Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku ponavljanja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku po predlogu za ponavljanje postupka koji je trajao preko 18 godina. Sud je utvrdio da je do prekomernog trajanja došlo zbog neefikasnosti i nedelotvornosti parničnih sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nadežde Ilić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. septembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Nadežde Ilić i utvrđuje da je u postupku po predlogu za ponavljanje postupka koji je vođen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u pre dmetu P. 5005/91, kasnije pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 1 6548/12, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. s tav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nadežda Ilić iz Beograda, preko punomoćnika Predraga Popovića, advokata iz Beograda, podnela je Ustavnom sudu, 6. novembra 2015 . godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1448/14 od 28. maja 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenih članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi podnositeljka detaljno obrazlaže svoj stav o tome da su doneta rešenja u postupku po njenom zahtevu za ponavljanje postupka nepravilna i nezakonita, te navodi da Vrhovni kasacioni sud nije dao odgovarajuće obrazloženje za odluku kojom je odbio reviziju podnositeljke, čime je povređeno njeno pravo na pravično suđenje; ukazuje da je postup ak po predlogu za ponavljanje postupka trajao 17 godina i dva meseca, nakon čega je podnositeljka obavezana da naknadi troškove postupka drugim strankama u postupku , a i sama je imala troškove; da je usled očigledne povrede prava na suđenje u razumnom roku neosnovano pretrpela štetu u visini navedenih troškova, tj. od oko 1.000.000 dinara, zbog čega ističe odštetni zahtev u tom iznosu. Podnositeljka predlaže da Ustavni sud poništi odluku Vrhovnog kasacionog suda i Višeg suda u Beogradu, te da naloži Višem sudu da ponovo odluči o žalbi podnositeljke, kao i da donese odluku o naknadi štete koju je tužilja pretrpela zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dostavljenu dokumentaciju i spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 16548/12, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Drugi opštinski sud u Beogradu je 25. marta 1993. godine doneo presudu P. 5005/91, na osnovu priznanja, kojom se usvaja tužbeni zahtev prvotužilje Nadežde Ilić – ovde podnositeljke ustavne žalbe i drugotužioca Zorana Ilića, pa se izdvaja iz sastava zaostavštine sada pok. Olge Ilić ½ porodične stambene zgrade broj 25. u ul. Aleksandra Stambolijskog br. 25 u Beogradu, sagrađena na katastarskoj parceli 595/6, KO Beograd 7, u korist tužilaca, što je tužena Bojana Vesić dužna da prizna i trpi i odlučuje se da svaka stranka snosi svoje troškove.

Podnositeljka ustavne žalbe je 18. aprila 1997. godine podnela Drugom opštinskom sudu u Beogradu predlog za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 5005/91 od 25. marta 1993. godine, na osnovu člana 421. stav 1. tačka 3) Zakona o parničnom postupku, navodeći da podnositeljka nikada nije ovlastila advokata Jovana Rakića iz Beograda da u njeno ime podnese navedenu tužbu .

Drugi opštinski sud u Beogradu je zakazao osam ročišta (19. novembra 1997, 13. februara, 25. maja i 11. septembra 1998, 21. januara, 7. aprila i 29. oktobra 1999. i 25. januara 2000. godine), od kojih nisu održana četiri ročišta (dva iz razloga na strani suda i dva iz razloga na strani podnositeljke), nakon čega je doneo prvo rešenje kojim je odlučeno o podnetom zahtevu P. 5005/91 od 25. januara 2000. godine, a kojim se dozvoljava ponavljanje postupka, ukida presuda P. 5005/91 od 25. marta 1991. godine i odbacuje tužba podneta u ime tužilje Nadežde Ilić u predmetu P. 5005/91.

Protiv navedenog prvostepenog rešenja drugotužilac Zoran Ilić je izjavio žalbu podnescima od 7. aprila i 15. aprila 2000. godine (preko dva advokata), koju je Drugi opštinski sud, rešenjem P. 5005/91 od 14. aprila 2000. godine, odbacio kao neblagovremenu. Protiv ovog rešenja drugotužilac je izjavio žalbu 19. maja 2000. godine.

Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 5786/2000 od 29. juna 2000. godine vratio spise predmeta Drugom opštinskom sudu u Beogradu, a zatim rešenjem Gž. 8053/01 od 18. oktobra 20001. godine uvažio žalbu drugotužioca, ukinuo rešenje Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 5005/91 od 14. aprila 2000. godine i predmet vratio istom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku, Drugi opštinski sud je zakazao 14 ročišta (1. marta, 27. maja i 15. oktobra 2002 , 26. marta i 13. juna 2003, 3. juna i 7. oktobra 2005, 17. januara, 11. aprila, 26. septembra i 29. oktobra 2006. i 1. februara, 5. maja i 24. septembra 2008. godine), od kojih nije održano sedam (četiri zbog nedostatka procesnih pretpostavki, dva zbog sprečenosti postupajućeg sudije i jedno iz razloga na strani tužene) . Prvostepeni sud je izveo dokaze saslušanjem prvotužilj e i drugotužioca, njihov im suočenje m, te saslušanjem svedoka advokata Jovana Rakića (po dva puta), upoznavanjem sa parničnim spisima i spisima predmeta opštinskih organa uprave.

Drugi opštinski sud u Beogradu je rešenjem P. 6613/02 od 24. septembra 2008. godine ponovo dozvolio ponavljanje postupka u predmetu P. 5005/91.

Protiv navedenog prvostepenog rešenja drugotužilac je izjavio žalbu 12. decembra 2008. godine.

Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž. 6232/10 od 28. juna 2012. godine ukinuo ožalbeno rešenje P. 6613/02 od 24. septembra 2008. godine i predmet vratio prvostepenom sudu – sada Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovni postupak.

Nakon održana dva ročišta (20. novembra 2012. i 11. marta 2013. godine), Prvi osnovni sud u Beogradu je doneo rešenje P. 16548/12 od 11. marta 2013. godine kojim je odbacio predlog za ponavljanje postupka kao neblagovremen. Rešenje je dostavljeno punomoćniku prvotužilje 3. jula 2013. godine.

Protiv navedenog prvostepenog rešenja prvotužilja je izjavila žalbu 18. jula 2013. godine.

Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž. 10865/13 od 5. juna 2014. godine odbio žalbu tužilje Nadežde Ilić i potvrdio rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 16548/12 od 11. marta 2013. godine.

Protiv pravnosnažnog rešenja prvo tužilja je izjavila reviziju 4. avgusta 2014. godine.

Vrhovni kasacioni sud je ustavnom žalbom osporenim rešenjem Rev. 1448/14 od 28. maja 2015. godine odbio kao neosnovanu reviziju tužilje izjavljenu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 10865/13 od 5. juna 2014. godine. Rešenje je dostavljeno punomoćniku podnositeljke 7. novembra 2015. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 59/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“ , br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji se primenjivao u vreme podnošenja tužbe, propisano je da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10 .). Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („ Službeni glasnik Republike Srbije", br. 125/04 i 111/09 ), koji se kasnije primenjivao u ovom postupku, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku ( stav 1.), kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova ( stav 2.) . Odgovarajuće odredbe sadržane su i u članu 10. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 - Odluka US, 74/13 - Odluka US i 55/14) na osnovu koga je postupak okončan .

5. Ispitujući osnovanost ustavne žalbe u pogledu istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku po predlogu za ponavljanje postupka, Ustavni sud je najpre utvrdio da je taj postupak započet podnošenjem predloga podnositeljke 18. aprila 1997. godine, a okončan donošenjem rešenja Vrhovnog kasacionog suda 28. maja 2015. godine , što znači da je postupak trajao preko 18 godina. Iako je period u kome se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je stao na stanovište da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja osporenog postupka.

Trajanje postupka po vanrednom pravnom leku duže od 18 godina samo po sebi ukazuje na to da taj postupak nije okončan u okviru granica razumnog roka. Ovo posebno što u postupku po predlogu za ponavljanje postupka parnični sud utvrđuje samo da li je predlog blagovremen, potpun, odnosno dozvoljen, i ukoliko nađe da jeste, po održanom ročištu ceni da li su ili nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi da se ponavljanje postupka dozvoli.

Imajući u vidu navedeno, kao i utvrđene činjenice u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da je osnovni razlog navedenom trajanju osporenog postupka neefikasno, odnosno nedelotvorno postupanje parničnih sudova. Ustavni sud je konstatovao da se neefikasnost u postupanju parničnog suda ispoljila na više načina, a posebno i u tome što je o žalbi protiv prvostepenog rešenja od 12. decembra 2008. godine odlučeno posle više od tri i po godine od podnošenja. Takođe, Ustavni sud je ocenio da je postupanje parničnih sudova u predmetnom postupku bilo nedelotvorno, s obzirom na to da je drugostepeni sud dva puta ukidao prvostepena rešenja kojima je bilo dozvoljeno ponavljanje postupka, da bi Prvi osnovni sud u Beogradu t rećim prvostepenim rešenjem odbacio predlog za ponavljanje postupka kao neblagovremen. Ustavni sud ovde ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava da činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, samo po sebi, da otkrije ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti odluke Evropskog su da za ljudska prava Pavlyulynets protiv Ukrajine, od 6. septembra 2005. godine i Cvetković protiv Srbije, od 10. juna 2008. godine).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe u postupku koji je vođen po njenom predlogu za ponavljanje postupka pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u premetu P. 5005/91, kasnije pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 16548/12, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS “, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Kako u ustavnoj žalbi nije stavljen zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je, krećući se u granicama postavljenog zahteva, u smislu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, smatrao da je pravično zadovoljenje podnosi teljke u konkretnom slučaju ostvareno utvrđivanjem povrede ustavnog prava.

Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu da podnositeljka ustavne žalbe istu vezuje za troškove osporenog postupka, zbog čega je ocenio da nema Ustavom i zakonom utvrđenih pretpostavki za odlučivanje o ovom zahtevu, te je, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, zahtev odbacio, kao u tački 2. izreke.

7. U pogledu dela ustavne žalbe u kome se osporava rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1448/14 od 28. maja 2015. godine doneto po reviziji izjavljenoj u postupku po predlogu za ponavljanje postupka, Ustavni sud ukazuje da se u navedenom postupku odlučivalo samo o tome da li su ispunjene procesne pretpostavke za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka, te da nije odlučivano o pravima, odnosno obavezama podnositeljke. Stoga je Ustavni sud ocenio da se navedena odluka ratione materiae ne može dovesti u vezu sa sadržinom prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava .

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIKA VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku ponavljanja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti