Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Usvaja se ustavna žalba i utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao 11 i po godina. Sud je propustio da blagovremeno utvrdi da je izvršni dužnik preminuo pre pokretanja postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, Miroslav Nikolić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Društva … „D.“ DOO Veli ka Plana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. februara 2022 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Društva … „D.“ DOO Velika Plana i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani u predmetu I. 525/05, a kasnije pred Osnovnim sudom u Velikoj Plani u predmetu I v. 631/16 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1 .000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

4. Odbacuje se ustavna žalba Društva … „D.“ DOO Velika Plana izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Velikoj Plani – Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci I v. 631/16 od 22. februara 2017. godine i rešenja Osnovnog suda u Velikoj Plani IPV. I v. 47/17 od 10. jula 2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Društvo … „D .“ DOO Velika Plana podnelo je Ustavnom sudu, 18. avgusta 201 7. godine, preko punomoćnika R . D , advokata iz Žabara , ustavnu žalbu protiv rešenja navedenih u tački 4. izreke , zbog povrede prava na pravično suđenje, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku navedenom u tački 1. izreke , koja su zajemčena odre dbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije,

Podnosilac ustavne žalbe, detaljno obrazlažući izvršni postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, navodi da je tek nakon 12 godina od podnošenja predloga za izvršenje i donošenja rešenja o izvršenju postupajući sud doneo rešenje kojim se ukida to rešenje o izvršenju i odbacio predlog za izvršenje, čime mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Pri tom je podnosilac naveo da nije tražio nastavak postupka, jer zaostavš tina dužnika nije bila raspravljena. Podnosilac takođe iz istih razloga osporava i rešenja Osnovnog suda u Velikoj Plani I v. 631/16 od 22. februara 2017. godine i IPV. I v. 47/17 od 10. jula 2017. godine. Podnosilac predlaže da se utvrdi povreda ozna čenih prava, kao i da se ponište osporena rešenja. Ustavnom žalbom je tražena naknada nematerijalne štete u iznosu od 1 .000 evra i materijalna šteta u iznosu od 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, kao i naknada za troškove sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Društvo … „D .“ DOO Velika Plana , ovde podnosilac ustavne žalb e, kao izvršni poverilac, dana 30. novembra 2005. godine, preko punomoćnika R. D , advokata, podnelo je Opštinskom sudu u Velikoj Plani predlo g za izvršenje, na osnovu verodostojne isprave – računa broj 01111 od 7. septembra 2001. godine , prema izvršnom dužniku Ž.Ć , a radi uplate odgovarajućeg novčanog iz nosa na ime duga, te je predložio da se dozvoli izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretne imovine vlasništvo izvršnog dužnika

Rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Velikoj Plani I. 525/05 od 2. decembra 2005. godine određeno je predloženo izvršenje .

Rešenjem Opštinskog suda u Velikoj Plani I. 525/05 od 10. januara 2006 . godine, stavom prvim izreke, prekinut je osporeni postupak izvršenja usled smrti izvršnog dužnika , dok je stavom drugim izreke određeno da će se postupak nastaviti kada naslednici izvršnog dužnika preuzmu postupak ili ih sud pozove da preuzmu postupak izvršenja. U obrazloženju ovogo rešenja je, pored ostalog, navedeno da je sud rešenje o izvršenju pokušao da dostavi izvršnom dužniku, ali se rešenje o izvršenju vratilo kao neuručeno sa napomenom da je primalac umro.

Podneskom od 29. juna 2016. godine izvršni poverilac je predložio da se postupak nastavi pred Osnovnim sudom u Velikoj Plani – Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Velikoj Plani – Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci I v. 631/16 od 22. februara 2017. godine, stavom prvim izreke, ukinuto je rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Velikoj Plani I. 525/05 od 2. decembra 2005. godine i ukinute su sve izvršne radnje, dok je stavom drugim izreke odbačen predlog za izvršenje izvršnog poverioca. U obrazloženju tog rešenja je, pored ostalog, navedeno, da je prema podacima iz izveštaja PS Smederevska Palanka od 2. novembra 2016. godine , sud utvrdio da je izvršni dužnik umro dana 6. juna 2005. godine. Kako je izvršni dužnik umro pre podnošenja predloga za izvršenje, taj inicijalni akt je obuhvaćen neotklonjivim nedostatkom u pogledu pasivno legitimisane strane , sud je odlučio kao u izreci.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Velikoj Plani IPV. I v. 47/17 od 10. jula 2017. godine odbijen je prigovor izvršnog poverioca i potvrđeno je rešenje Osnovnog suda u Velikoj Plani – Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci I v. 631/16 od 22. februara 2017. godine.

4. Odredbom člana 32 stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u trenutku pokretanja osporenog izvršnog postupka, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. stav 5.); da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno (član 27.) .

Odredbom člana 103. stav 6. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) bilo je propisano da kad je podnesak, koji je u ime stranke podneo advokat, nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, sud će ga odbaciti.

Odredbom člana 358. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 – dr. zakon, 109/13 – Odluka US, 55/14 i 139/14), koji se primenjivao od 17. septembra 2011. godine do 1. jula 2016. godine, bilo je propisano da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan, dok je članom 10. propisano da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.

Odredbom člana 80. stav 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US i 55/14) propisano je da ako navedeni nedostaci ne mogu da se otklone ili ako određeni rok bezuspešno protekne, sud će rešenjem da ukine radnje sprovedene u postupku ukoliko su zahvaćene ovim nedostacima i odbaci tužbu ako su nedostaci takve prirode da sprečavaju dalje vođenje postupka.

5. Polazeći od toga da je ustavna žalba, pored ostalog, izjavljena i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da su ljudska i manjinska prava i slobode (među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku) i ustavna žalba kao pravni institut za njihovu zaštitu, ustanovljeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, te je stoga Ustavni sud nadležan da ispituje povredu ovog prava u periodu nakon stupanja na snagu Ustava. Međutim, izvršni postupak kao sudski postupak predstavlja jednu jedinstvenu celinu i pokreće se podnošenjem predloga za izvršenje, a završava se namirenjem potraživanja ili obustavom, a u konkretnom slučaju je okončan rešenjem kojim je ukinuto rešenje o izvršenju i odbačen predlog za dozvolu izvršenja. Stoga je stav Ustavnog suda da se u pogledu ocene razumne dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan stupanja na snagu Ustava. Dakle, za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku bitan je ceo protekli period, od kada je podnosilac ustavne žalbe podneo predlog za izvršenje 30. novembra 200 5. godine, do donošenja rešenja Osnovnog suda u Velikoj Plani IPV. Iv. 47/17 od 10. jula 2017. godine kojim je suštinski okončan taj postupak.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju izvršni postupak trajao 11 i po godina, što samo po sebi, ukazuje da nije okončan u okviru standarda razumnog roka. Međutim, prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kom e se raspravlja za podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na ovako dugo trajanje izvršnog postupka.

Ustavni sud nalazi da je u oceni istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju potrebno poći od pitanja značaja predmetnog postupka za podnosioca ustavne žalbe . Podnosilac je podneo predlog za izvršenje, pogrešno smatrajući da je lice koje g je označio kao izvršnog dužnika živ. Dakle, podnosilac nije mogao legitimno očekivati da u izvršnom postupku prinudnim putem ostvari potraživa nje prema licu koje je umrlo pre podnošenja predloga za izvršenje.

Međutim, i pored ovakve ocene o značaju predmetnog izvršno g postupk a za podnosioca ustavne žalbe, ispitujući postupanje sudova u tom postupku, Ustavni sud nije našao bilo šta što bi moglo opravdati procesne propuste prvostepenog suda, koji su doveli do bespotrebnog vođenja postupka po podnetom predlogu za izvršenje podnosioca ustavne žalbe. Naime, izvršni sud je svega nekoliko dana nakon podnošenja predloga za izvršenje došao do saznanja da je izvršni dužnik umro . Prvostepeni sud je već tada mogao utvrditi da li je izvršni dužnik umro pre podnošenja predloga za izvršenje , što je učinio tek posle skoro 11 godina nakon podnošenja navedenog predloga. Umesto da blagovremeno utvrdi da li su ispunjene procesne pretpostavke za vođenje izvršnog postupka sa stanovišta pasivne legitimacije izvršnog dužnik a, izvršni sud je po prijemu predloga za izvršenje i donošenja rešenja o izvršenju prekinuo izvršni postupak i odredio da će se postupak nastaviti kada naslednici izvršnog dužnika preuzmu postupak ili ih sud pozove da preuzmu postupak izvršenja . Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da je ničim opravdano propuštanje prvostepenog suda da u najkraćem mogućem roku okonča postupak po prijemu predloga za izvršenje, prevashodno doprinelo nerazumno dugom trajanju konkretnog izvršnog postupka. Ustavni sud naglašava da je dužnost suda da svaki postupak, a posebno postupak izvršenja, sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere koje mu stoje na raspolaganju da se postupak okonča. Ustavni sud ukazuje da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti vođenje izvršnog postupka bez odugovlačenja , kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Ustavni sud ukazuje da izvršni postupak, koji predstavlja završnu fazu u ostvarivanju subjektivnih građanskih prava i koji nije kontradiktoran postupak, po pravilu, isključuje postojanje složenih činjeničnih i pravnih p itanja, a koje pravilo je primenjivo i u konkretnom slučaju.

Imajući u vidu navedeno i karakter postupka koji je zahtevao hitnost u rešavanju, Ustavni sud je u ovom delu usvojio ustavnu žalbu i, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, utvrdio da je podnosi ocu ustavne žalbe u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani u predmetu I. 525/05, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu, posebno imajući u vidu dužinu trajanja postupka i zahtev koji je podnosilac postavio u pogledu visine naknade nematerijalne štete . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i postojeću praksu ovoga suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja suda.

7. Polazeći od zahteva koji je u ustavnoj žalbi istaknut, Ustavni sud je našao da je zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku podnosilac zahtevao naknadu materijalne štete. Međutim, Ustavni sud je konstatovao da podnosilac uz ustavnu žalbu nije dostavio dokaze o jasnoj uzročnoj vezi između eventualne štete i radnje državnog organa kojom je ta šteta prouzrokovana, odnosno između neblagovremenog postupanja suda i eventualne materijalne š tete, te je rešio kao u tački 3. izreke.

8. Analizirajući navode i razloge ustavne žalbe koji se odnose na osporena rešenja, Ustavni sud je utvrdio da se razlozi osporavanja tih rešenja odnose na činjenicu da su ona „doneta tek posle 12 godina“ od podnošenja predloga za izvršenje, bez navođenja nekih drugih razloga. Kako je Sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku, to je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

10. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti