponavlja, po službenoj dužnosti, postupak utvrđivanja godišnjeg poreza na dohodak građana za 2000. godinu, koji je okončan rešenjem Republičke uprave javnih prihoda – Odeljenje za utvrđivanje i naplatu javnih prihoda Peć broj 04/43-438-737-3 od 31. maja 2001. godine, i to u delu prihoda ostvarenih iz inostranstva.

Protiv navedenog zaključka kojim je određeno ponavljanje postupka, podnosilac ustavne žalbe je izjavio žalbu drugostepenom organu uprave, Ministarstvu finansija Republike Srbije, Poreska uprava – Regionalni centar Beograd, koje je rešenjem broj 438-33/06-20 od 14. juna 2006. godine odbilo žalbu kao neosnovanu.

Podnosilac ustavne žalbe je protiv konačnog upravnog akta podneo tužbu Vrhovnom sudu Srbije. Vrhovni sud Srbije je na sednici održanoj 7. februara 2007. godine doneo osporenu presudu U. 3840/06, kojom je tužba odbijena kao neosnovana. U obrazloženju presude je navedeno da se u spisima predmeta nalaze naknadno pribavljeni dokazi iz kojih se nesumnjivo utvrđuje da je tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, ostvario prihode iz inostranstva koji nisu oporezovani, te da su ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka propisani odredbama člana 239. Zakona o opštem upravnom postupku.

4. Na osnovu izloženog, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe osporava presudu kojom je pravnosnažno odlučeno da se po službenoj dužnosti dozvoli ponavljanje postupka okončanog konačnim rešenjem o utvrđivanju poreske obaveze. Iz navoda ustavne žalbe proizlazi da podnosilac smatra da mu je osporenom presudom povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega. Odredba člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koja takođe garantuje pravo na pravično suđenje, ima istu sadržinu kao odredba člana 32. stav 1. Ustava, pa se postojanje povrede navedenog ljudskog prava u postupku pred Ustavnim sudom ima ceniti u odnosu na Ustav, saglasno članu 170. Ustava.

Ustavni sud je utvrdio da u upravnom postupku i upravnom sporu koji su prethodili podnošenju ustavne žalbe nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već je o poreskoj obavezi podnosioca ustavne žalbe odlučivano u upravnom postupku koji je okončan rešenjem Republičke uprave javnih prihoda – Odeljenje za utvrđivanje i naplatu javnih prihoda Peć broj 04/43-438-737-3 od 31. maja 2001. godine. S obzirom na to da osporenim pojedinačnim aktom nije odlučivano o postojanju ili visini poreske obaveze podnosioca ustavne žalbe, nego se samo odlučivalo o tome da li su ispunjeni procesni uslovi da se po službenoj dužnosti ponovi postupak utvrđivanja godišnjeg poreza na dohodak građana za 2000. godinu, Ustavni sud smatra da je ustavna žalba u odnosu na navodne povrede člana 32. stav 1. Ustava ratione materiae nedozvoljena. U vezi sa tim, Ustavni sud se poziva na stav Evropske komisije za ljudska prava u predmetu X protiv Austrije (Odluka o dopustivosti broj 7761/77 od 8. maja 1978. godine).

5. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4), jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

Polazeći od izloženog, Sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe protiv akta kojim se dozvoljava ponavljanje postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti