Odluka Ustavnog suda o povredi prava na jednaku zaštitu prava

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. Ustava, jer je podnosilac bio u identičnoj situaciji kao u ranijem predmetu. Navod o povredi prava na suđenje u razumnom roku je odbijen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7254/2012
18.09.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miloša Mihajlovića iz Pančeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. septembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miloša Mihajlovića i utvrđuje se da je presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž. 6046/10 od 2. decembra 2011. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija kao neosnovana.

2. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miloš Mihajlović iz Pančeva je 12. septembra 2012. godine, preko punomoćnika Ane Jakab, advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž. 6046/10 od 2. decembra 2011. godine, zbog povrede prava na sudsku zaštitu iz člana 22. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava. Takođe, podnosilac ustavne žalbe je osporio dužinu trajanja drugostepenog parničnog postupka sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava.

2. Ustavni sud je na sednici održanoj 12. jula 2012. godine doneo Odluku Už-5393/2011 kojom je usvojio ustavnu žalbu Petra Bogojevića, utvrdio da je presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž. 3627/2010 od 25. avgusta 2011. godine povređeno pravo navedenog podnosioca ustavne žalbe na jednaku zaštitu prava zajemčeno odredbom člana 36. stav 1. Ustava, te je našao da ovu Odluku treba objaviti u “Službenom glasniku Republike Srbije“ kao pravičan vid zadovoljenja zbog konstatovane povrede navedenog ustavnog prava.

Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe podnosioca Miloša Mihajlovića i na osnovu uvida u priložene dokaze, utvrdio da je ovaj podnosilac u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom, bio u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao i podnosilac ustavne žalbe u predmetu Už-5393/2011.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je osporenom presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž. 6046/10 od 2. decembra 2011. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava. Ovakva odluka je utemeljena na razlozima datim u obrazloženju Odluke Ustavnog suda Už-5393/2011 od 12. jula 2012. godine, koja je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 70/12.

3. Na osnovu izloženog i odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US), Ustavni sud je u ovom delu usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke, dok je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu u delu u kome se podnosilac poziva na povredu prava na sudsku zaštitu i prava na pravično suđenje, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

S obzirom na to da je Ustavni sud ocenio da je osporena drugostepena presuda zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog materijalnog prava, Sud je, u smislu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, našao da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava jedino može ostvariti objavljivanjem ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“, te je odlučio kao u tački 2. izreke.

4. Razmatrajući navode podnosioca ustavne žalbe prema kojima mu je u drugostepenom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je ocenio da su ovi navodi podnosi oca neosnovani. Naime, Viši sud u Novom Sadu je o podnetoj žalbi odlučio u roku od jedne godine i osam meseci, što se, po oceni Ustavnog suda, ne može smatrati nerazumnim rokom za odlučivanje. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odbio ustavnu žalbu u ovom delu kao neosnovanu, te je odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

5. Sledom rečenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na jednaku zaštitu prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti