Utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao sedam godina i četiri meseca. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 800 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. J. iz Lazarevca kod Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. juna 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. J. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Lazarevcu u predmetu P. 69/17 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo M. J. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. J. iz Lazarevca kod Beograda podneo je Ustavnom sudu, 25. maja 2021. godine, preko punomoćnika M. R, advokata iz Lazarevca kod Beograda, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Lazarevcu u predmetu P. 69/17.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je parnica u sporu za naknadu štete zbog nezakonitog isključenja električne energije trajala više od sedam godina; da podnosilac svojim ponašanjem nije doprineo dužini trajanja postupka; da se zbog pogrešne pravne pouke, na koju je podnosilac ukazao u svojoj žalbi, predmet dve godine nalazio u nenadležnom Višem sudu u Beogradu.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i podnosiocu prizna pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra u dinarskoj protivvrednosti.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Lazarevcu P. 69/17 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 12. novembra 2013. godine, u svojstvu tužioca, podneo Drugom osnovnom sudu u Beogradu – Sudska jedinica u Lazarevcu tužbu protiv privrednog društva „E.“ d.o.o. Kraljevo – E. Lazarevac (kasnije privrednog društva „E.“ d.o.o. Beograd), radi naknade štete zbog nezakonite obustave električne energije u periodu od 6. oktobra 2010. do 17. septembra 2011. godine, i to materijalne, u visini zakupnine za iznajmljeni stan i naknade za iznajmljeni agregat, kao i nematerijalne, zbog povrede prava ličnosti. Predmet je zaveden pod brojem P. 2575/13.

Tuženi je odgovor na tužbu dostavio 26. novembra 2013. godine. Nakon 1. januara 2014. godine, predmet je prešao u nadležnost Osnovnog suda u Lazarevcu. Prvo ročište za glavnu raspravu zakazano je i održano 6. marta 2014. godine. U periodu do prvog presuđenja, zakazano je još devet ročišta za glavnu raspravu, od kojih tri nisu održana – jedno zbog sprečenosti postupajućeg sudije, dva zbog štrajka advokata. Vremenski intervali između ročišta kretali su se od dva do četiri meseca, s tim da je jedan iznosio mesec dana. U okviru dokaznog postupka je saslušano petoro svedoka, kao i tužilac u svojstvu parnične stranke. Glavna rasprava je zaključena 24. marta 2016. godine.

Osnovni sud u Lazarevcu je doneo presudu P. 2575/13 od 24. marta 2016. godine, kojom je tužbeni zahtev tužioca u celini odbijen kao neosnovan.

Tužilac je žalbu izjavio 28. juna 2016. godine. Spisi predmeta su početkom avgusta 2016. godine dostavljeni Apelacionom sudu u Beogradu. Rešenjem Gž. 5446/16 od 13. januara 2017. godine ukinuta je navedena prvostepena presuda i predmet je 1. februara 2017. godine vraćen na ponovni postupak.

Predmet je u ponovnom postupku dobio broj P. 69/17. Ročište za glavnu raspravu zakazano je i održano 7. juna 2017. godine. U periodu do narednog presuđenja zakazano je još četiri ročišta za glavnu raspravu, od kojih je jedno odloženo zbog nedolaska uredno pozvanih svedoka, koji su novčano kažnjeni. Dva vremenska intervala između ročišta iznosila su mesec dana, jedan tri meseca i jedan šest meseci. U okviru dokaznog postupka saslušano je petoro svedoka. Samo jedan od njih nije saslušavan u prethodnoj fazi postupka. Glavna rasprava je zaključena 19. aprila 2018. godine.

Presudom Osnovnog suda u Lazarevcu P. 69/17 od 19. aprila 2018. godine tužbeni zahtev tužioca usvojen je samo u delu za materijalnu štetu u visini zakupnine za iznajmljeni stan, dok je u preostalom delu odbijen kao neosnovan. U pravnoj pouci je navedeno da se žalba može izjaviti Višem sudu u Beogradu.

Tuženi je žalbu izjavio 21. maja, a tužilac 5. juna 2018. godine. U zaglavlju žalbe, tužilac je naveo da se ista podnosi Apelacionom sudu u Beogradu, dok je u obrazloženju istakao da prvostepena presuda sadrži pogrešnu pravnu pouku. Spisi predmeta su 26. jula 2018. godine ipak dostavljeni Višem sudu u Beogradu, koji se rešenjem Gž. 13935/18 od 13. maja 2020. godine oglasio stvarno nenadležnim.

Predmet je, preko prvostepenog suda, prosleđen Apelacionom sudu u Beogradu 3. avgusta 2020. godine. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 4711/20 od 25. marta 2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka, te je navedena prvostepena presuda potvrđena u celini.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14, 87/18 i 18/20), koji se u konkretnom slučaju primenjivao, propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja, u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirom za preduzimanje parničnih radnji i sa što manje troškova (član 10.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano raspravi, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu, odnosno u vremenskom okviru (član 326. stav 2.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, a polazeći od činjenica i okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak pokrenut 12. novembra 2013. godine, podnošenjem tužbe Drugom osnovnom sudu u Beogradu – Sudska jedinica u Lazarevcu, i da je okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 4711/20 od 25. marta 2021. godine.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj parnični postupak trajao sedam godina i četiri meseca, što može ukazivati na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom ocene postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog zahteva za podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi predstavljala opravdan razlog za višegodišnje trajanje parnice.

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe imao interes da sud o njegovom zahtevu odluči u okviru standarda razumnog roka.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je našao da nema njegovog doprinosa produžavanju trajanja postupka.

Po mišljenju Ustavnog suda, isključivu odgovornost za navedeno trajanje osporenog parničnog postupka snose sudovi. Ovde se naročito ima u vidu: da je većina ročišta za glavnu raspravu zakazivana u neprimereno dugim vremenskim intervalima; da je i pored upozorenja koje je podnosilac istakao u žalbi, prvostepeni sud, u drugom žalbenom postupku, spise predmeta ipak dostavio Višem sudu u Beogradu; da je tom drugostepenom sudu bilo potrebno skoro dve godine da se oglasi stvarno nenadležnim. S druge strane, Ustavni sud smatra da je štrajk advokata u drugoj polovini 2014. godine, usled čega dva ročišta za glavnu raspravu nisu mogla biti održana, objektivno uticao na ukupnu dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka.

Uzimajući u obzir izneto, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je, primenom odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, u tački 2. izreke, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, ne samo dužinu trajanja parničnog postupka i uticaj štrajka advokata, već i ekonomsko-socijalne prilike, kao i činjenicu da će dosuđena naknada mnogo brže biti isplaćena nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava (ovakav stav je Ustavni sud prvi put izrazio u Odluci Už-2936/2016 od 24. maja 2018. godine). Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neefikasnog postupanja nadležnog suda.

7. Na osnovu iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti