Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv rešenja o ponavljanju

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda kojim je odbijen predlog za ponavljanje postupka. Žalba je nedopuštena jer osporeni akt ne odlučuje o pravima i obavezama podnosioca, već samo o procesnim uslovima.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-726/2009
19.01.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja zamenjuje predsednika, i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milivoja Ljubinkovića iz Glušaca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 19. januara 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milivoja Ljubinkovića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Bogatiću Ip. 3/09 od 8. aprila 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milivoje Ljubinković iz Glušaca je 13. maja 2009. godine izjavio ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Bogatiću Ip. 3/09 od 8. aprila 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je povređeno pravo na pravično suđenje zbog toga što je Opštinski sud u Bogatiću nepravilno primenio odredbe procesnog prava na osnovu kojih je trebalo odlučiti o troškovima izvršnog postupka. Prema rečima podnosioca, sve troškove postupka koji su se odnosili na žalbe koje je on izjavio kao izvršni dužnik prouzrokovao je izvršni poverilac svojim nesavesnim postupanjem, jer je podneo više predloga za izvršenje na osnovu jedne izvršne isprave i tražio je kamatu koja nije ni bila utvrđena izvršnim naslovom. Podnosilac smatra da je sud trebalo da usvoji zahtev izvršnog dužnika i da mu dosudi tražene troškove postupka. Pored toga, podnosilac ističe da o žalbi protiv prvostepenog rešenja Opštinskog suda u Bogatiću I. 387/07 od 15. decembra 2008. godine nije mogao odlučivati isti sud u drugom veću, već Okružni sud u Šapcu, kako je to i propisano odredbama sada važećeg Zakona o izvršnom postupku iz 2005. godine. Ovo stoga što iako je predmetni postupak pokrenut u vreme važenja starog Zakona o izvršnom postupku, sva rešenja o izvršenju su bila ukinuta nakon stupanja na snagu Zakona o izvršnom postupku iz 2005. godine. Podnosilac zbog toga smatra da se predmetni postupak izvršenja morao nastaviti po odredbama novog Zakona. U prilog svojih tvrdnji navodi da odredbama Zakona o izvršnom postupku nije regulisano po kom će se zakonu o izvršnom postupku suditi nakon stupanja na snagu novog Zakona, ako nakon toga bude ukinuto rešenje doneto po odredbama ranije važećeg Zakona. Podnosilac smatra da se u takvoj situaciji moraju shodno primeniti odredbe člana 491. stav 3. Zakona o parničnom postupku koje se primenjuju na osnovu člana 27. sada važećeg Zakona o izvršnom postupku. Podnosilac je posebno istakao da je u istom postupku o svim ranijim žalbama izjavljenim protiv rešenja Opštinskog suda u Bogatiću odlučivao Okružni sud u Šapcu, kako je to i propisano odredbama sada važećeg Zakona o izvršnom postupku.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava, na čiju se povredu ustavnom žalbom poziva, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, Ustavni sud se kreće u granicama istaknutog zahteva.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Opštinskog suda u Bogatiću I. 387/07 od 15. decembra 2008. godine određeno izvršenje protiv dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe, popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari radi naplate novčanog potraživanja po osnovu doprinosa za izdržavanje u iznosu od po 3.000 dinara za svaki mesec u periodu od juna do decembra 2004. godine, kao i iznos od 14.500 dinara na ime troškova izvršnog postupka.

Nezadovoljan rešenjem kojim je odlučeno o troškovima postupka, dužnik je izjavio žalbu, o kojoj je odlučio Opštinski sud u Bogatiću osporenim rešenjem Ip. 3/09 od 8. aprila 2009. godine. U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da nije prihvaćen prigovor dužnika da je poveriocu priznat trošak na ime nagrade advokatu za sastav odgovora na žalbu od 23. avgusta 2007. godine u iznosu od 2.000 dinara i da taj trošak nije bio nužan i opravdan pošto je sudska odluka po žalbi dužnika ukinuta; da je izvršni sud postupio pravilno i obavezao dužnika da plati poveriocu iznos od 2.000 dinara na ime sastava odgovora na žalbu od 23. avgusta 2007. godine, zbog toga što je dužnik u svojoj žalbi izjavljenoj protiv rešenja Opštinskog suda u Bogatiću I. 30/05 od 27. novembra 2006. godine predložio da sud usvoji žalbu dužnika, a ožalbeno rešenje ukine i izvršni postupak obustavi; da je dužnik dao povod za pokretanje izvršnog postupka, jer nije postupio po izvršnoj ispravi u paricionom roku; da je prvostepena odluka pravilna i zakonita, doneta u skladu sa odredbom člana 149. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer je poverilac uspeo u postupku.

4. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud jedino utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava ili sloboda zajemčenih Ustavom. Zadatak Ustavnog suda u konkretnom slučaju je da ispita da li su osporenim rešenjem podnosiocu ustavne žalbe povređena prava na pravično suđenje i na pravno sredstvo, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava. Formalno pozivanje na povredu Ustavom zajemčenih prava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.

Ustavni sud je, takođe, utvrdio da podnosilac ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje zasniva, u suštini, na istim razlozima koji su isticani u žalbi protiv prvostepenog rešenja i koji su ocenjeni u osporenom drugostepenom rešenju.

Odredbama člana 149. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 125/04) (daljem tekstu: ZPP) je propisano da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, kao i da ako stranka delimično uspe u parnici, sud može s obzirom na postignuti uspeh odrediti da svaka stranka snosi svoje troškove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo troškova. Ustavni sud konstatuje da je Opštinski sud u Bogatiću u prvostepenom rešenju dao obrazložene razloge o tome zašto je priznao poveriocu određene troškove izvršnog postupka, a zašto ih nije priznao dužniku. Te razloge je osporenim rešenjem prihvatio i sud u drugostepenom postupku, pri tome odgovarajući na navode dužnika iz žalbe protiv prvostepenog rešenja zbog čega smatra da, u skladu sa navedenim odredbama ZPP, poveriocu pripadaju troškovi za sastav odgovora na žalbu (dužnik nije izvršio obavezu utvrđenu izvršnom ispravom u paricionom roku), kao i troškovi izvršnog postupka u preostalom delu (poverilac je uspeo u ovom postupku).

Razmatrajući navode o povredi prava na pravno sredstvo zajemčenog odredbom člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud, pre svega, ukazuje da je odredbama Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 28/2000, 73/2000 i 71/01) (u daljem tekstu: ranije važeći ZIP) bilo propisano da izvršni postupak u prvom stepenu vodi i odluke donosi sudija pojedinac, a o prigovoru odlučuje veće trojice sudija istog suda (član 6. stav 1.), kao i da se protiv rešenja donesenog u prvom stepenu može izjaviti prigovor, osim ako u ovom zakonu nije određeno da prigovor nije dozvoljen (član 8. stav 1.). Odredbom člana 304. Zakona o izvršnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 125/04) (u daljem tekstu: važeći ZIP) je propisano da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 28/2000, 73/2000 i 71/01). Odredbama člana 491. st. 1. i 3. ZPP je propisano da ako je pre stupanja na snagu ovog zakona doneta prvostepena presuda ili rešenje kojim se postupak pred prvostepenim sudom okončava, dalji postupak sprovešće se po dosadašnjim propisima, kao i da ako po stupanju na snagu ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka iz stava 1. ovog člana, dalji postupak sprovešće se po ovom zakonu. Iz utvrđenog činjeničnog stanja i navoda ustavne žalbe proizlazi da je navedeni izvršni postupak pokrenut u vreme ranije važećeg ZIP, zbog čega se isti ima okončati po odredbama tog zakona. U takvoj pravnoj situaciji, nije od značaja činjenica da su rešenja o izvršenju koja su u tom postupku doneta pre stupanja na snagu važećeg ZIP, bila ukinuta nakon stupanja na snagu ovog ZIP. Ovo stoga, što navedena odredba člana 304. važećeg ZIP jasno određuje da će se tokom celog toka postupka primenjivati ranije važeći ZIP. Ustavni sud još ukazuje da se izvršni postupak može okončati na dva načina: a) sprovođenjem rešenja o izvršenju (namirenjem poverioca); b) obustavom izvršenja. Kako se rešenjem o izvršenju ne okončava izvršni postupak u smislu odredbe člana 491. stav 3. ZPP, to Ustavni sud nalazi da, u ovom konkretnom slučaju, nema mesta shodnoj primeni ZPP. Na povredu navedenih Ustavom zajemčenih prava ne može biti od uticaja ni to što je o žalbama podnosioca ustavne žalbe protiv ranije donetih rešenja u istom postupku odlučivao Okružni sud u Šapcu, koji nije bio stvarno nadležan za postupanje, jer to nije predmet ove ustavne žalbe.

Imajući u vidu sve izneto, Ustavni sud nalazi da razlozima ustavne žalbe nije dovedena u sumnju pravičnost osporenog rešenja, te da su očigledno neosnovani navodi podnosioca da su mu osporenim rešenjem povređena prava na pravično suđenje i na pravno sredstvo zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava.

Sledom rečenog, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje u ovoj pravnoj stvari.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

VRŠI FUNKCIJU PREDSEDNIKA USTAVNOG SUDA

sudija

dr Agneš Kartag Odri

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv rešenja o ponavljanju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti