Povreda prava na pravično suđenje zbog proizvoljne obustave izvršnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Privredni sud je proizvoljno obustavio izvršni postupak zbog navodnog neplaćanja predujma, iako je podnosilac već uplatio predujam koji nije bio utrošen, što predstavlja očiglednu grešku u primeni prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi „A. B .“ a. d, Beograd , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. novembra 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba „A. B .“ a. d. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu I. 38/2013 od 20. juna 2016. godine i rešenjem Ipv (I). 319/2016 od 12. avgusta 2016. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništavaju se rešenje Privrednog suda u Beogradu I. 38/2013 od 20. juna 2016. godine i rešenje Privrednog suda u Beogradu Ipv (I). 319/2016 od 12. avgusta 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. „A. B .“ a. d, Beograd , izjavila je Ustavnom sudu, 23. septembra 2016. godine, preko punomoćnika S. R , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu I. 38/2013 od 20. juna 2016. godine i rešenja Ipv (I). 319/2016 od 12. avgusta 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi pored ostalog je navedeno: da je osporenim rešenjima pravnosnažno obustavljen postupak izvršenja zbog toga što poverilac nije dostavio sudu dokaz o tome da je platio predujam troškova za angažovanje službenog lica; da je takav zaključak Privrednog suda u Beogradu proizvoljan, jer je podnosilac ustavne žalbe kao izvršni poverilac uplatio predujam, i to dva puta, te o tome obavestio sud, zbog čega smatra da nije bilo me sta obustavi postupka izvršenja na osnovu člana 34. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Takođe, smatra da sama činjenica da je platio predujam, a nije obavestio sud nije mogla dovesti do obustave postupka, jer je, po njegovom mišljenju, sud imao saznanja o uplati.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u osporen o rešenje, dokumentac iju dostavljenu uz ustavnu žalbu i spis Privrednog suda u Beogradu I. 38/13 (u daljem tekstu: Privredni sud), te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je Prvom osnovnom sudu u Beogradu predlog za izvršenje na osnovu ugovora o zalozi od 27. januara 2009. godine protiv izvršnog dužnika „B.“ d.o.o. Beograd, radi namirenja potraživanja u iznosu od 44.598,77 evra i to popisom, procenom te javnom prodajom založenih pokretnih stvari izvršnog dužnika. Nakon što se Prvi osnovni sud u Beogradu oglasio stvarno nenadležnim, spisi predmeta su dostavljeni Privrednom sudu u Beogradu (u daljem tekstu: Privredni sud), kao stvarno i mesno nadležnom za postupanje.

Postupajući po navedenom predlogu, Privredni sud je doneo rešenje o izvršenju I. 38/13 od 18. januara 20 13. godine i odredio izvršenje u korist izvršnog poverioca . Zaključkom donetim istog dana, na osnovu člana 26. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima i čl. 120. i 121. Sudskog poslovnika, naloženo je poveriocu da u roku od 15 dana uplati iznos od 2.000 dinara u korist računa suda, na ime predujma za troškove službenog lica i o tome obavesti sud sa pozivom na broj predmeta. Upozoren je izvršni poverilac da će sud obustaviti izvršenje primenom člana 34. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ukoliko izvršni poverilac ne dostavi dokaz o uplaćenom predujmu.

Izvršni poverilac je 31. januara 2013. godine obavestio sud da je uplatio navedene troškove od 2.000 dinara, na ime predujma za troškove službenog lica i dostavio dokaz o tome.

Zaključkom Privrednog suda I. 38/13 od 4. novembra 2013. godine obavešteni su izvršni poverilac i izvršni dužnik da će se rešenje određeno rešenjem o izvršenju I. 38/13 od 18. januara 2013. godine sprovesti oduzimanjem pokretnih stvari (navedenih u zaključku), dana 25. decembra 2013. godine.

Iz zapisnika o popisu sastavljenog 25. decembra 2013. godine proizlazi da je sudski izvršitelj pokušao da nađe datu adresu, ali da nije uspeo da nađe navedeni broj ulice, koji i meštanima nepoznat, kao i sam izvršni dužnik.

Izvršni poverilac je podneskom od 25. decembra 2013. godine ponovo predložio da se izvrši oduzimanje pokretnih stvari, a Privredni sud je zaključkom od 26. decembra 2013. godine, na osnovu člana 26. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima i čl. 120. i 121. Sudskog poslovnika, naložio poveriocu da u roku od 15 dana uplati iznos od 2.000 dinara u korist računa suda, na ime predujma za troškove službenog lica i o tome obavesti sud sa pozivom na broj predmeta.

Izvršni poverilac je 20. januara 2014. godine obavestio sud da je uplatio navedene troškove od 2.000 dinara, na ime predujma za troškove službenog lica i dostavio dokaz o tome.

Zaključkom Privrednog suda I. 38/13 od 2. aprila 2015. godine obavešteni su izvršni poverilac i izvršni dužnik da će se rešenje određeno rešenjem o izvršenju I. 38/13 od 18. januara 2013. godine sprovesti 4. maja 2015. godine, oduzimanjem pokretnih stvari (navedenih u zaključku).

Iz zapisnika o popisu sastavljenog 4. maja 2015. godine proizlazi da je sudski izvršitelj pokušao da nađe datu adresu, ali da ista ne postoji. Takođe je konstatovano da se izvršni dužnik nalazi na drugoj adresi, na kojoj bi trebalo sledeći put sprovesti izvršenje.

Zaključkom Privrednog suda I. 38/13 od 5. maja 2015. godine, na osnovu člana 26. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima i čl. 120. i 121. Sudskog poslovnika, naloženo je poveriocu da u roku od 15 dana uplati iznos od 2.000 dinara u korist računa suda, na ime predujma za troškove službenog lica i o tome obavesti sud sa pozivom na broj predmeta. Upozoren je izvršni poverilac da će sud obustaviti izvršenje primenom člana 34. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ukoliko izvršni poverilac ne dostavi dokaz o uplaćenom predujmu.

Izvršni poverilac je 2. juna 2015. godine obavestio sud da je 22. maja uplatio navedene troškove od 2.000 dinara, na ime predujma za troškove službenog lica i dostavio dokaz o tome.

Izvršni poverilac je urgencijama od 27. avgusta i 9. oktobra 2015. godine i 26. februara 2016. godine urgirao da se izvršenje sprovede , jer je obezbeđeno i prisustvo policije.

Zaključkom Privrednog suda I. 38/13 od 6. aprila 2016. godine, na osnovu člana 26. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima i čl. 120. i 121. Sudskog poslovnika, naloženo je poveriocu da u roku od 15 dana uplati iznos od 2.000 dinara u korist računa suda, na ime predujma za troškove službenog lica i o tome obavesti postupajućeg sudiju podneskom sa dokazom o uplati i pozivom na broj predmeta. Upozoren je izvršni poverilac da će sud obustaviti izvršenje primenom člana 34. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ukoliko izvršni poverilac ne dostavi dokaz o uplaćenom predujmu. Pismeni otpravak zaključka uručen je izvršnom poveriocu 24. maja 2016. godine.

Osporenim rešenjem Privrednog suda I. 38/2013 od 20. juna 2016. godine obustavljen je postupak izvršenja po rešenju o izvršenju istoga suda I. 38/13 od 18. januara 2013. godine, i ukinute sve sprovedene radnje. Pismeni otpravak rešenja uručen je izvršnom poveriocu 30. juna 2016. godine.

U međuvremenu – 21. juna 2016. godine ( pre nego što mu je pismeni otpravak navedenog rešenja uručen), izvršni poverilac je predložio da se sprovođenje izvršenja u tom postupku poveri javnom izvršitelju.

Izvršni poverilac je izjavio prigovor protiv navedenog rešenja, uz koji je dostavio dokaz i da je 27. maja 2016. godine uplatio navedeni iznos od 2.000 dinara na ime predujma za troškove izvršenja, sa pozivom na broj sudskog predmeta I. 38/2013.

Postupajući po prigovoru izvršnog poverioca, Privrednog sud je doneo osporeno rešenje Ipv (I). 319/2016 od 12. avgusta 2016. godine, kojim je odbijen prigovor i potvrđeno prvostepeno rešenje. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja, pored ostalog je navedeno, d a iz stanja u spisima proizlazi da kako izvršni poverilac nije postupio po zaključku suda od 6. aprila 2016. godine, iako je bio upozoren na posledice propuštanja, te nije dostavio sudu dokaz da je uplatio predujam za troškove službenog lica, izvršni sudija je pravilno postupio kada je obustavio postupak izvršenja, budući da je odredbom člana 34. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano da će se postupak obustaviti ukoliko izvršni poverilac ne dostavi dokaz o uplaćenom predujmu. Navedeno je i to da je veće cenilo i podnesak izvršnog poverioca kojim je predložio da dalje sprovođenje izvršenja sprovodi javni izvršitelj umesto suda, ali kako je isti podnet nakon obustave postupka, to se po takvom predlogu ne može postupati.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na čiju se povredu, pored ostalih, ustavnom žalbom ukazuje svakom se jemči pravo da nezavistan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 34. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11, 109/13 - Odluka US, 55/14 i 139/14) bilo je propisano da je izvršni poverilac dužan da predujmi troškove postupka, u skladu sa zakonom i propisom koji uređuje troškove postupka, da je dokaz o uplaćenom predujmu izvršni poverilac dužan da dostavi uz predlog za izvršenje, da će sud, odnosno izvršitelj obustaviti izvršenje ako izvršni poverilac ne dostavi dokaz o uplaćenom predujmu, osim ako je po zakonu oslobođen ili ga je sud oslobodio plaćanja postupka.

Pravilnikom o naknadi troškova u sudskim postupcima („Službeni glasnik RS“, br. 57/03 i 69/11) bilo je propisano: da se sudu, za izvršenje radnji izvan zgrade suda, troškovi prevoza i dnevnice sudija i zaposlenih u sudu nadoknađuju po posebnim propisima, da se troškovi upotrebe službenog vozila suda nadoknađuju u visini stvarnih izdataka (član 26. st. 1. i 2.); da se predujam za troškove izvršenja uplaćuje na depozitni račun suda, da dokaz o uplati predujma za troškove izvršenja, izvršni poverilac dostavlja sudu u skladu sa predlogom za izvršenje, odnosno u roku od tri dana od prijema zaključka kojim je sud odredio ili promenio sredstvo izvršenja, da u slučaju da predujmljena sredstva nisu dovoljna za sprovođenje izvršenja, sud će pozvati izvršnog poverioca da u određenom roku izvrši doplatu do potrebnog iznosa (član 26a st. 1. do 3.) .

Sudskim poslovnik om („Službeni glasnik RS“, br. 110/09, 70/11, 19/12 i 89/13) je propisano : da se sudski troškovi podmiruju, u skladu sa posebnim propisima, da se sudska radnja izvan sudske zgrade određena na zahtev i trošak stranke može sprovesti nakon što stranka položi sudu određenu svotu novca za tu svrhu (predujam) (član 120.); da za obavljanje pojedinih sudskih radnji izvan sudske zgrade, sud izlazi uz naknadu troškova, prevoza sudskim vozilom, vozilom drugog državnog organa ili sredstvima javnog prevoza, a izuzetno i vozilom službenog lica, da se vozila suda koriste, po pravilu, za obavljanje službenih radnji na osnovu putnog naloga koji je izdao predsednik (član 121.).

5. Analizirajući osporeno rešenje sa stanovišta citiranih odredaba zakona i navoda ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je pravo na pravično suđenje povređeno time što je Privredni sud proizvoljno interpretirao činjenice, nalazeći da podnosilac nije uplatio navedene troškove od 2.000 dinara, na ime predujma za troškove službenog lica, niti je dostavio dokaz o tome, a posledica toga su osporena rešenja kojim je odlučeno na njegovu štetu.

S tim u vezi, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava, prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane nacionalnog suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62 , kao i Odluku Ustavnog suda Už-4231/2016 od 20. septembra 2017. godine).

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud najpre podseća da je zaključkom Privrednog suda od 5. maja 2015. godine naloženo podnosiocu ustavne žalbe da u roku od 15 dana uplati iznos od 2.000 dinara u korist računa suda, na ime predujma za troškove službenog lica i o tome obavesti sud sa pozivom na broj predmeta. Podnosilac je podneskom od 2. juna 2015. godine obavestio sud da je 22. maja 2015. godine uplatio navedeni iznos od 2.000 dinara, dostav ljajući dokaz o tome. Nakon toga sudski izvršitelj nije izlazio na adresu izvršnog dužnika radi sprovođenja izvršenja, tj. prinudnog oduzimanja pokretnih stvari, tako da uplaćena sredstva u iznosu od 2.000 dinara nisu iskorišćena.

Međutim, bez obzira na to što nije bilo sudskih radnji koje bi opravdale predujmljene troškove, Privredni sud je 6. aprila 2016. godine novim zaključk om, donetim na osnovu člana 26. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima i čl. 120. i 121. Sudskog poslovnika, još jednom naložio podnosiocu ustavne žalbe da uplati iznos od 2.000 dinara na ime predujma za troškove službenog lica.

Iz navedenih činjenica i okolnosti proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe dva puta obavezan da plati troškove službenog lica, te kako u ostavljenom roku nije dostavio sudu dokaz da je drugi put platio (iako je platio u propisanom roku), Privredni sud je obustavio postupak izvršenja , iako po mišljenju Ustavnog suda za to nije imao zakonskog osnova, jer je takva odluka zasnovana na „očiglednoj greš ci“. Ukoliko je smatrao da predujmljena sredstva nisu dovoljna za sprovođenje izvršenja, Privredni sud je imao mogućnost da , saglasno odredbi člana 26a stav 3. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima, pozove izvršnog poverioca da u određenom roku izvrši doplatu do potrebnog iznosa. Međutim, iz sadržine navedenog zaključka od 6. aprila 2016. godine ne proizlazi da se radi o takvoj situaciji, već je sud jednostavno zanemario činjenicu da je podnosilac troškove već predujmi o uplatom od 22. maja 2015. godine. Polazeći od navedenog, Ustavni sud ocenjuje da se, u konkretnom slučaju, kao proizvoljan iskazuje zaključak Privrednog suda da su ispunjeni uslovi za obustavu postupka izvršenja.

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, te utvrdio da je rešenjima Privrednog suda I. 38/2013 od 20. juna 2016. godine i Ipv (I). 319/2016 od 12. avgusta 2016. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, dok je u tački 2. izreke poništio osporena rešenja, nalazeći da se samo na taj način mogu otkloniti štetne posledice nastale donošenjem osporenih akata .

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog proizvoljne obustave izvršnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti