Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe protiv odbacivanja predloga za izvršenje

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojima je odbačen predlog za izvršenje. Utvrđeno je da rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave nije bilo podobna izvršna isprava i da podnosilac nije dokazao aktivnu legitimaciju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7245/2017
21.05.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi I. S . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. maja 2020. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba I. S . izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Jagodini I. 355/16 od 31. maja 2017. godine i rešenja Višeg suda u Jagodini Gž I. 312/17 od 13. jula 2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. I. S . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 21. avgusta 2017. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Jagodini I. 355/16 od 31. maja 2017. godine i rešenja Višeg suda u Jagodini Gž I. 312/17 od 13. jula 2017. godine , zbog povrede načela i prava iz člana 3, 19, 22. i 32. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je u predmetnom izvršnom postupku podneo predlog za izvršenje na osnovu pravnosnažnog i izvršnog rešenja Trgovinskog suda u Kragujevcu Iv. 1585/02 od 18. septembra 2002. godine, a koje ima karakter izvršne isprave i kojim je pravnom prethodniku podnosioca priznato potraživanje prema izvršnom dužniku. Ističe da su sudovi odbacili kao nedozvoljen njegov predlog za izvršenje, pogrešno nalazeći da je zastarelo potraživanje podnosioca ustavne žalbe koje je utvrđeno sudskom odlukom i previđajući momenat kada je navedena izvršna isprava postala pravnosnažna. Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporena rešenja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Jagodini I. 355/16, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe I. S . podneo je Osnovnom sudu u Jagodini, 23. marta 2016. godine, predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika V. Đ, i to kao pravni sledbenik preduzeća S . k.d. B. (u predlogu za izvršenje označeno kao E. s . „A.“ Beograd).

Predlog za izvršenje je podnet na osnovu pravnosnažnog rešenja Trgovinskog suda u Kragujevcu Iv. 1585/02 od 18. septembra 2002. godine, radi naplate potraživanja u iznosu od 784.752,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Uz predlog za izvršenje i tokom izvršnog postupka podneti su sledeći dokazi:

- ugovor o prodaji prehrambenih i neprehrambenih proizvoda, zaključen 25. marta 2002. godine između preduzeća S. k.d. B, vlasnika I. S, kao prodavca, i „P .“ d.o.o. J, vlasnika V. Đ, kao kupca;

- pravnosnažno rešenje Trgovinskog suda u Kragujevcu Iv. 1585/02 od 18. septembra 2002. godine, kojim je određeno izvršenje na osnovu verodostojne isprave, na predlog izvršnog poverioca preduzeća S. k.d. V. i I . S, kao vlasnika tog preduzeća, protiv, pored ostalih, izvršnog dužnika V . Đ, radi naplate potraživanja u iznosu od 784.752,00 dinara , sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom;

- vansudsko poravnanje zaključeno 21. maja 2005. godine, kojim je preduzeće S. k.d. B. ustupilo navedeno potraživanje prema V . Đ . preduzeću „ A.“ k.d. B;

- vansudsko poravnanje zaključeno 1. oktobra 2007. godine, kojim je preduzeće „A.“ k.d. B. navedeno potraživanje dalje ustupilo I. S, ovde podnosiocu ustavne žalbe.

Ustavni sud je uvidom u navedena vansudska poravnanja utvrdio da ista nisu overena.

Osnovni sud u Jagodini je rešenjem I. 355/16 od 20. aprila 2016. godine odredio predloženo izvršenje.

Odlučujući o prigovoru izvršnog dužnika, veće Osnovnog suda u Jagodini je 13. marta 2017. godine donelo rešenje Ipv (I). 21/17, kojim je ukinulo navedeno rešenje o izvršenju i spise predmeta vratilo postupajućem sudiji na ponovni postupak i odlučivanje o predlogu za izvršenje, sa nalogom da se u ponovnom postupku, pored ostalog, oceni da li je izvršni poverilac legitimisan za podnošenje predloga za izvršenje.

U ponovnom postupku, Osnovni sud u Jagodini je 31. maja 2017. godine doneo osporeno rešenje I. 355/16, kojim je odbacio kao nedozvoljen predlog za izvršenje „izvršnog poverioca 'E. I . S . Beograd, čiji je pravni sledbenik I . S .“. U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je sud, postupajući po primedbama iz drugostepenog rešenja, pribavio spise predmeta Trgovinskog suda u Kragujevcu Iv. 1585/02 i utvrdio da je u tom predmetu rešenje o izvršenju doneto 18. septembra 2002. godine, iz čega proizlazi da je potraživanje izvršnog poverioca zastarelo, jer je protekao rok od 10 godina u kome se može tražiti prinudno izvršenje na osnovu izvršne isprave; da je sud uvidom u navedeni predmet utvrdio i da je rešenjem Trgovinskog suda u Kragujevcu Iv. 1585/02 od 27. marta 2007. godine izvršni postupak prekinut, jer je izvršni poverilac brisan iz registra privrednih subjekata, te da je pravnosnažnim rešenjem pod istim brojem od 23. aprila 2007. godine odbijen predlog izvršnog poverioca za nastavak postupka; da je pravnosnažnim rešenjem Iv. 1585/02 od 19. maja 2014. godine odbijen predlog „trećeg lica“ I. S . za promenu izvršnog poverioca i da je rešenjem pod istim brojem od 4. juna 2016. godine izvršni postupak obustavljen; da proizlazi da ne postoji pravni kontinuitet između „privrednog subjekta 'A . i I . S .“, te da je predlog za izvršenje i iz tog razloga nedozvoljen.

Odlučujući o žalbi izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, Viši sud u Jagodini je osporenim rešenjem Gž I. 312/17 od 13. jula 2017. godine istu odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepeno rešenje. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je rešenje o izvršenju doneto na osnovu „izvršne“ isprave sudska odluka, ali da nije izvršna isprava podobna za određivanje izvršenja u drugom izvršnom predmetu, jer ne sadrži kondemnaciju kojom bi dužniku bilo naloženo neko „pravo, činjenje, odnosno neko trpljenje ili propuštanje“.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima, te da se vladavina prava ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu (član 3.); da jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava (član 19.); da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale, te da građani imaju pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zaštite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom (član 22.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni list RS“, br. 106/15, 106/16, 113/17 i 54/19), koji se primenjivao na predmetni izvršni postupak nakon ukidanja rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Jagodini I. 355/16 od 20. aprila 2016. godine, je propisano: da se rešenje o izvršenju donosi na osnovu izvršne ili verodostojne isprave (član 40.); da u izvršne isprave, pored ostalog, spadaju izvršna sudska odluka i sudsko poravnanje koji glase na davanje, činjenje, nečinjenje ili trpljenje (član 41. stav 1. tačka 1)); da se pod sudskom odlukom smatraju presuda, rešenje i druga odluka doneta u postupku pred sudom, domaćim arbitražnim sudom i sudom časti pri privrednoj komori, a sudskim poravnanjem se smatra poravnanje zaključeno pred sudom, domaćim arbitražnim sudom ili sudom časti pri privrednoj komori (član 42. stav 1.); da se izvršni postupak vodi i na predlog i u korist lica koje kao izvršni poverilac nije označeno u izvršnoj ili verodostojnoj ispravi, ako javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje iz izvršne ili verodostojne isprave prešlo ili preneto na njega, a ako takav dokaz nije moguć - ako prelaz ili prenos potraživanja dokaže pravnosnažnom ili konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku (član 48. stav 1.); da se u rešenju o izvršenju na osnovu verodostojne isprave obavezuje izvršni dužnik da u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja, a u meničnim i čekovnim sporovima u roku od pet dana, namiri novčano potraživanje izvršnog poverioca sa odmerenim troškovima postupka, pa da se istim rešenjem određuju i sredstvo i predmet izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog poverioca i troškova postupka, ili se određuje izvršenje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika (član 67. stav 1. i 2.); da će se na postupak po prigovoru, ako se rešenje o izvršenju pobija samo u delu u kojem su određeni sredstvo i predmet izvršenja, shodno primeniti odredbe o žalbi protiv rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave, pa da će sudija pojedinac, ako veće usvoji prigovor protiv dela rešenja kojim su određeni sredstvo i predmet izvršenja, obavestiti izvršnog poverioca da je deo rešenja kojim je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje postao izvršna isprava na osnovu koje može da se zahteva izvršenje u istom ili drugom postupku, a da će veće, ako se rešenje o izvršenju pobija u celini ili samo u delu kojim je izvršni dužnik obavezan da namiri potraživanje, a izvršni dužnik ne učini verovatnim osnovanost njegovih navoda iz prigovora, odbiti prigovor rešenjem i da će veće, u slučaju iz stava 3. ovog člana ako izvršni dužnik učini verovatnim navode iz prigovora kojim rešenje pobija u delu u kom je obavezan da namiri potraživanje, odrediti da se postupak nastavlja kao parnični postupak povodom prigovora protiv platnog naloga (član 90.); da će se, ako posle stupanja na snagu ovog zakona bude ukinuto rešenje o izvršenju, postupak nastaviti primenom ovog zakona (član 546. stav 1.).

Odredbama člana 2. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa („Službeni glasnik RS“, broj 39/93) bilo je propisano da overavanje potpisa, rukopisa i prepisa obavlja opštinski sud, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno, kao i opštinska uprava kao poverene poslove.

Odredbama člana 1. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa („Službeni glasnik RS“, br. 93/14, 22/15 i 87/18) propisano je da potpis, rukopis i prepis overava javni beležnik, ako zakonom nije drugačije određeno i da potpis, rukopis i prepis, pored javnog beležnika, može overiti i javnobeležnički pripravnik, a da prepis javne isprave može overiti i njegov izdavalac, shodnom primenom odredaba ovog zakona.

Odredbom člana 379. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i „Službeni list SRJ“, br. (31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99)) predviđeno je da sva potraživanja koja su utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom ili odlukom drugog nadležnog organa, ili poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, zastarevaju za deset godina, pa i ona za koja zakon inače predviđa kraći rok zastarelosti.

5. Razmatrajući navode podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud je zaključio da podnosilac iste zasniva na tvrdnji da su postupajući sudovi proizvoljno primenili pravo na njegovu štetu, previđajući da je rešenje Trgovinskog suda u Kragujevcu na osnovu kojeg je podnet predlog za izvršenje postalo pravnosnažno 14. novembra 2014. godine, a izvršno 29. novembra 2014. godine, te da je od tog momenta trebalo računati rok zastarelosti za podnošenje predloga za izvršenje.

Ustavni sud je, najpre, konstatovao: da je predmetni izvršni postupak pokrenut na osnovu rešenja o izvršenju Trgovinskog suda u Kragujevcu Iv. 1585/02 od 18. septembra 2002. godine, koje je doneto na osnovu verodostojne isprave, a po predlogu preduzeća S. k.d. V. (kasnije B .); da je podnosilac ustavne žalbe uz predlog za izvršenje priložio dva vansudska poravnanja kao dokaze da je potraživanje iz ugovora o prodaji prehrambenih i neprehrambenih proizvoda koji je zaključilo navedeno preduzeće sa „P.“ d.o.o. J, vlasnika V. Đ, koji je u predlogu za izvršenje označen kao izvršni dužnik, prešlo na njega; da navedena vansudska poravnanja zaključena 21. maja 2005. i 1. oktobra 2007. godine, kojima je predmetno potraživanje najpre preneto na preduzeće „ A.“ k.d. B, a zatim dalje na podnosioca ustavne žalbe, nisu overena.

Postupajući sudovi su u konkretnom slučaju ocenili da je predlog za izvršenje nedozvoljen, zasnivajući osporena rešenja na drugačijim pravnim ocenama. Naime, iz obrazloženja osporenog rešenja Osnovnog suda u Jagodini I. 355/16 od 31. maja 2017. godine proizlazi da je prvostepeni sud priznao svojstvo izvršne isprave rešenju o izvršenju donetom na osnovu verodostojne isprave, ali je našao da je protekao rok zastarelosti od deset godina od dana pravnosnažnosti tog rešenja u kojem je mogao biti podnet predlog za izvršenje. Iz obrazloženja osporenog prvostepenog rešenja, takođe, proizlazi da je sud ocenio da podnosilac ustavne žalbe nije aktivno legitimisan za podnošenje predloga za izvršenje. Sa druge strane, Viši sud u Jagodini je u osporenom rešenju Gž I. 312/17 od 13. jula 2017. godine, kojim je potvrdio prvostepeno rešenje, ocenio da predmetno rešenje o izvršenju nije izvršna isprava na osnovu koje se može podneti predlog za izvršenje.

Ispitujući da li su postupajući sudovi proizvoljno primenili pravo na štetu podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud pre svega napominje da i Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, koji se primenjivao na predmetni izvršni postupak nakon ukidanja rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Jagodini I. 355/16 od 20. aprila 2016. godine, predviđa da se novčana potraživanja izvršnih poverilaca ostvaruju na prinudan način u izvršnom postupku ne samo ako je ta vrsta potraživanja utvrđena izvršnim ispravama, već i ako se njihovo postojanje dokazuje na osnovu verodostojne isprave. Pomenuti procesni zakon je privilegovao izvršne poverioce čije je novčano potraživanje utvrđeno na osnovu verodostojne isprave na taj način što je omogućio da se izvršni postupak pokrene na osnovu navedene dokumentacije koja predstavlja pouzdan dokaz da postoji takvo potraživanje, zbog čega ta lica ne moraju da koriste redovan pravni put u kome se mora izdejstvovati donošenje izvršne isprave koja bi bila podobna za pokretanje izvršnog postupka u slučaju kada dužnik ne izmiri dobrovoljno svoj dug. Dakle, izvršni poverioci mogu ishodovati donošenje rešenja kojim se određuje prinudno izvršenje kako na osnovu izvršne isprave, koja se u praksi najčešće javlja kao rezultat raspravljanja stranaka u parničnom postupku, tako i na osnovu verodostojne isprave , koja podrazumeva da izvršni poverioci mogu ostvariti svoja potraživanja na jedan olakšani pravni način. Ustavni sud napominje da se specifičnost rešenja o izvršenju donetog na osnovu verodostojne isprave ogleda u činjenici da se takvo rešenje sastoji iz dva stava izreke, te da takvo rešenje praktično sadrži dve relativno samostalne odluke. U tom smislu, treba istaći da izvršni sud u prvom stavu izreke ovog rešenja obavezuje izvršnog dužnika da u roku od osam dana izmiri svoje obaveze prema izvršnom poveriocu, dok se drugim stavom izreke određuje prinudno izvršenje u slučaju da izvršni dužnik ne izmiri dobrovoljno dug u ostavljenom roku. Takođe, Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine je napravio razliku u pogledu pravila postupka po prigovoru podnetom protiv rešenja o izvršenju donetog na osnovu verodostojne isprave u zavisnosti od stava izreke tog rešenja koji se pobija navedenim redovnim pravnim lekom. U slučaju kada se prigovorom pobija rešenje u celini ili samo prvi stav izreke, veće izvršnog suda će odrediti da se postupak nastavlja kao parnični postupak povodom prigovora protiv platnog naloga, čime dalja sudbina potraživanja izvršnog poverioca zavisi od odluke parničnog suda. Ako se pak prigovorom pobija samo drugi stav izreke rešenja kojim je određeno prinudno izvršenje, na postupak po prigovoru se shodno primenjuju odredbe procesnog zakona o žalbi protiv rešenja o izvršenju donetog na osnovu izvršne isprave, kada veće izvršnog suda ispituje eventualno postojanje razloga koji sprečavaju izvršenje. Ukoliko se u takvoj procesnoj situaciji usvoji prigovor, veće izvršnog suda ima ovlašćenje da ukine deo rešenja kojim je određeno prinudno izvršenje. Samim tim, Ustavni sud nalazi da takva sudska odluka ne utiče na prvi stav izreke rešenja o izvršenju donetog na osnovu verodostojne isprave, kojim je utvrđeno potraživanje izvršnog poverioca i izvršni dužnik obavezan na plaćanje određenog novčanog iznosa poveriocu u ostavljenom roku. To znači da je rešenje o izvršenju doneto na osnovu verodostojne isprave postalo pravnosnažno u delu kojim je utvrđeno potraživanje izvršnog poverioca, a potom i izvršno u slučaju ako izvršni dužnik nije dobrovoljno ispunio obavezu u ostavljenom roku. Polazeći od iznetog, a imajući u vidu i odredbe čl. 41. i 42. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, Ustavni sud je ocenio da rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u delu u kome se obavezuje dužnik da namiri poveriocu novčani dug (u slučaju ispunjenosti navedenih procesnih uslova) predstavlja izvršnu sudsku odluku koja glasi na davanje, a koja ima karakter izvršne isprave na osnovu koje se može pokrenuti izvršni postupak. Na ovakvu pravnu ocenu najbolje upućuje odredba člana 90. stav 2. tog zakona koja predviđa obavezu sudije pojedinca da obavesti izvršnog poverioca o pravnim posledicama dela navedenog rešenja kojim je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje u slučaju kada veće izvršnog suda usvoji prigovor kojim se pobija rešenje u delu u kome je određeno prinudno izvršenje. U tom smislu, Ustavni sud ukazuje na to da je pitanje pravne prirode rešenja o izvršenju donetog na osnovu verodostojne isprave razmatrao u Odluci Už-6177/2014 od 7. septembra 2017. godine.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud je uvidom u rešenje Trgovinskog suda u Kragujevcu Iv. 1585/02 od 18. septembra 2002. godine, na osnovu kojeg je podnosilac ustavne žalbe u predmetnom izvršnom postupku podneo predlog za izvršenje, utvrdio da isto ne sadrži deo kojim se obavezuje izvršni dužnik da u roku od osam dana izmiri svoje obaveze prema izvršnom poveriocu, zbog čega isto ne predstavlja izvršnu sudsku odluku. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je Viši sud u Jagodini u osporenom rešenju Gž I. 312/17 od 13. jula 2017. godine izneo ustavnopravno prihvatljivo stanovište da navedeno rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave nije izvršna isprava podobna za određivanje izvršenja.

Budući da je predmetni izvršni postupak pokrenut na predlog podnosioca ustavne žalbe, kao lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac, Ustavni sud ukazuje i na to da se dozvoljenost predloga za izvršenje u takvoj pravnoj situaciji ceni i sa stanovišta odredbe člana 48. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koja predviđa da se izvršni postupak vodi i na predlog i u korist lica koje kao izvršni poverilac nije označeno u izvršnoj ili verodostojnoj ispravi, ako javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje iz izvršne ili verodostojne isprave prešlo ili preneto na njega, a ako takav dokaz nije moguć – ako prelaz ili prenos potraživanja dokaže pravnosnažnom ili konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku. Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud je konstatovao da je podnosilac ustavne žalbe uz predlog za izvršenje priložio dva vansudska poravnanja koja nisu overena u skladu sa odredbama Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, kako onog iz 1993. godine, koji je važio u vreme zaključenja predmetnih vansudskih poravnanja, tako i važećeg istoimenog Zakona iz 2014. godine, koji se primenjivao na ovaj izvršni postupak. S tim u vezi, Ustavni sud je konstatovao da je nedostatak aktivne legitimacije na strani podnosioca ustavne žalbe takođe bio jedan od razloga na kome je zasnovano osporeno rešenje Osnovnog suda u Jagodini I. 355/16 od 31. maja 2017. godine, a koje je potvrdio Viši sud u Jagodini osporenim rešenjem Gž I. 312/17 od 13. jula 2017. godine. Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud smatra da osporenim rešenjima nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje.

U vezi sa istaknutom povredom načela iz čl. 3, 19. i 22. Ustava u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud ukazuje na to da se navedenim odredbama ne jemči neko konkretno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda, zbog čega te ustavne norme ne mogu predstavljati neposredan pravni osnov za izjavljivanje ustavne žalbe.

Imajući u vidu sve iznete razloge, Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15).

6. Saglasno svemu izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42 b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe protiv odbacivanja predloga za izvršenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti