Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku zbog smetanja državine koji je trajao preko pet godina. Podnosiocu se dodeljuje naknada nematerijalne štete zbog neefikasnog postupanja redovnih sudova u sporu hitne prirode.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Milan Marković i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. Z. iz Vranja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. decembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. Z. i utvrđuje da je u parničnom postupku, koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju – Sudska jedinica Vladičin Han u predmetu P. 1340/13 (inicijalno predmet P. 5656/10) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. Z. iz Vranja je, 4. novembra 2015. godine, preko punomoćnika S. S, advokata iz Vladičinog Hana, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž. 45/14 od 9. jula 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi, između ostalog, navedeno je da zakonski rok za okončanje parnice zbog smetanja državine iznosi 90 dana, a da je predmetni parnični postupak pravnosnažno okončan nakon više od pet godina, čime je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, kao i da mu je pravo na pravično suđenje povređeno, pre svega, pogrešnom primenom materijalnog prava.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na pravično suđenje i utvrdi mu pravo na naknadu nematerijalne štete, te da poništi rešenje Višeg suda u Vranju Gž. 45/14 od 9. jula 2015. godine i naloži istom sudu da ponovo odluči o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica Vladičin Han P. 1340/13 od 9. septembra 2013. godine. Podnosilac je istakao i zahtev za naknadu troškova postupka na ime sastavljanja ustavne žalbe u iznosu od 45.000,00 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica Vladičin Han P. 1340/13 (inicijalno predmet P. 5656/10) i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac S.M. iz Vladičinog Hana je 31. marta 2010. godine, podneo Osnovnom sudu u Vranju – Sudska jedinica Vladičin Han, tužbu protiv tuženog S. Z, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi smetanja poseda, sa predlogom za određivanje privremene mere, tako što će sud tuženom naložiti da odmah omogući tužiocu nesmetan prolaz preko predmetne katastarske parcele.

Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 5656/10. Rešenjem P. 5656/10 od 7. aprila 2010. godine određena je predložena privremena mera. Tuženi je 18. maja 2010. godine podneo protivtužbu, kojom je tražio da sud utvrdi da ga je tužilac uznemiravao u mirnoj i faktičkoj državini predmetne parcele.

Tokom sprovedenog postupka, prvostepeni sud je zakazao 11 ročišta za glavnu raspravu, od kojih dva ročišta nisu održana, i to jedno zato što je tuženi tražio izuzeće postupajućeg sudije, a jedno zbog nedostatka procesnih pretpostavki. U dokaznom postupku, sud je saslušao predložene svedoke, izvršio uviđaj na licu mesta, sproveo veštačenje od strane veštaka geodetske struke i izvršio uvid u dostavljenu pismenu dokumentaciju.

Rešenjem Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica Vladičin Han P. 5656/10 od 26. septembra 2011. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog, utvrđeno je da je tuženi-protivtužilac smetao tužioca-protivtuženog u mirnoj i faktičkoj državini prava prolaza preko predmetne katastarske parcele, naloženo tuženom-protivtužiocu da prestane sa smetanjem prolaza i omogući tužiocu nesmetan sezonski prolaz odmah po prijemu rešenja, odbačena kao neblagovremena protivtužba tuženog-protivtužioca i obavezan tuženi-protivtužilac da suprotnoj strani naknadi troškove postupka.

Viši sud u Vranju je rešenjem Gž. 63/12 od 9. marta 2013. godine, ukinuo rešenje Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica Vladičin Han P. 5656/10 od 26. septembra 2011. godine i spise predmeta vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

U ponovnom prvostepenom postupku predmet je dobio nov broj P. 1340/13. Sud je održao tri ročišta, na kojima je izvršio uvid u sve pisane dokaze izvedene tokom postupka, nakon čega je zaključio raspravu.

Rešenjem Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica Vladičin Han P. 1340/13 od 9. septembra 2013. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog, utvrđeno je da je tuženi-protivtužilac smetao tužioca-protivtuženog u mirnoj i faktičkoj državini prava prolaza preko predmetne katastarske parcele, naloženo tuženom-protivtužiocu da prestane sa smetanjem prolaza, odbijena kao neblagovremena protivtužba tuženog – protivtužioca i obavezan tuženi-protivtužilac da suprotnoj strani naknadi troškove postupka.

Tuženi-protivtužilac je izjavio žalbu protiv prvostepenog rešenja.

Viši sud u Vranju je, radi pravilnog i potpunog utvrđenja činjeničnog stanja, održao raspravu 9. jula 2015. godine, na kojoj je ovde tuženi-protivtužilac, između ostalog, sudu priložio na uvid pravnosnažnu presudu na osnovu priznanja Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica u Surdulici P. 121/14 od 26. marta 2015. godine, donetu u sporu pokrenutom po njegovoj tužbi protiv tuženih, ovde tužilaca-protivtuženih, radi ukidanja sezonske službenosti prolaza. Pored toga, tuženi-protivtužilac je drugostepenom sudu priložio i pravnosnažnu presudu na osnovu priznanja Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica u Surdulici P. 122/14 od 16. marta 2015. godine, donetu u sporu pokrenutom po njegovoj tužbi protiv tuženih, ovde tužilaca-protivtuženih, radi utvrđenja nepostojanja prava službenosti prolaza i izmene odluke o konstituisanju službenosti,

Viši sud u Vranju je osporenim rešenjem Gž. 45/14 od 9. jula 2015. godine, odbio žalbu tuženog i potvrdio ožalbeno rešenje Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica Vladičin Han P. 1340/13 od 9. septembra 2013. godine.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja, između ostalog, navedeno je da na osnovu okolnosti utvrđenih saslušanjem tuženog na raspravi pred drugostepenim sudom, te uviđajem suda na licu mesta i veštačenjem sudskog veštaka geodetske struke od 9. juna 2011. godine, gde se iz skice lica mesta priložene uz nalaz veštaka, jasno vidi trasa konstituisane službenosti prolaza po presudama Opštinskog suda u Vladičinom Hanu P. 664/06 od 11. maja 2007. godine i Okružnog suda u Vranju od 10. januara 2008. godine, kao i trasa koju je formirao tužilac prolazeći svojim traktorom kroz parcelu tuženog k.p. br. 1352, nedvosmisleno proizilazi da je postavljanjem četvrtog, desetog, 11-og i 12-og drvenog stuba od ukupno 13, tuženi smetao tužioca u pravu sezonske službenosti prolaza kroz poslužno dobro – parcelu tuženog, kojom je tužilac do tog momenta prolazio.

Pismeni otpravak drugostepenog rešenja je 6. oktobra 2015. godine dostavljen podnosiocu ustavne žalbe.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.). Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US i 55/14) propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja, u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirom za preduzimanje parničnih radnji (u daljem tekstu: vremenski okvir) i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da prilikom određivanja rokova i ročišta po tužbama zbog smetanja državine sud posebno vodi računa o potrebi hitnog rešavanja ovih sporova (član 449. stav 1.).

Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Službeni list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Službeni list SRJ", broj 29/96 i "Službeni glasnik RS", broj 115/05) propisano je da svaki držalac stvari i prava (član 70.) ima pravo na zaštitu od uznemiravanja ili oduzimanja državine (smetanje državine) (član 75.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 31. marta 2010. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Vranju – Sudska jedinica Vladičin Han, i da je okončan donošenjem rešenja Višeg suda u Vranju Gž1. 45/14 od 9. jula 2015. godine, iz čega proizlazi da je postupak trajao više od pet godina.

Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi, ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka, ako se ima u vidu da je parnica vođena zbog smetanja državine (poseda), gde je zakonom propisana hitnost. rešavanja ovih sporova (član 449. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku). Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Razmatrajući uticaj svakog od navedenih činilaca na trajanje osporenog postupka, Ustavni sud je ocenio da predmetni postupak nije bio činjenično i pravno složen, iako je izvršen uviđaj suda na licu mesta i sprovedeno geodetsko veštačenje u cilju utvrđivanja činjenica bitnih za presuđenje, za koje je bilo potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže.

Analizirajući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud konstatuje da prvostepeni sud nije postupao efikasno i delotvorno, imajući u vidu da je prilikom određivanja rokova i ročišta po tužbama zbog smetanja državine (poseda) sud dužan da posebno vodi računa o potrebi hitnog rešavanja ovih sporova, kao i da je prvo prvostepeno rešenje ukinuto po žalbi od strane drugostepenog suda zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. Ustavni sud je ocenio da ni postupanje drugostepenog suda nije bilo efikasno, budući da je prvi put o žalbi odlučivao godinu dana i šest meseci, a drugi put godinu dana i deset meseci, što se ne može smatrati efikasnim odlučivanjem o žalbi u parnicama gde je zakonom propisana hitnost rešavanja sporova.

Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe, kao tuženi u državinskom sporu, imao legitiman interes da se predmetna parnica okonča u razumnom roku, i da svojim ponašanjem nije uticao na dužinu trajanja postupka.

Imajući u vidu navedeno, kao i da je sud organ koji rukovodi postupkom i čija je dužnost da se stara da se postupak okonča u razumnom roku, bez nepotrebnog odlaganja i odugovlačenja postupka, Ustavni sud je ocenio da u konkretnom slučaju parnica nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica neefikasnog i nedelotvornog postupanja nadležnih sudova.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju – Sudska jedinica Vladičin Han u predmetu P. 1340/13 (inicijalno predmet P. 5656/10). Stoga je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Sud je ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke, prvi deo.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka i postupanje nadležnih sudova. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja prvostepenog i drugostepenog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenim licima treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. U odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe nezadovoljan ishodom pravnosnažno okončanog parničnog postupka, povredu prava na pravično suđenje obrazlaže, pre svega, tvrdnjom o pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj primeni materijalnog prava. S tim u vezi, Ustavni sud ističe da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno ili diskriminatorno na štetu podnosioca, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno članom 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, u konkretnom slučaju, ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravno prihvatljive razloge za tvrdnju o povredi ustavnog prava na pravično suđenje, već se u ustavnoj žalbi ponavljaju stavovi koje je podnosilac izneo u prvostepenom postupku, u žalbi protiv prvostepenog rešenja, a o kojima se izjasnio nadležni drugostepeni sud. Ustavni sud konstatuje da se u državinskim sporovima sud ne upušta u rešavanje pravnih pitanja, nego se zaštita pruža prema poslednjem stanju državine koje je postojalo pre nastalog smetanja.

Stoga ustavna žalba ne sadrži ustavnopravno prihvatljive razloge za tvrdnju o povredi prava podnosioca na pravično suđenje, već podnosilac od Ustavnog suda u suštini traži da kao revizijski parnični sud preispita i oceni zakonitost osporenog akta.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i rešio kao u preostalom delu tačke 1. izreke.

8. Što se tiče zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova nastalih pokretanjem postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti, pored mnogih drugih, Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine, dostupno preko internet stranice: www.ustavni.sud.rs).

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti