Odluka Ustavnog suda o suđenju u razumnom roku u upravnom sporu
Kratak pregled
Ustavni sud odbija ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku pred Okružnim sudom, koji je trajao šest meseci. Deo žalbe zbog nepostupanja organa uprave je odbačen jer podnositeljka nije blagovremeno koristila pravna sredstva.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-720/2009
19.11.2009.
Beograd
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milanke Jovanović iz Markovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije na sednici održanoj 19. novembra 2009. godine, doneo je
O D L U K U
1. Odbija se ustavna žalba Milanke Jovanović izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se pred Okružnim sudom u Smederevu vodio u predmetu U. 81/08.
2. Odbacuje se ustavna žalba Milanke Jovanović izjavljena zbog nepostupanja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija.
O b r a z l o ž e nj e
1. Milanka Jovanović iz Markovca podnela je Ustavnom sudu 12. maja 2009. godine ustavnu žalbu „zbog toga što Direkcija fonda PIO - Beograd ne donosi rešenje po zahtevu za penziju i što Okružni sud u Smederevu ne postupa po tužbi zbog „ćutanja administracije". Ustavna žalba je podneta zbog povrede prava na pravično suđenje, povrede načela zabrane diskriminacije i povrede prava na sudsku zaštitu ljudskih i manjinskih prava, zajemčenih članom 21. st. 1. i 2, članom 22. stav 1. i članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi podnositeljka navodi da Okružni sud u Smederevu i pored više podnetih urgencija ne postupa, čime joj je uskraćeno pravo na pravično suđenje, a „kod Fonda PIO - diskriminacija". Podnositeljka ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud „naredi Okružnom sudu u Smederevu da odluči po tužbi u vidu donošenja presude", kao i da „naredi Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja - Direkciji u Beogradu da odluči po podnetom zahtevu za penziju od 2002. godine".
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajamčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.), kao i da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Odeljenje za penzijsko i invalidsko osiguranje po međunarodnim sporazumima INS. 323935 i spise predmeta Okružnog suda u Smederevu U. 81/08, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke po ovoj ustavnoj žalbi.
Podnositeljka ustavne žalbe je 21. juna 2001. godine podnela zahtev za priznavanje prava na porodičnu penziju Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje - Odeljenje za penzijsko i invalidsko osiguranje po međunarodnim sporazumima.
Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Odeljenje za penzijsko i invalidsko osiguranje po međunarodnim sporazumima INS. 323935 od 27. februara 2002. godine odbijen je zahtev podnositeljke. U obrazloženju rešenja se navodi da preminuli suprug podnositeljke ustavne žalbe nije imao priznati penzijski staž u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, a samim tim ni svojstvo osiguranika, zbog čega se podnositeljki ne može priznati pravo na porodičnu penziju.
Protiv navedenog rešenja podnositeljka ustavne žalbe je 8. avgusta 2002. godine izjavila žalbu Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija, zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja u vezi sa penzijskim stažom. Kao dokaz da je njenom pokojnom suprugu bio priznat penzijski staž u Republici Srbiji, priložila je njegovu radnu knjižicu.
Podnositeljka ustavne žalbe je 14. novembra 2008. godine Okružnom sudu u Smederevu podnela tužbu protiv Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija, zbog "ćutanja administracije". U tužbi je navela da je 8. avgusta 2002. godine podnela žalbu protiv rešenja kojim joj je odbijen zahtev za priznavanje prava na porodičnu penziju, ali da tuženi organ još uvek nije odlučio o njenoj žalbi.
Okružni sud u Smederevu je 17. novembra 2008. godine dostavio tuženom tužbu sa prilozima, radi dostavljanja odgovora na tužbu i spisa predmeta u kome je odlučivano o zahtevu tužilje.
Postupajući po nalogu Okružnog suda u Smederevu, drugostepeni upravni organ je obavestio taj sud da je o žalbi podnositeljke odlučeno 2. decembra 2008. godine, rešenjem 02/1 INS. 9263, koje će joj biti dostavljeno po povratku spisa predmeta iz suda.
Okružni sud u Smederevu je dopisom od 19. januara 2009. godine zatražio od tužilje da se izjasni o tome da li ostaje pri tužbi, te da li proširuje tužbu i na rešenje drugostepenog upravnog organa kojim je odlučeno o njenoj žalbi.
Rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija, 02/1 INS. 9263 od 2. decembra 2008. godine dostavljeno je podnositeljki ustavne žalbe 25. februara 2009. godine. Navedenim rešenjem poništeno je osporeno rešenje i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak.
Podnositeljka ustavne žalbe je 27. februara 2009. godine obavestila Okružni sud u Smederevu da ostaje pri tužbi iako je prvostepeno rešenje poništeno, zbog toga što o njenom zahtevu još uvek nije odlučeno. Podneskom koji je primljen u Okružnom sudu 11. marta 2009. godine, proširila je tužbu i na rešenje drugostepenog upravnog organa, tražeći da sud donese presudu kojom će obavezati tuženog da „reši upravnu stvar u razumnom roku".
Presudom U. 81/08 od 15. maja 2009. godine, koja je podnositeljki uručena 8. juna 2009. godine, Okružni sud u Smederevu je odbio tužbu podnositeljke ustavne žalbe. U obrazloženju presude je navedeno da je tužba odbijena jer je drugostepeni upravni organ u međuvremenu doneo rešenje o žalbi, a s druge strane, poništavanjem prvostepenog rešenja odlučeno je u korist tužilje.
4. Odredbama Ustava na čiju povredu se ustavnom žalbom ukazuje, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, kao i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1. do 3.); da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).
5. Iz navoda ustavne žalbe, priložene dokumentacije i spisa predmeta proizlazi da je ustavna žalba u suštini izjavljena zbog povrede prava da se o zahtevu podnositeljke za priznavanje prava na porodičnu penziju odluči u razumnom roku. Ustavni sud najpre konstatuje da pri odlučivanju o eventualnoj povredi tog elementa prava zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, prilikom utvrđivanja ukupnog trajanja postupka, u obzir treba uzeti i postupak pred upravnim organima - u slučaju kad je vođenje upravnog postupka uslov za obraćanje sudu u toj upravnoj stvari. Navedeni stav izražen je i u praksi Evropskog suda za ljudska prava (videti: predmet Kiurkchian protiv Bugarske, br. 44626/98 od 24. marta 2005.).
Međutim, iako je predmetni upravni postupak započeo podnošenjem zahteva za priznavanje prava na porodičnu penziju, Ustavni sud nije razmatrao period koji je prethodio podnošenju tužbe zbog nepostupanja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija, jer podnositeljka ustavne žalbe nije koristila mogućnost da u zakonom predviđenom roku pokrene upravni spor zbog nedonošenja rešenja o njenoj žalbi. Naime, odredbom člana 24. stav 1. Zakona o upravnom sporovima („Službeni list SRJ", broj 46/96) propisano je da, ako drugostepeni organ nije u roku od 60 dana ili u zakonom određenom kraćem roku doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom traženju, stranka može pokrenuti upravni spor kao da joj je žalba odbijena. S obzirom na to da postoji zakonska pretpostavka da je žalba odbijena ukoliko drugostepeni organ ne odluči o žalbi u predviđenom roku, podnositeljka ustavne žalbe je imala na raspolaganju sredstvo pravne zaštite protiv «ćutanja administracije», ali je ona to sredstvo upotrebila tek posle šest godina. Iz toga sledi da nije dozvoljena ustavna žalba kojom se prigovara dužini upravnog postupka, u situaciji kada nisu blagovremeno korišćena pravna sredstva radi ubrzanja tog postupka. Navedeno stanovište izrazio je i Evropski sud za ljudska prava, u Odluci o dopuštenosti zahteva br. 46279/99, koji je podnela Vera Štajcar protiv Hrvatske, ne prihvatajući da razmatra period koji je prethodio podnošenju tužbe zbog „ćutanja administracije".
Odlučujući o tome da li je u postupku koji se pred Okružnim sudom u Smederevu vodio u predmetu pod brojem U. 81/08 povređeno pravo podnositeljke na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je imao u vidu da je tužba podneta zbog „ćutanja administracije". S obzirom na to, posebno je važno da se postupak okonča u što kraćem roku, kako pomenuto pravno sredstvo ne bi izgubilo na delotvornosti. Ustavni sud je utvrdio: da je tužba podneta 14. novembra 2008. godine; da je drugostepeni upravni organ doneo rešenje po žalbi 2. decembra 2008. godine; da je navedeno rešenje dostavljeno podnositeljki ustavne žalbe 25. februara 2009. godine, posle čega je ona proširila tužbu i na novo rešenje; da je presuda Okružnog suda u Smederevu U. 81/08 od 15. maja 2009. godine uručena podnositeljki 8. juna 2009. godine. Polazeći od toga da je postupak pred Okružnim sudom u Smederevu u predmetu U. 81/08 trajao nepunih šest meseci, ocenjeno je da se ne može utvrditi povreda prava na suđenje u razumnom roku u tom postupku.
Ustavni sud konstatuje da je odredbom člana 18. stav 2. Zakona o upravnim sporovima («Službeni list SRJ», broj 46/96) propisano da protiv pravnosnažne odluke suda čija nadležnost u upravnom sporu nije određena za celu teritoriju republike članice stranka može podneti vrhovnom sudu u republici članici zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke, i to zbog povrede materijalnog prava ili zbog povrede pravila postupka koja je mogla biti od uticaja na rešenje stvari.
U odgovoru na ustavnu žalbu koji je Ustavnom sudu dostavljen 28. jula 2009. godine, Okružni sud u Smederevu navodi da nema saznanja o tome da je protiv presude tog suda U. 81/08 od 15. maja 2009. godine izjavljeno navedeno vanredno pravno sredstvo. Polazeći od stava da se tek donošenjem odluke po zahtevu za vanredno preispitivanje sudske odluke može smatrati da je iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe protiv odluke suda donete u upravnom sporu, Ustavni sud ocenjuje preuranjenim zahtev podnositeljke da se utvrdi povreda načela zabrane diskriminacije, povreda prava na sudsku zaštitu ljudskih i manjinskih prava i prava na pravično suđenje u postupku odlučivanja o njenom zahtevu za priznavanje prava na porodičnu penziju.
6. S obzirom na izneto, Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se pred Okružnim sudom u Smederevu vodio u predmetu U. 81/08, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.
Takođe, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio kao nedopuštenu ustavnu žalbu izjavljenu zbog nepostupanja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija.
Na osnovu izloženog i odredaba člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.
|
|
|
PREDSEDNIK dr Bosa Nenadić |