Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 16 godina. Dugo trajanje je posledica neefikasnog postupanja sudova, posebno višestrukog ukidanja prvostepenih presuda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Lj. Č. iz L, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. marta 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Lj. Č. i utvrđuje se da je u parnič nom postupku koji je vođen pred O pštinskim sudom u Kruševcu u predmetu P . 537/07, povređeno prav o podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. Č. iz L. je 16. februara 2011. godine, preko punomoćnika P. Ć, advokata iz G, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu P. 537/07.

Iznoseći tok osporenog sudskog postupka, podnosi lac ustavne žalbe je, između ostalog, nav eo: da je postupak vođen radi utvrđivanja prava svojine na nepokretnosti – stanu u Kruševcu; da je u parnicu stupio po smrti tužene; da je parnični postupak okončan presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2259/10 od 8. decembra 2010. godine, nakon više od 16 godina od njegovog pokretanja.

Smatra da mu je dugim trajanjem postupka povređeno Ustavom garantovano pravo na suđenje u razumnom roku i predlaže da Sud usvoji žalbu, utvrdi povredu označenog prava i da mu se odredi pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), kojim se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Opštinskog suda u Kruševcu P. 537/07 (inicijalni broj P. 169/94), te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilja V. Ž. iz N. je 20. januara 1994. godine podnela Opštinskom sudu u Kruševcu tužbu protiv tužene B. B. iz K, pravne prethodnice podnosioca ustavne žalbe Lj. Č. iz L, radi utvrđenja prava svojine na nepokretnosti – stanu, bliže opisanom u tužbi.

Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 169/94.

Tokom sprovedenog sudskog postupka prvostepeni sud je doneo osam presuda, i to: P. 169/94 od 3. oktobra 1994. godine, P. 3385/95 od 14. februara 1997. godine, P. 119/99 od 23. marta 2000. godine, P. 2123/2000 od 4. juna 2001. godine, P. 373/2002 od 11. aprila 2002. godine, P. 2758/2002 od 13. juna 2003. godine, P. 1662/2004 od 13. februara 2006. godine i P. 537/07 od 2. marta 2009. godine.

Odlučujući o žalbama izjavljenim protiv navedenih prvostepenih presuda drugostepeni sud je doneo šest rešenja i dve presude, i to: Gž. 88/95 od 25. januara 1995. godine, Gž. 840/97 od 8. maja 1997. godine, Gž. 1443/2000 od 24. oktobra 2000. godine, Gž. 98/2002 od 21. januara 2002. godine, Gž. 1675/02 od 29. oktobra 2002. godine, Gž. 447/04 od 22. marta 2004. godine, Gž. 625/07 od 27. marta 2007. godine i Gž. 2259/10 od 8. decembra 2010. godine.

Odlučujući o izjavljenim revizijama Vrhovni sud Srbije je doneo rešenje Rev. 3090/95 od 3. oktobra 1995. godine kojim su ukinute određena prvostepena i drugostepena presuda i predmet vraćen na ponovno suđenje, kao i rešenje Rev. 530/2011 od 6. jula 2011. godine kojim je odbačena kao nedozvoljena revizija izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2259/2010 od 8. decembra 2010. godine.

Na ročištu održanom 16. maja 2005. godine sud je rešenjem odredio da je pravni sledbenik tužene Lj. Č. iz L, ovde podnosilac ustavne žalbe. Pismeni otpravak navedene drugostepene presude je 18. januara 2011. godine uručen punomoćniku podnosioca ustavne žalbe.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04, i 111/09), koji se primenjivao do okončanja parničnog postupka, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

5. Polazeći od toga da je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da su ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku, i ustavna žalba kao pravni institut za njihovu zaštitu, ustanovljeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, te je stoga i Ustavni sud nadležan da ispituje povredu ovog prava u periodu nakon stupanja na snagu Ustava. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja celinu i da započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, stav Ustavnog suda je da se u pogledu ocene razumne dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan stupanja na snagu Ustava.

Kada je reč o dužini trajanja parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 20. januara 1994. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Kruševcu, a da je okončan pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2259/2010 od 8. decembra 2010. godine, što ukazuje da je postupak ukupno trajao preko 16 godina.

Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u razumnom roku. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti ocenio da je dužini postupka presudno doprinelo nedelotvorno postupanje prvostepenog i drugostepenog suda. Naime, prvostepeni sud je, u odnosnoj pravnoj stvari, doneo čak osam presuda, od kojih je šest presuda ukinuto odgovarajućim drugostepenim rešenjima, jedna prvostepena presuda je potvrđena drugotepenom presudom, a poslednje doneta prvostepena presuda je preinačena drugostepenom presudom.

Ustavni sud smatra da je neprimereno dugom trajanju parničnog postupka doprineo i drugostepeni sud - Okružni sud u Kruševcu, jer je više puta ukidao prvostepene presude, a nije koristio ovlašćenje iz Zakona o parničnom postupku da na osnovu rezultata održane rasprave sam odluči o zahtevima stranaka. Prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, činjenica da se više puta nalaže razmatranje jednog predmeta pred sudom niže instance, sama po sebi, može otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti presudu Pavlyulynets protiv Ukrajine , od 6. septembra 2005. godine), jer u sebi inherentno nosi rizik od prekoračenja razumnog roka za okončanje sudskog postupka.

Ustavni sud je našao da složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka i da je podnosilac ustavne žalbe kao pravni sledbenik tuže imao legitiman interes da sud u razumnom roku okonča predmetni postupak, te da svojim ponašanjem nakon stupanja u parnicu nije doprineo njenom produženju.

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, nužno dovodi do zaključka da je u konkretnom slučaju parnica neopravdano dugo trajala i da nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica nedelotvornog i neefikasnog postupanja nadležnih sudova Opštinskog i Okružnog suda u Kruševcu.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu P. 537/07.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe, zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno postupanje nadležnih sudova i ukupnu dužinu trajanja osporenog drugostepenog postupka, ali i činjenicu da je podnosilac ustavne žalbe tek na ročištu od 16. maja 2005. godine stupio u parnicu, kada je sud rešenjem odredio da je pravni sledbenik tužene Lj. Č, ovde podnosilac ustavne žalbe. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neefikasnog postupanja suda.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti