Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nepostojanja ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv više sudskih odluka. Deo žalbe je odbačen jer se odnosi na akte donete pre stupanja na snagu Ustava, deo zbog neblagovremenosti, a preostali deo zbog nedostatka ustavnopravnih razloga.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slobodana Simića iz sela Mladenovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 19. novembra 2009. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Slobodana Simića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Mladenovcu P.1. 1048/02 od 8. septembra 2003. godine, presude Okružnog suda u Beogradu Gž. I. 924/04 od 17. avgusta 2005. godine, presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1711/05 od 9. novembra 2006. godine, rešenja Opštinskog suda u Mladenovcu P. 1. 1048/02 od 6. marta 2008. godine, rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. I 2659/08 od 1. oktobra 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. II 148/09 od 5. marta 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Slobodan Simić iz sela Mladenovca, je preko punomoćnika Gojka Šarenca, advokata iz Velike Moštanice, 13. maja 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Mladenovcu P.1. 1048/02 od 8. septembra 2003. godine, presude Okružnog suda u Beogradu Gž. I. 924/04 od 17. avgusta 2005. godine, presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1711/05 od 9. novembra 2006. godine, rešenja Opštinskog suda u Mladenovcu P. 1. 1048/02 od 6. marta 2008. godine, rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. I 2659/08 od 1. oktobra 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. II 148/09 od 5. marta 2009. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 60. Ustava Republike Srbije, koja se odnose na pravo na pravično suđenje i pravo na rad.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava.
Članom 113. Zakona o Ustavnom sudu propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.); da se ustavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.)
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije, 8. novembra 2006. godine, a najkasnije u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu Zakona o Ustavnom sudu.
3. Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena protiv osporenih presuda Opštinskog suda u Mladenovcu P. 1. 1048/02 od 8. septembra 2003. godine i Okružnog suda u Beogradu Gž. I 924/04 od 17. avgusta 2005. godine, koje su donete pre stupanja na snagu Ustava, Sud je ustavnu žalbu protiv navedenih presuda odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
4. U vezi ustavne žalbe izjavljene protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1711/05 od 9. novembra 2006. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena, jer je izjavljena 13. maja 2009. godine, protiv akta koji je donet nakon proglašenja Ustava, a pre stupanja na snagu Zakona o Ustavnom sudu, dakle po isteku roka od 30 dana od dana stupanja na snagu Zakona. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.
5. Razmatrajući ustavnu žalbu izjavljenu protiv osporenih rešenja Opštinskog suda u Mladenovcu P.1. 1048/02 od 6. marta 2008. godine, Okružnog suda u Beogradu Gž. I 2659/08 od 1. oktobra 2008. godine i Vrhovnog suda Srbije Rev. II 148/08 od 5. marta 2009. godine, koja su doneta povodom predloga za ponavljanje parničnog postupka, Ustavni sud nalazi da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na to da su navedenim osporenim aktima povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca na pravično suđenje i na rad. Naime, razlozi ustavne žalbe isključivo se odnose na navodne povrede ustavnih prava podnosioca ustavne žalbe učinjene u radnom sporu koji je pravosnažno okončan presudom Okružnog suda u Beogradu Gž I 924/04 od 17. avgusta 2005. godine, a ne na eventualnu povredu prava podnosioca u postupku koji je vođen po podnetom predlogu za ponavljanje postupka.
Imajući u vidu da se u ustavnoj žalbi ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda podnosioca učinjenih osporenim rešenjima, Ustavni sud je ustavnu žalbu i u preostalom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić