Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja poreskih organa i Vrhovnog suda Srbije

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv akata poreskih organa o upisu hipoteke radi obezbeđenja poreskog duga. Sud je utvrdio da žalba ne sadrži ustavnopravne razloge, već ponavlja navode iz upravnog spora, tražeći preispitivanje zakonitosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Sretena Karića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 11. februara 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Sretena Karića izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreska uprava, Filijala Savski venac broj 433-13-2/06/01 od 20. juna 2006. godine, rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreska uprava - Regionalni centar Beograd broj 731.1-181/07-20 od 8. juna 2007. godine i presude Vrhovnog suda Srbije U. 629/07 od 15. novembra 2007. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Sreten Karić iz Beograda je 27. juna 2008. godine, preko punomoćnika Vere Čabarkape, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv pojedinačnih akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, kao i člana 6. stav 1. i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju.
U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je osporeno prvostepeno rešenje, kojim je naloženo Drugom opštinskom sudu u Beogradu da izvrši upis hipoteke u korist Republike Srbije na stanu čiji je vlasnik podnosilac ustavne žalbe, radi obezbeđenja naplate poreza u iznosu od 1.783.492,18 dinara, a koji nije bio dospeo za naplatu, ali je bio pokrenut postupak utvrđivanja/kontrole, koje je potvrđeno osporenim drugostepenim rešenjem, doneto u postupku u kome nije obrazloženo kojim je to radnjama poreski obveznik, ovde podnosilac ustavne žalbe, učinio verovatnim da će osujetiti ili onemogućiti naplatu utvrđenog poreza, imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe redovno izmirivao sve poreske obaveze koje su mu bile utvrđene, a što je i dokazao tako što je uredno izmirio i porez radi čije naplate je upisana hipoteka; da je drugostepeni organ, rešavajući po žalbi, suprotno odredbama Zakona o opštem upravnom postupku, preuzeo nadležnost prvostepenog organa na taj način što je, konstatujući da je prvostepeni organ propustio da navede razloge zbog kojih smatra da će podnosilac učiniti neefikasnom naplatu poreza, sam naveo razloge; da se samo neprijavljivanje prihoda koje je podnosilac ostvario u inostranstvu, kao i dostavljeni dokazi o tim prihodima od strane poreske policije, nije moglo smatrati dovoljnim razlogom za to da je podnosilac imao nameru da izbegne ili osujeti naplatu nedospelog poreza; da je donošenjem nezakonitih rešenja podnosiocu povređeno pravo na mirno uživanje imovine; da porez nije ni mogao biti utvrđen podnosiocu ustavne žalbe s obzirom da je, u konkretnom slučaju, zastarelo pravo poreske uprave za utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja za 2000. godinu; da je Vrhovni sud Srbije, odbijajući tužbu, povredio prava podnosioca na pravično suđenje, na pravno sredstvo, na delotvoran pravni lek i pravo na imovinu, s obzirom da je potvrdio nezakonite odluke nižestepenih organa. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporene pojedinačne akte i odredi otklanjanje štetnih posledica koje su nastupile za podnosioca ustavne žalbe.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) ima istu sadržinu kao član 170. Ustava.
3. Iz ustavne žalbe i dokaza koji su uz nju priloženi Ustavni sud je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Osporenim rešenjem Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreska uprava, Filijala Savski venac broj 433-13-2/06/01 od 20. juna 2006. godine, naloženo je Drugom opštinskom sudu u Beogradu - Zemljišno knjižnom odeljenju da izvrši upis založnog prava - hipoteku na nepokretnosti - stanu poreskog obveznika, ovde podnosioca ustavne žalbe.
Ministarstvo finansija Republike Srbije, Poreska uprava - Regionalni centar Beograd je, rešavajući po žalbi podnosioca izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, rešenjem broj 4331-373/06-20 od 13. decembra 2006. godine, odbilo žalbu kao neosnovanu.
Protiv navedenog drugostepenog rešenja, podnosilac ustavne žalbe je pokrenuo upravni spor podnošenjem tužbe Vrhovnom sudu Srbije. Vrhovni sud Srbije je 21. maja 2007. godine naložio drugostepenom organu da dostavi odgovor na tužbu. Ministarstvo finansija Republike Srbije, Poreska uprava - Regionalni centar Beograd je, razmatrajući navode tužbe, utuženo rešenje i ostale spise predmeta, saglasno članu 154. st. 1. i 2. i članu 160. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i čl. 192. i 251. Zakona o opštem upravnom postupku, odlučilo da utuženo rešenje zameni, u smislu čl. 192. i 201. Zakona o opštem upravnom postupku, te je donelo osporeno rešenje broj 731.1-181/07-20 od 8. juna 2007. godine kojim je žalba odbijena kao neosnovana i određeno da se ovim rešenjem zamenjuje rešenje istog organa broj 4331-373/06-20 od 13. decembra 2006. godine.
Vrhovni sud Srbije je na sednici održanoj 15. novembra 2007. godine doneo osporenu presudu U. 629/07, kojom je tužba odbijena kao neosnovana. U obrazloženju osporene presude je navedeno: da je pravilno po oceni tog suda tuženi organ osporenim rešenjem 731.1-181/07-20 od 8. juna 2007. godine, otklonivši propuste prvostepenog postupka, odbio žalbu kao neosnovanu, ispravno nalazeći da je prvostepeni organ, s obzirom na kancelarijskom kontrolom utvrđen, neprijavljeni godišnji porez na dohodak građana za 2000. godinu u obračunatom iznosu od 1.783.492,18 dinara, radi obezbeđenja naplate ovog poreza, odredio upis založnog prava - hipoteke; da je tuženi organ za svoju odluku dao razloge, koje je kao pravilne prihvatio i taj sud; da se ne mogu prihvatiti kao osnovani navodi tužbe da se zakonitost određene mere osporava zbog odsustva razloga, jer je propuste otklonio drugostepeni organ osporenim rešenjem, kao i da navodi tužbe o zastarelosti utvrđivanja poreske obaveze nisu od uticaja na rešavanje konkretne upravne stvari.
4. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povreda Ustavom zajemčenih prava podnosioca ustavne žalbe koja su u žalbi označena, već punomoćnik podnosioca ponavlja ili parafrazira razloge iznete u tužbi podnetoj Vrhovnom sudu Srbije protiv konačnog upravnog akta Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreska uprava - Regionalni centar Beograd. Podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost osporenih pojedinačnih akata, smatrajući da nisu postojali razlozi da se odredi napred navedena mera obezbeđenja.
Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, kao i da li su osporenim pojedinačnim aktima podnosiocu ustavne žalbe uskraćena druga ustavna prava - u konkretnom slučaju - pravo na pravno sredstvo i pravo na imovinu. U vezi s tim, Ustavni sud konstatuje da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom podnosioca ustavne žalbe da su mu osporenim aktima organa uprave i presudom Vrhovnog suda Srbije povređena navedena Ustavom zajemčena prava.
5. Imajući u vidu da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji su Zakonom propisani za njeno podnošenje, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
Pored toga, uvidom u spise predmeta, Ustavni sud je utvrdio da je prvostepeni organ uprave 7. jula 2006. godine dostavio Drugom opštinskom sudu u Beogradu - zemljišno knjižnom odeljenju, zahtev za brisanje založnog prava - hipoteke na nepokretnosti, s obzirom da je poreski obveznik, ovde podnosilac ustavne žalbe, 4. jula 2006. godine izmirio utvrđeni porez.
6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić