Odbacivanje ustavne žalbe koja ne sadrži ustavnopravne razloge protiv odluka poreskih organa

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja poreskih organa i presude Vrhovnog suda Srbije. Žalba ne sadrži ustavnopravne razloge za tvrdnje o povredi prava, već od Suda traži da postupa kao instancioni sud i preispituje zakonitost osporenih akata.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Karića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. juna 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Zorana Karića izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreska uprava, Filijala Savski venac broj 433-13-3/06 od 13. juna 2006. godine, rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreska uprava - Regionalni centar Beograd broj 731.1-207/07-20 od 16. oktobra 2007. godine i presude Vrhovnog suda Srbije U. 597/07 od 3. aprila 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Karić iz Beograda je 27. juna 2008. godine, preko punomoćnika Vere Čabarkape, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv pojedinačnih akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava. Podnosilac ustavne žalbe je istovremeno istakao i povredu odredaba člana 6. stav 1. i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju. Kako su navedenim ustavnim odredbama zajemčena prava koja su po svojoj sadržini istovetna pravima iz člana 6. stav 1. i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, Ustavni sud postojanje povrede tih prava ceni u odnosu na Ustav Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je osporenim prvostepenim rešenjem naloženo Drugom opštinskom sudu u Beogradu da izvrši upis hipoteke u korist Republike Srbije na stanu čiji je vlasnik podnosilac ustavne žalbe, radi obezbeđenja naplate poreza koji nije bio dospeo za naplatu, ali je bio pokrenut postupak utvrđivanja/kontrole; da donosilac osporenog prvostepenog rešenja nije naveo kojim je radnjama podnosilac ustavne žalbe, kao poreski obveznik, učinio verovatnim da će osujetiti ili onemogućiti naplatu utvrđenog poreza; da je podnosilac ustavne žalbe redovno izmirivao sve poreske obaveze koje su mu bile utvrđene, te da je izmirio i porez radi čije naplate je upisana hipoteka; da je drugostepeni organ rešavajući po žalbi, suprotno odredbama Zakona o opštem upravnom postupku, preuzeo nadležnost prvostepenog organa na taj način što je, konstatujući da je prvostepeni organ propustio da navede razloge zbog kojih smatra da bi podnosilac izbegao ili osujetio naplatu poreza, sam naveo razloge; da se samo neprijavljivanje prihoda koje je podnosilac ostvario u inostranstvu, kao i dostavljeni dokazi o tim prihodima od strane poreske policije, nisu mogli smatrati dovoljnim razlozima za to da je podnosilac imao nameru da izbegne ili osujeti naplatu nedospelog poreza; da je donošenjem nezakonitih rešenja podnosiocu povređeno pravo na mirno uživanje imovine; da porez nije ni mogao biti utvrđen podnosiocu ustavne žalbe, s obzirom na to da je, u konkretnom slučaju, zastarelo pravo poreske uprave za utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja; da je Vrhovni sud Srbije, odbijajući tužbu, povredio prava podnosioca na pravično suđenje, na pravno sredstvo, na delotvoran pravni lek i pravo na imovinu time što je potvrdio nezakonite odluke upravnih organa. Ustavnom žalbom se predlaže da Sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporene pojedinačne akte i odredi otklanjanje štetnih posledica koje su nastupile za podnosioca ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.

3. U postupku ispitivanja ispunjenosti procesnih pretpostavki za postupanje po ovoj ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Osporenim rešenjem Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreska uprava, Filijala Savski venac broj 433-13-3/06 od 13. juna 2006. godine određena je privremena mera obezbeđenja naplate poreza i naloženo Drugom opštinskom sudu u Beogradu - Zemljišno knjižnom odeljenju da izvrši upis hipoteke na stanu poreskog obveznika Zorana Karića, podnosioca ustavne žalbe. Istim rešenjem određeno je da navedena privremena mera traje do naplate poreza radi čijeg obezbeđenja je ustanovljena ili do momenta kada poreski obveznik pruži odgovarajuće obezbeđenje naplate poreske obaveze.

Ministarstvo finansija Republike Srbije, Poreska uprava- Regionalni centar Beograd je, rešavajući po žalbi podnosioca izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, rešenjem broj 4331-327/06-20 od 4. decembra 2006. godine odbilo žalbu kao neosnovanu.

Podnosilac ustavne žalbe je protiv navedenog drugostepenog rešenja,pokrenuo upravni spor podnošenjem tužbe Vrhovnom sudu Srbije. Vrhovni sud Srbije je 5. juna 2007. godine naložio drugostepenom organu da dostavi odgovor na tužbu. Ministarstvo finansija Republike Srbije, Poreska uprava - Regionalni centar Beograd je, razmatrajući navode tužbe, utuženo rešenje i ostale spise predmeta, saglasno članu 154. st. 1. i 2. i članu 160. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i čl. 192. i 251. Zakona o opštem upravnom postupku, donelo osporeno rešenje broj 731.1-207/07-20 od 16. oktobra 2007. godine, kojim je žalba odbijena kao neosnovana i određeno da se ovim rešenjem zamenjuje rešenje istog organa broj 4331-327/06-20 od 4. decembra 2006. godine. U obrazloženju navedenog rešenja je konstatovano da je tačna tvrdnja žalioca da je prvostepeni organ propustio da navede razloge zbog kojih je smatrao da postoji opasnost od toga da poreski obveznik osujeti naplatu poreza. Ispravljajući navedenu grešku učinjenu u prvostepenom postupku, drugostepeni organ je ocenio da samo neprijavljivanje prihoda koje je poreski obveznik ostvario u inostranstvu, kao i dostavljeni dokazi o tim prihodima od strane poreske policije predstavljaju dovoljan razlog za verovatnoću da bi poreski obveznik mogao da osujeti naplatu poreza.

Vrhovni sud Srbije je na sednici održanoj 3. aprila 2008. godine doneo osporenu presudu U. 597/07, kojom je tužba protiv novodonetog drugostepenog rešenja odbijena kao neosnovana. U obrazloženju osporene presude je navedeno: da je tuženi organ osporenim rešenjem 731.1-207/07-20 od 16. oktobra 2007. godine, otklonivši propuste prvostepenog postupka, pravilno odlučio kada je odbio žalbu kao neosnovanu; da je, po oceni tog suda, ispravno postupio prvostepeni organ kada je, radi obezbeđenja naplate neprijavljenog godišnjeg poreza na dohodak građana, utvrđenog u postupku kancelarijske kontrole, odredio upis hipoteke na stanu poreskog obveznika; da je tuženi organ za svoju odluku dao razloge koje je kao pravilne prihvatio i taj sud; da nisu osnovani navodi tužbe kojima je zakonitost određene mere obezbeđenja osporena zbog odsustva razloga, jer je taj propust otklonio drugostepeni organ osporenim rešenjem; da navodi tužbe o zastarelosti utvrđivanja poreske obaveze nisu od uticaja na rešavanje konkretne upravne stvari, jer se odnose na utvrđivanje poreske obaveze, što nije bilo predmet upravnog postupka.

4. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povreda Ustavom zajemčenih prava podnosioca ustavne žalbe koja su u žalbi označena, već punomoćnik podnosioca ponavlja ili parafrazira razloge iznete u tužbi podnetoj Vrhovnom sudu Srbije protiv konačnog upravnog akta Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreska uprava - Regionalni centar Beograd. Podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost osporenih pojedinačnih akata, smatrajući da nisu postojali razlozi da se odredi napred navedena mera obezbeđenja.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, kao i da li su osporenim pojedinačnim aktima podnosiocu ustavne žalbe uskraćena druga ustavna prava - u konkretnom slučaju - pravo na pravno sredstvo i pravo na imovinu. U vezi s tim, Ustavni sud konstatuje da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom podnosioca ustavne žalbe da su mu osporenim aktima organa uprave i presudom Vrhovnog suda Srbije povređena navedena Ustavom zajemčena prava.

Imajući u vidu da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji su propisani za njeno podnošenje, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe koja ne sadrži ustavnopravne razloge protiv odluka poreskih organa

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti