Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete od 400 evra zbog troogodišnjeg odugovlačenja u odlučivanju o njenom prigovoru.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Vladan Petrov i dr Dragana Kolarić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. B . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. juna 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. B . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu Ii. 7164/13 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja Odluke tom Ministarstvu.

3. Odbacuju se ustavne žalbe S. B . izjavljene protiv rešenja Prvog o snovnog suda u Beogradu R4 I. 204/16 od 27. aprila 2016. godine, R4 I. 296/16 od 25. maja 2016. godine, R4 I. 421/16 od 24. avgusta 2016. godine, R4 I. 572/16 od 11. oktobra 2016. godine, R4 I. 710/16 od 6. januara 2017. godine i R4 I. 73/17 od 7. marta 2017. godine i rešenja Višeg suda u Beogradu Ržg. 82/16 od 13. septembra 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S . B . iz Beograda podnela je Ustavnom sudu, 27 . septembra 2016. godine, preko punomoćnika S. M , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu, koja je dopunjena 18. oktobra i 16. novembra 2016. godine, protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu R4 I. 204/16 od 27. aprila 2016. godine, R4 I. 296/16 od 25. maja 2016. godine i R4 I. 421/16 od 24. avgusta 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama čl. 32, 36. i 58. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu Ii. 7164/13. Uz podnesak od 18. oktobra 2016. godine dostavljeno je rešenje Višeg suda u Beogr adu Ržg. 82/16 od 13. septembra 2016. godine,

Navedena podnositeljka je podnela 16. novembra 2016. godine, preko istog punomoćnika, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu R4 I. 572/16 od 11. oktobra 2016. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama čl. 32, 36. i 58. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu Ii. 7164/13.

Podnositeljka je, takođe, podnela 2. februara 2017. godine preko pomenutog punomoćnika, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu R4 I. 710/16 od 6. januara 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama čl. 32, 36. i 58. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu Ii. 7164/13.

Podneskom od 14. marta 2017. godine, naslovljenim kao „Predlog za spajanje postupaka, dostava novih dokaza, preciziranje ustavne žalbe, podnositeljka je, pored ostalog, osporilo i rešenje Višeg suda u Beogradu Rgž. 82/16 od 13. septembra 2016. godine, te je zahtevala da joj se utvrdi pravo na suđenje u razumnom ro ku u postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetima Ii. 7164/13 i Ipv. I . 1358/14/1. Podnositeljka je tražila da joj se zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku odredi naknada nematerijalne štete u iznosu od 330.000 dinara.

Konačno, podnositeljka je podnela 12. aprila 2017. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu i protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu R4 I. 73/17 od 7. marta 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama čl. 32, 36. i 58. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetima Ii. 7164/13 i Ipv. I . 1358/14/1.

Ustavne žalbe su, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), spojene radi zajedničkog postupanja.

Ustavnim žalbama se osporava ju rešenja kojim je odbačen prigovor predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, radi ubrzanj a izvršnog postupka u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu Ii. 7164/13. Ustavnim žalbama se, takođe, tvrdi da postupajući sudovi nisu preduzimali sve neophodne mere kako bi se osporeni postupak okončao u što je moguće kraćem roku i bez odugovlačenja . 2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu u predmetu Ii. 7164/13 i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 20. novembra 2013. godine Prvom osnovnom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Republike Srbije na osnovu izvršne isprave - Sporazuma o mirnom rešavanju spora od 5. avgusta 2013. godine, radi naplate novčanog potraživanja plenidbom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu u predmetu Ii. 7164/13 od 28. novembra 2013. godine odbijen je kao neosnovan predlog za izvršenje izvršnog poverioca .

Protiv navedenog rešenja izvršni poverilac je 13. decembra 2013. godine izjavila prigovor.

Veće Prvog osnovnog suda u Beogradu je donelo rešenje Ipv. I . 1358/14/1 od 9. febr uara 2017. godine kojim je odbilo kao neosnovan prigovor izvršnog poverioca i potvrdi lo rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu u predmetu Ii. 7164/13 od 28. novembra 2013. godine, koje je punomoćniku ovde podnositeljke ustavne žalbe dostavljeno 27. februara 2017. godine.

4. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na povredu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu u predmetu Ii. 7164/13, Ustavni sud, najpre, konstatuje da je za ocenu po stojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u ra zumnom roku, bitan period od kada je podnositelj ka podnela predlog za izvršenje , dana 20. novembra 2013. godine, do donošenja rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Ipv. I . 1358/14/1 od 9. februara 2017. godine kojim je okončan taj postupak.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju izvršni postupak trajao tri godine i skoro tri meseca, što samo po sebi, može ukazivati da nije okončan u okviru standarda razumnog roka. Međutim, prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kom se raspravlja za podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na ovako dugo trajanje izvršnog postupka.

Ustavni sud nalazi da podnositeljka ustavne žalbe nije doprinela dužini trajanja o sporenog izvršnog postupka. Štaviše, u nekoliko navrata je podnosila prigovor za ubrzavanje osporenog postupka.

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud konstatuje da je podnositeljka imala pravni interes da se odluči o njenom predlogu za izvršenje u što kraće m roku.

Ustavni sud smatra da je osnovni razlog neprimereno dugom trajanju osporenog izvršnog postupka neažurno postupanje Prvog osnovnog suda u Beogradu koji nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju da se izvršni postupak okonč a, bez nepotrebnog odugovlačenja Naime, postupak po prigovoru podnos iteljke je trajao od 13. decembra 2013. godine , kada je podnositeljka ustavne žalbe izjavila prigovor , do donošenja rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Ipv. I . 1358/14/1 od 9. februara 2017. godine kojim je o tom prigovoru odlučeno, dakle tri godine i dva meseca. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da je ničim opravdano propuštanje veća Prvog osnovnog suda u Beogradu suda da u najkraćem mogućem roku oko nča postupak po prijemu navedenog prigovora , prevashodno doprinelo nerazumno dugom trajanju konkretnog izvršnog postupka. Ustavni sud naglašava da je dužnost suda da svaki postupak, a posebno postupak izvršenja, sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere koje mu stoje na raspolaganju da se postupak okonča. Ustavni sud ukazuje da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti vođenje izvršnog postupka bez odugovlačenja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Imajući u vidu navedeno i karakter postupka koji je zahtevao hitnost u rešavanju, Ustavni sud je u ovom delu usvojio ustavnu žalbu i, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, utvrdio da je podnosi teljki ustavne žalbe u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu Ii. 7164/13 , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje po dnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnoteljka ustavne žalbe pretrpe la zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu, posebno imajući u vidu dužinu trajanja post upka. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i postojeću praksu ovoga suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja suda.

5. Imajući u vidu da je izvršni postupak pravnosnažno okončan i da je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu podnositeljke, utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i dosudio joj naknadu nematerijalne štete, Sud nalazi da je bespredmetno razmatranje ustavne žalbe u odnosu na osporene pojedinačne akte, te je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 3. izreke.

6. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poz iva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.