Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio ponovnu povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za isplatu dodataka na platu, koji traje od 2007. godine. Utvrđeno je pravo podnosilaca na naknadu nematerijalne štete zbog neefikasnosti upravnih organa.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Lidija Đukić, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. B, D . L, N . M, M . M, S . D, Z . P, I . P . i S . M, svih iz Beograda, I . S . iz Kaluđerice, gradska opština Grocka, grad Beograd, B . N . iz sela Selenac, opština Ljubovija, M. A . iz sela Banjevac, opština Krupanj, G. Đ . iz sela Belotić, opština Vladimirci, J. D . iz sela Radinac kod Smedereva, S . R . i M . Bogovca, oba iz Inđije, D. S . iz Titela, Z. N . iz sela Donji Dobrić kod Loznice, G . N . iz Starog Sela, opština Velika Plana, Z . A . iz Krupnja, M . S . iz Barajeva, grad Beograd, M. O . iz sela Skela, gradska opština Obrenovca, grad Beograd, D. M . iz sela Zvečka, gradska opština Obrenovca, grad Beograd, A. J . iz Topole, B . B . iz sela Dragocvet kod Jagodine, I . V . iz sela Držine kod Pirota, A . K . iz sela Donja Brežina kod Niša, S . Đ . iz Niša, D . B . iz sela Badovinci, opština Bogatić, D. S . iz Rume, R . R . iz Leštana, gradska opština Grocka, grad Beograd, I . N . iz Kuršumlije, S . M . iz Starog Slankamena, opština Inđija, B. J . iz Banatskog Brestovca kod Pančeva i M . M . iz Lazarevca, grad Beograd, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. maja 2023. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba D. B, D . L, N . M, M . M, S . D, Z . P, I . P, S . M, I . S, B . N, M . A, G . Đ, J . D, S . R, M . B, D . S, Z . N, G . N, Z . A, M . S, M . O, D . M, A . J, B . B, I . V, A . K, S . Đ, D . B, D . S, R . R, I . N, S . M, B . J . i M . M . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Policijska uprava za grad Beograd u predmetu broj 120-4797/19-15, podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe iz tačke 1. na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. B . iz Beograda i ostala lica navedena u uvodu i u tački 1. izreke podneli su Ustavnom sudu, 20. jula 2020. godine, preko punomoćnika J. M, advokata iz Valjeva, ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 15. jula 2021, 26. avgusta 2022. godine i 10. marta 2023. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u „postupku koji je vođen pred Ministarstvom unutrašnjih poslova –Policijska uprava za grad Beograd u predmetu broj 120-4794/14/4, Žalbenom komisijom Vlade u predmetu broj 120-01-200/2020-01, Upravnim sudom u predmetu U. 16624/15 i u postupku koji je u vreme izjavljivanja ove ustavne žalbe vođen pred Žalbenom komisijom Vlade“. Ustavni sud je konstatovao da se ustavnom žalbom osporava trajanje postupka koji je usledio nakon donošenja Odluke Ustavnog suda Už-5581/2015 od 13. aprila 2017. godine, kojom je utvrđena povreda prava podnosilaca na suđenje u razumnom roku u dotadašnjem toku postupka koji se vodi povodom zahteva od 29. juna 2007. godine, te je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete svakom podnosiocu u opredeljenom novčanom iznosu i naloženo okončanje postupka u najkraćem roku.

U ustavnoj žalbi i njenim dopunama je detaljno opisan tok postupka koji se vodi povodom zahteva podnosilaca, uz navođenje razloga koji se odnose na složenost predmeta postupka, postupanje nadležnih upravnih organa i suda, kao i na ponašanje podnosilaca.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, naloži da se osporeni postupak što pre okonča i utvrdi pravo podnosilaca na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku svakom u iznosu od po 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda, te stoga i navodi ustavne žalbe moraju, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, očigledno ukazivati na njegovu povredu ili uskraćivanje.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz spisa predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava za grad Beograd u predmetu broj 120-4797/19-15 i celokupne dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu i njenih dopuna, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe su 29. juna 2007. godine podneli zahtev za isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog, rada na dane državnih i verskih praznika i rada noću, koji nisu isplaćeni u poslednje tri godine do podnošenja zahteva.

Odlukom Ustavnog suda Už-5581/2015 od 13. aprila 2017. godine usvojena je ustavna žalba podnosilaca od 3. septembra 2015. godine i utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u dotadašnjem toku postupka koji je u vreme odlučivanja o toj ustavnoj žalbi trajao devet godina i osam meseci. Istom odlukom je podnosiocima utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 900 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate i naloženo nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se konkretni postupak okončao u najkraćem roku.

Presudom Upravnog suda U. 16624/15 od 8. marta 2018. godine uvažena je tužba podnosilaca, poništeno rešenje Žalbene komisije Vlade (u daljem tekstu: drugostepeni organ) broj 120-01-334/2015-01 od 12. oktobra 2015. godine i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje.

Nakon što je drugostepenim rešenjem broj 120-01-542/2018-01 od 28. marta 2018. godine usvojena žalba podnosilaca, poništeno rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava za grad Beograd (u daljem tekstu: prvostepeni organ) broj 120-1656/12-3 od 28. januara 2013. godine i predmet vraćen na ponovni postupak, rešenja prvostepenog organa broj 120-4434/18 od 13. juna 2018. godine, broj 120-7603/18 od 28. septembra 2018. godine, broj 117-116/18 od 25. februara 2019. godine, broj 120-4797/19 od 24. juna 2019. godine, broj 120-4797/19-1 od 4. novembra 2019. godine, broj 120-4797/19-2 od 29. januara 2020. godine i broj 120-4797/19-3 od 17. marta 2020. godine, kojima je odbijen zahtev podnosilaca, poništena su rešenjima drugostepenog organa broj 120-01-1150/2018-01 od 20. jula 2018. godine, broj 120-01-1359/2018-01 od 11. decembra 2018. godine, broj 120-01-2178/2019-01 od 17. maja 2019. godine, broj 120-01-2495/2019-01 od 30. septembra 2019. godine, broj 120-01-2888/2019-01 od 23. decembra 2019. godine, broj 120-01-168/2020-01 od 9. marta 2020. godine i broj 120-01-200/2020-01 od 4. maja 2020. godine, kojima su usvojene žalbe podnosilaca i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak.

Rešenja prvostepenog organa broj 120-4797/19-4 od 25. maja 2020. godine, broj 120-4797/19-5 od 24. avgusta 2020. godine i broj 120-4797/19-6 od 4. decembra 2020. godine, kojima je zahtev podnosilaca odbačen kao nedozvoljen, poništena su rešenjima drugostepenog organa broj 120-01-338/2020-01 od 20. jula 2020. godine, broj 120-01-650/2020-01 od 10. novembra 2020. godine i broj 120-01-38/2021-01 od 22. januara 2021. godine, kojima su usvojene žalbe podnosilaca i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak.

Rešenjem prvostepenog organa broj 120-4797/19-7 od 22. februara 2021. godine, u tački 1. dispozitiva, odbijen je zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu za period od 27. juna 2006. do 29. juna 2007. godine, dok je u tački 2. dispozitiva određeno da će o zahtevu za isplatu dodataka na platu za period od 29. juna 2004. do 26. juna 2006. godine, kao i o troškovima upravnog postupka, biti naknadno odlučeno.

Rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-129/2021-01 od 10. maja 2021. godine odbijena je žalba podnosilaca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Dopunska rešenja prvostepenog organa broj 120-4797/19-8 od 21. maja 2021. godine, broj 120-4797/19-9 od 9. avgusta 2021. godine, broj 120-4797/19-10 od 10. novembra 2021. godine i broj 120-4797/19-11 od 1. februara 2022. godine, kojima je odbijen kao neosnovan zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu za period od 29. juna 2004. do 26. juna 2006. godine, poništena su rešenjima drugostepenog organa broj 120-01-310/2021-01 od 7. jula 2021. godine, broj 120-01-422/2021-01 od 14. oktobra 2021. godine, broj 120-01-499/2021-01 od 22. decembra 2021. godine i broj 120-01-53/2021-01 od 18. marta 2022. godine, kojima su usvojene žalbe podnosilaca i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak.

Dopunskim rešenjem prvostepenog organa broj 120-4797/19-12 od 11. aprila 2022. godine odbijen je kao neosnovan zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu za period od 29. juna 2004. do 26. juna 2006. godine, dok je delimično odbačen zahtev podnosilaca D. S, M . B, D . L, S . M . i S . R . u delu koji se odnosi na određene periode tokom 2004. godine, pre zasnivanja njihovog radnog odnosa u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-112/2022-01 od 25. maja 2022. godine poništeno je navedeno dopunsko rešenje prvostepenog organa.

Dopunska rešenja prvostepenog organa broj 120-4797/19-13 od 30. juna 2022. godine i broj 120-4797/19-14 od 22. septembra 2022. godine, kojima je odbačen zahtev podnosilaca za period od 29. juna 2004. do 26. juna 2006. godine i kojima su podnosioci upućeni da eventualno potraživanje po osnovu prava na isplatu dodataka na platu ostvare pred sudovima opšte nadležnosti, u skladu sa opštim pravilima obligacionog prava, poništena su rešenjima drugostepenog organa broj 120-01-196/2022-01 od 22. avgusta 2022. godine i broj 120-01-267/2022-01 od 24. novembra 2022. godine.

Prvostepeni organ je 4. januara 2023. godine doneo dopunsko rešenje broj 120-4797/19-15 kojim je ponovo odbačen zahtev podnosilaca koji se odnosi na period od 29. juna 2004. do 26. juna 2006. godine. Podnosioci su izjavili žalbu protiv navedenog dopunskog rešenja prvostepenog organa.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18 – autentično tumačenje), koje se primenjuju od 1. juna 2017. godine, propisano je: da se postupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja (član 9. stav 2.); da drugostepeni organ sam ili preko prvostepenog ili zamoljenog organa dopunjava postupak ako nađe da je činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno ili ponavlja ceo postupak ili njegov deo ako nađe da je učinjena povreda pravila postupka koja je uticala na zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja, da u tom slučaju drugostepeni organ poništava pobijano rešenje i sam odlučuje o upravnoj stvari ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem (član 171. stav 2.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju, drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od prijema predmeta, donese novo rešenje, da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (stav 3.); da će po poništavanju pobijanog rešenja drugostepeni organ proslediti predmet na ponovni postupak prvostepenom organu, samo ako je potrebno da se u toj upravnoj stvari donese novo rešenje (stav 4.); da ako posle početka primene ovog zakona rešenje prvostepenog organa bude poništeno ili ukinuto, dalji postupak sprovodi se prema odredbama ovog zakona (član 213. stav 2.).

5. Kako se svim navodima ustavne žalbe obrazlaže isključivo povreda prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je navode i razloge ustavne žalbe razmatrao sa stanovišta tog elementa prava na pravično suđenje. Ustavni sud je konstatovao da se ustavnom žalbom osporava trajanje postupka koji je usledio nakon donošenja Odluke Ustavnog suda Už-5581/2015 od 13. aprila 2017. godine, kojom je utvrđena povreda prava podnosilaca na suđenje u razumnom roku u dotadašnjem toku postupka, pravo na naknadu nematerijalne štete u opredeljenom novčanom iznosu i naloženo okončanje postupka u najkraćem roku. Stoga je Ustavni sud, u konkretnom slučaju, cenio period od 14. aprila 2017. godine koji do odlučivanja o ovoj ustavnoj žalbi traje šest godina.

Ustavni sud je konstatovao da je tačkom 1. dispozitiva rešenja prvostepenog organa od 22. februara 2021. godine, koje je u tom delu postalo konačno, odbijen zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu za period od 27. juna 2006. do 29. juna 2007. godine, dok je dopunskim rešenjem prvostepenog organa od 4. januara 2023. godine odbačen zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu za period od 29. juna 2004. do 26. juna 2006. godine, a predmet se u tom delu nalazi u fazi odlučivanja o žalbi podnosilaca.

Imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud nalazi da podnosioci ustavne žalbe imaju legitiman interes da nadležni organi o njihovom zahtevu odluče u okviru standarda razumnog roka, pogotovo zbog toga što se radi o potraživanjima iz radnog odnosa i što je prethodnom Odlukom Ustavnog suda naloženo okončanje postupka u najkraćem roku.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj predmet u određenoj meri činjenično složen, imajući u vidu veći broj stranaka u postupku. Sa druge strane, pravna pitanja koja se postavljaju u toku postupka već su u dovoljnoj meri razjašnjena u Odluci Ustavnog suda Už-2188/2013 od 26. februara 2016. godine. Iz navedene odluke Ustavnog suda proizlazi da podnosiocima ustavne žalbe za obavljeni rad na izvršenju zadataka preko punog radnog vremena, rad noću i tokom državnog ili verskog praznika, u periodu do 30. juna 2006. godine ne može biti uskraćeno pravo na uvećanu zaradu koja im je u tom slučaju pripadala u skladu sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, broj 34/01), dok bi podnosiocima za period od 1. jula 2006. pripadalo pravo na uvećanje plate ukoliko bi se utvrdilo da im koeficijent za obračun plate nije uvećan za 30 do 50% u odnosu na druge državne službenike.

Ispitujući postupanje upravnih organa, Ustavni sud je konstatovao da je u postupku čije se trajanje ovde ceni doneto po 19 prvostepenih i drugostepenih rešenja. Iz toga se zaključuje da osporeni postupak obeležava kontinuirano vraćanje predmeta na ponovno rešavanje prvostepenom organu, koji ne postupa po primedbama iz drugostepenih rešenja. U takvim okolnostima, drugostepeni organ je propustio da dopuni postupak i otkloni nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, te da ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, svojim rešenjem poništi prvostepeno rešenje i sam reši upravnu stvar, u smislu odredbe člana 171. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava, da ponavljanje istih naloga nižestepenom organu u okviru jednog postupka ukazuje na nedostatke u procesnom sistemu (presuda Wierciszewska protiv Poljske , predstavka broj 41431/98, od 25. novembra 2003. godine, stav 46.). Ustavni sud je posebno imao u vidu da je prvostepeni organ odbacio zahtev koji se odnosi na period od 29. juna 2004. do 26. juna 2006. godine sa obrazloženjem da nije reč o upravnoj stvari, iako je prethodno o zahtevu koji se odnosi na period od 27. juna 2006. do 29. juna 2007. godine meritorno odlučio rešenjem, koje je postalo konačno.

Ustavni sud je ocenio da je Upravni sudi trebalo ranije da donese presudu o tužbi podnosilaca u predmetu U. 16624/15, jer je u pitanju bio četvrti upravni spor u postupku koji je pokrenut još 2007. godine.

Kako su upravni organi odlučivali u zakonom propisanim rokovima, nije bilo uslova da podnosioci koriste pravna sredstva za ubrzanje upravnog postupka, te nije bilo njihovog doprinosa dugom trajanju postupka.

Ustavnopravna ocena postupka čije trajanje je uzeto u obzir u ovom predmetu, zasnovana na praksi i kriterijumima Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15 i 10/23), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja upravnog postupka, neefikasno postupanje upravnih organa, životni standard države i činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u odlukama Sinđelić i drugi protiv Srbije , od 19. septembra 2019. godine (predstavka broj 7129/15) i Stojanović i drugi protiv Srbije, od 14. januara 2021. godine (predstavka broj 19322/18), koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnim postupcima koji se, kao i osporeni postupak, vode povodom zahteva policijskih službenika za isplatu dodataka na platu. Evropski sud je odbacio navedene predstavke, uz ocenu da podnosioci predstavki više nemaju prava da tvrde da su žrtve u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer je Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i dodelio podnosiocima bliže označene novčane iznose na ime naknade nematerijalne štete, koji su niži od iznosa koje je dodeljivao Evropski sud, ali su ipak razumni usled velikog broja podnosilaca predstavki i prilično ograničenog značaja predmeta postupka.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti