Odbijanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti navoda o povredi prava na pritvor

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu, nalazeći da su rešenja o produženju pritvora zasnovana na zakonu i sadrže relevantne razloge. Okolnosti, uključujući raniju osuđivanost i izvršenje više dela u jednom danu, opravdavaju pritvor zbog opasnosti od ponavljanja dela.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. B . iz Č . kod Novog Sada , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. juna 2020. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. B . izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu Kv. 1337/2017 od 7. jula 2017. godine i Višeg suda u Novom Sadu Kž2. 526/2017 od 26. jula 2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. B . iz Č. kod Novog Sada podneo je Ustavnom sudu, 21. avgusta 201 7. godine, preko punomoćnika M. M , advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv rešenja označenih u izreci, zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora, zajemčenog odredbama člana 31. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporavaju sudske odluke kojima je nakon podizanja optužnog akta zbog opravdane sumnje da je izvršio dva krivična del a razbojništva i krivično delo protivpravno lišenje slobode, prema podnosiocu produžen pritvor iz razloga propisanog odredbom člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku.

U ustavnoj žalbi je navedeno da osporena rešenja ne sadrže jasne, dovoljne i individualizovane razloge za produženje pritvora, već se samo ponavljaju stereotipni i nejasni razlozi i pritvor se prema podnosiocu produžava po automatizmu. Podnosilac je naveo da iako predmet nije složen, da je potrebno ispitati tri svedoka koji ne izbegavaju dolazak na glavni pretres, a glavni pretres još uvek nije zaključen. U ustavnoj žalbi je navedeno da su sudovi propustili da se osvrnu na žalbene navode, kao i na „kontra argumente koji govore u prilog tome da okrivljeni na slobodi neće ponovo izvršiti krivično delo“.

Predložio je da Ustavni sud utvrdi povredu prava iz člana 31. Ustava i da obaveže Osnovni i Apelacioni sud u Novom Sadu da mu dosudi 5000.000,00 dinara na ime nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu KPP. 736/2016 od 22. jula 2016. godine okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, određen je pritvor koji mu se računa od 21. jula 20 16. godine, kada je lišen slobode.

Optužnicom Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu Kt. 3112/16 od 14. oktobra 2016. godine, okrivljenom B. M . (ovde podnosiocu ustavne žalbe) i R.R. stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela razbojništva iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela protivpravno lišenje slobode iz člana 132. stav 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika, a okrivljenom B. M . još jedno krivično delo razbojništva iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika. Optužnica je potvrđena rešenjem tog suda Kv. 625/17 od 4. jula 2017. godine.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu Kv. 1337/17 od 7. jula 201 7. godine pritvor prema podnosiocu je produžen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da iz spisa predmeta proizlazi postojanje opravdane sumnje da je okrivljeni u toku jednog dana izvršio tri krivična dela, od kojih su dva krivična dela protiv imovine, te da je ranije osuđivan zbog krivičnog dela falsifikovanja isprave, krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga i krivično g del a krađe, to je sud ocenio da ranije izrečene osude očigledno nisu uticale na okrivljenog da usvoji društveno prihvatljivo ponašanje, zbog čega je njegovo zadržavanje u pritvoru neophodno jer navedene okolnosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na to da bi okrivljeni na slobodi u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivično delo protiv imovine, a izricanje blažih mera ne predstavlja dovoljnu garanciju da okrivljeni neće ponovo izvršiti krivično delo.

U obrazloženju osporenog rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kž2. 526/2017 od 26. jula 201 7. godine je navedeno da je okrivljeni M. B . kaznu zatvora po ranijoj osudi za krivično dela neovlašćeno držanje opojnih droga i krivično delo krađe izdržao 16. marta 2015. godine, te ima jući u vid da navedena činjenica, u sadejstvu sa činjenicom da je u predmetnom postupku opravdano sumnjiv da je izvršio tri krivična dela u toku jednog dana 14. juna 2016. godine, od kojih su dva iz grupe krivičnih dela zbog kojih je ranije osuđivan, po oceni tog suda, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da navedene okolnosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na to da će okrivljeni puštanjem na slobodu u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo i na taj način ometati tok predmetnog krivičnog postupka, zbog čega se njegovo zadržavanje u pritvoru po osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP pokazuje kao nužna mera, čija se svrha ne može postići nijednom blažom merom.

4. Odredbama člana 31. Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da, pored ostalog, trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora ( član 31. stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31. stav 3 ).

Zakonikom o krivičnom postupku („ Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom ( član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen ( član 210. st. 1. do 3.) ; da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (član 216. stav 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako, pored ostalog, osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (tačka 3)).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. Ustava, Ustavni sud, najpre, kao i u svojim ranijim odlukama, naglašava da je, sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na ličnu slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom, ali da ovo pravo nije apsolutno i da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja.

Saglasno odredbama člana 30. stav 1. Ustava i člana 211. stav 1. ZKP, pritvor se prema nekom licu može odrediti i produžiti samo odlukom suda, ukoliko su kumulativno ispunjena da uslova: da postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo i da je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka. Razlozi koji pritvaranje mogu činiti neophodnim radi vođenja krivičnog postupka propisani su u tač. 1) do 4) člana 211. stav 1. ZKP.

Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, nedvosmisleno proizlazi da sud može odrediti (i produžiti) pritvor prema nekom licu samo ukoliko istovremeno oceni da postoji osnovana sumnja da je ono izvršilo krivično delo i da je njegovo pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka, te da potom, u rešenju o određivanju (i produženju) pritvora, detaljno obrazloži koji su to razlozi koji pritvaranje čine neophodnim radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka.

Takođe, Ustavni sud ukazuje da je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen zbog postojanja opravdane sumnje da je izvrši o dva krivična del a razbojništva, od kojih je jedno u saizvršilaštvu i jedno krivično delo protivpravno lišenje slobode u toku jednog dana. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima produž en na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tač ka 3) ZKP, odnosno zbog postojanja okolnosti koje su u kazivale na opasnost od ponavljanja krivičnog dela u kratkom vremenskom periodu.

O postojanju uslova za produženje pritvora odlučuje nadležni sud, koji je pri tome vezan opštim odredbama ZKP o pritvoru. Nadležni sudovi, u svakom pojedinom slučaju, polazeći od konkretnih činjenica, cene kako postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će se okrivljeni kriti, odnosno dati u bekstvo, tako i opravdanost određivanja ili produženja mere pritvora zbog njihovog postojanja. Pravna ocena nadležnog suda o kumulativnom ispunjenju uslova za određivanje (i produženje) pritvora podleže kontroli u žalbenom postupku i kroz periodično ispitivanje osnovanosti pritvora.

Ustavni sud je, uvidom u osporena rešenja, utvrdio da su ona doneta po službenoj dužnosti u redovnoj kontroli pritvora na osnovu odredbe člana 216. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku , od strane krivičnog suda , i da su u njima detaljno cenjena i obrazložena sva pitanja koja su u konkretnom slučaju bila bitna za odlučivanje.

Po oceni Ustavnog suda, zauzeti stav krivičnih sudova izražen kroz osporena rešenja ne može se smatrati proizvoljnim postupanjem sudova, s obzirom na to da je u obrazloženju osporenih rešenja navedeno da pored osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio delo koje mu se stavlja na teret, postoje okolnosti koje ukazuju na opravdanu bojazan da će boravkom na slobodi u kratkom vremenskom periodu ponoviti izvršenje krivičnog dela, a koje se ogledaju u tome da se okrivljeni u predmetnom krivičnom postupku tereti da je u jednom danu izvršio tri krivična dela, od kojih su dva protiv imovine, kao i krivično delo zbog kojeg je godinu dana ranije izdržao kaznu zatvora u trajanju od tri meseca. Ovo naročito stoga što je ocena krivičnog suda da ranija osuda nije u dovoljnoj meri uticala na okrivljenog da više ne vrši krivična dela, po oceni Ustavnog suda , potkrepljena i činjenicom da se podnosilac ustavne žalbe, nakon izdržane kazne zatvora za krivično delo neovlašćenog držanja droge i krivičnog dela krađe, u predmetnom krivičnom postupku tereti za znatno teža krivična dela protiv imovine – razbojništva, za koja postoji opravdana sumnja da su izvršena u jednom danu, od kojih je jedno učinjeno u saizvršilaštvu.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da podnosilac uz ustavnu žalbu nije dostavio dokaze kojima bi učinio verovatnim svoje tvrdnje da drugostepeni sud nije razmatrao njegove „kontra argumente“, koji govore u prilog tome da on neće više vršiti krivična dela, Ustavni sud je utvrdio da su osporena rešenja doneta u postupku sprovedenom u skladu sa zakonom , da su zasnovana na zakonom propisanim razlozima zbog kojih se prema licu za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo može produžiti pritvor.

Nadalje, za ocenu osnovanosti navoda ustavne žalbe o istaknutoj povredi prava na ograničeno trajanje pritvora nužno je ispitati i to da li je predmetni krivični postupak vođen u skladu sa zahtevom hitnosti.

Ustavni sud je uvidom u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i veb-stranicu www.portal.sud.rs, utvrdio da se podnosilac do dana podnošenja ustavne žalbe (21. avgusta 201 7. godine) nalazio u pritvoru godinu dana i jedan mesec (računajući od 21. jula 201 6. godine, kada je lišen slobode ), za koje je vreme sprovedena istraga protiv dva okrivljena lica, za tri krivična dela, podignuta i potvrđena optužnica.

Imajući u vidu da iz navedenog proizlazi da je optužnica Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu potvrđena mesec dana pre podnošenja ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se ne mogu smatrati argumentovanim razlozima tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da mu je pravo na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. stav 1. Ustava povređeno time što sud još uvek nije zaključio glavni pretres , i pored toga što postupak nije složen i što je potrebno ispitati samo tri svedoka koji ne izbegavaju dolazak na glavni pretres.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja doneta iz razloga i u postupku koji je predviđen zakonom, kao i da su u njima navedeni relevantni i dovoljni razlozi zbog kojih je nadležni sud smatrao da je mera pritvora neophodna radi vođenja krivičnog postupka, koji se vodi sa primerenom hitnošću.

Stoga je Ustavni sud je našao da osporenim rešenjima nisu povređena prava podnosioca ustavne žalbe zajemčena članom 31. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) , odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti navoda o povredi prava na pritvor

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti