Povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku ponavljanja pravnosnažno okončanog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku za ponavljanje postupka koji je trajao preko šest godina. Odgovornost za prekomerno trajanje snosi prvostepeni sud zbog perioda neaktivnosti od skoro pet godina nakon ukidanja prve odluke.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7237/2014
06.10.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić , Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi DOO „NBM Trgoimpeks“ iz Zaječara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. oktobra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba DOO „NBM Trgoimpeks“ i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu P1. 57/07, a zatim pred Osnovnim sudom u Kruševcu pod istim brojem, po predlogu podnosioca ustavne žalbe za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbacuje se ustavna žalba DOO „NBM Trgoimpeks“ izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kruševcu Gž1. 37/14 od 6. avgusta 2014. godine i rešenja Osnovnog suda u Kruševcu P1. 57/07 od 22. aprila 2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. DOO „NBM Trgoimpeks“ iz Zaječara, je 17. septembra 2014. godine, preko punomoćnika Dušana Jeličića, advokata iz Zaječara, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Kruševcu P1. 57/07 od 22. aprila 2014. godine i rešenja Višeg suda u Kruševcu Gž1. 37/14 od 6. avgusta 2014. godine zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom i Kruševcu u predmetu P1. 57/07 a zatim pred Osnovnim sudom u Kruševcu pod istim brojem, po predlogu podnosioca ustavne žalbe za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je dana 20. maja 2008. godine podneo predlog Opštinskom sudu u Kruševcu za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka koji je vođen pred tim sudom u predmetu P1. 57/07 u kome je podnosilac imao svojstvo tuženog, a koji je vođen po tužbi radi isplate zarada i drugih primanja iz radnog odnosa; da je rešenjem Opštinskog suda u Kruševcu P1. 57/07 od 20. novembra 2008. godine odbijen kao neosnovan predlog podnosioca za ponavljanje postupka, dok je Okružni sud u Kruševcu rešenjem Gž1. 716/09 od 4. juna 2009. godine ukinuo prvostepeno rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak; da je tek 22. aprila 2014. godine Osnovni sud u Kruševcu doneo osporeno rešenje P1. 57/07 kojim je odbijen predlog podnosioca za ponavljanje postupka i Viši sud u Kruševcu je osporenim rešenjem Gž1. 37/14 od 6. avgusta 2014. godine potvrdio prvostepeno rešenje, a žalbu podnosioca odbio kao neosnovanu; da je zbog dužine trajanja predmetnog postupka od preko šest godina podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; da mu je osporenim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje jer sud nije prihvatio dokaze koje je podnosilac priložio uz predlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka.

Predložio je „da Ustavni sud ukine osporena rešenja i predmet vrati Osnovnom sudu u Kruševcu radi donošenja zakonite odluke imajući u vidu da je tužilja svoje potraživanje već naplatila od podnosioca ustavne žalbe u izvršnom postupku“.

Naknadu štete nije tražio.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

U parničnom postupku u predmetu Opštinskog suda u Kruševcu P1. 57/07 tužilja N.S. je podnela tužbu protiv podnosioca ustavne žalbe kao tuženog, radi isplate zarada i drugih primanja iz radnog odnosa i presudom Opštinskog suda u Kruševcu P1. 57/07 od 22. novembra 2007. godine usvojen je tužbeni zahtev i tuženi je obavezan da tužilji na ime naknade štete zbog neisplaćenih zarada, naknada zarada i drugih primanja za period od 1. januara 2004. do 10. jula 2007. godine isplati iznose bliže označene u izreci, zajedno sa pripadajućom kamatom, kao i da na ime tužilje uplati doprinose nadležnom Fondu PIO i Fondu zdravstvenog osiguranja i da naknadi troškove postupka. Navedena presuda je potvrđena presudom Okružnog suda u Kruševcu Gž1. 275/08 od 25. februara 2008. godine te je time parnični postupak pravnosnažno okončan.

Podnosilac ustavne žalbe je 20. maja 2008. godine podneo Opštinskom sudu u Kruševcu predlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka u predmetu P1. 57/07 i rešenjem Opštinskog suda u Kruševcu P1. 57/07 od 20. novembra 2008. godine odbijen je kao neosnovan predlog podnosioca.

Rešenjem Okružnog suda u Kruševcu Gž1. 716/09 od 4. juna 2009. godine ukinuto je rešenje Opštinskog suda u Kruševcu P1. 57/07 od 20. novembra 2008. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Spisi predmeta su 26. juna 2009. godine dostavljeni prvostepenom sudu.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Kruševcu P1. 57/07 od 22. aprila 2014. godine odbijen je kao neosnovan predlog tuženog, ovde podnosioca, za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka i osporenim rešenjem Višeg suda u Kruševcu Gž1. 37/14 od 6. avgusta 2014. godine potvrđeno je rešenje Osnovnog suda u Kruševcu P1. 57/07 od 22. aprila 2014. godine a žalba tuženog je odbijena kao neosnovana.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe pozvao, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi nisu efikasno i delotvorno postupali kako bi se predmetni parnični postupak koji je vođen po predlogu za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka okončao u razumnom roku i da bi se o predlogu podnosioca odlučilo bez nepotrebnog odlugovlačenja.

Ustavni sud nalazi da je predmetni postupak ukupno trajao šest godina i tri meseca, što predstavlja nerazumno dugo trajanje postupka kako po stavovima ovoga suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava, koje se ne može opravdati nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu.

Po oceni Ustavnog suda, odgovornost za prekomerno trajanje postupka snosi prvostepeni sud koji je nakon ukidanja prve prvostepene odluke od strane drugostepenog suda, odlučio nakon skoro pet godina. Međutim, ostali postupajući sudovi su delotvorno i efikasno postupali i odlučivali. Tako je o predlogu podnosioca za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka prvostepeni sud odlučio za godinu i po dana, dok je žalbeni postupak prvi put trajao sedam meseci a drugi put četiri meseca.

Ustavni sud i u ovom predmetu konstatuje da je primarna dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju u vršenju svojih procesnih ovlašćenja i da blagovremeno preduzmu sve raspoložive zakonske mere u cilju okončanja svakog pokrenutog postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao organe državne vlasti.

Po oceni Suda, predmet spora je za podnosioca bio od nesumnjivog materijalnog značaja i podnosilac je imao legitiman interes da se postupak okonča u razumnom roku.

Ispitujući ponašanje podnosioca, Ustavni sud nalazi da podnosilac nije doprineo produženju postupka, čak je i urgirao kod nadležnog suda tražeći ubrzanje postupka.

Ustavni sud konstatuje da predmet spora nije bio posebno složen imajući u vidu da su nadležni sudovi u predmetnom postupku utvrđivali da li postoje zakonom propisani uslovi za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu P1. 57/07, a zatim pred Osnovnim sudom u Kruševcu pod istim brojem, po predlogu podnosioca za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka, te je, krećući se u granicama navoda iz ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US , 40/15 – dr. zakon i 103/15), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. U vezi navoda podnosioca da mu je rešenjem Višeg suda u Kruševcu Gž1. 37/14 od 6. avgusta 2014. godine i rešenjem Osnovnog suda u Kruševcu P1. 57/07 od 22. aprila 2014. godine povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Kruševcu P1. 57/07 od 22. aprila 2014. godine odbijen kao neosnovan predlog tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka, a osporenim rešenjem Višeg suda u Kruševcu Gž1. 37/14 od 6. avgusta 2014. godine potvrđeno je rešenje Osnovnog suda u Kruševcu P1. 57/07 od 22. aprila 2014. godine, a žalba tuženog, ovde podnosioca je odbijena kao neosnovana.

Ustavni sud je ocenio da navedenim aktima nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već samo o tome da li su ispunjeni zakonom propisani uslovi da se pravnosnažno okončani postupak ponovi, te se osporeni akti, ratione materiae, ne mogu dovesti u vezu sa povredom prava na pravično suđenje.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu izjavljenom protiv rešenja Višeg suda u Kruševcu Gž1. 37/14 od 6. avgusta 2014. godine i rešenja Osnovnog suda u Kruševcu P1. 57/07 od 22. aprila 2014. godine, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. Saglasno iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku ponavljanja pravnosnažno okončanog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti