Povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku radi smetanja državine

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Žalbeni postupak u parnici zbog smetanja državine, koja zahteva hitno postupanje, trajao je preko pet godina, što je ocenjeno kao nedopustivo dugo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7263/2012
09.10.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubiše Nikolića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. oktobra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ljubiše Nikolića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 1826/06 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Odbija se kao neosnovan zahtev za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljubiša Nikolić iz Beograda je 12. septembra 2012. godine podneo, preko punomoćnika Zlatimira Stevanovića, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 1826/06.

U ustavnoj žalbi je interpretiran tok parničnog postupka koji je prethodio ustavnosudskom, pri čemu je posebno istaknuto da je samo žalbeni postupak trajao pet godina. Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i da utvrdi da je u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom povređeno naveden o ustavn o pravo podnosiocu ustavne žalbe . Podnosilac ustavne žalbe je tražio i naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu izvršenog uvida u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu P. 3490/12 (ranije P. 1826/06 Opštinskog suda u Leskovcu) , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

M.N. je 19. jula 2006. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu protiv tuženih Ljubiše Nikolića, ovde podnosioca ustavne žalbe, i S.N, radi smetanje državine, sa predlogom za određivanje privremene mere. Predmet je formiran pod brojem P. 1826/06.

Opštinski sud u Leskovcu je rešenjem P. 1826/06 od 27. marta 2007. godine usvojio tužbeni zahtev, te je utvrđeno prema tuženima da su smetali tužilju u državini pokretnih stvari koje se nalaze u lokalu, i to frižidera, električnog šporeta i u državini prava korišćenja vode na tri spoljašnje česme, tako što je predmetni lokal pregrađen na dva dela i time isključio tužilju iz državine polovine lokala, koja polovina lokala je zaključana, a i njemu su ostali frižider i električni šporet, te zatvaranjem ventila za vodu koji se nalazi u ovom lokalu, a koji je služio za otvaranje i zatvaranje vode na tri spoljašnje česme, u državini pokretnih stvari koje se nalaze u garaži, i to putničkog vozila, kazana za pečenje rakije, muljače, vinogradske pumpe, dva drvena bureta i ogrevnih drva, tako što je promenjena brava na ulaznim vratima garaže i ista zaključana, čime je tužilja isključena iz državine garaže i navedenih pokretnih stvari i u državini placa, tako što su postavljene prepreke u vidu drvenih kolčeva i na njima iskovane drvene letve, a takođe ispred ovih prepreka postoje dva metalna bureta i time je tužilja isključena iz državine placa koji se nalazi iza ovih prepreka , te je sud zabranio tuženima da ubuduće smetaju tužilju u državini pokretnih stvari i placa , pod pretnjom prinudnog izvršenja i novčanog kažnjavanja zbog nepoštovanja sudske odluke.

Prvotuženi (ovde podnosilac ustavne žalbe) je 4. juna 2007. godine izjavio žalbu Okružnom sudu u Leskovcu protiv navedenog prvostepenog rešenja, dok je drugotuženi žalbu izjavio 5. juna 2007. godine.

Viši sud u Leskovcu je rešenjem Gž. 258/10 od 21. juna 2012. godine odbio kao neosnovane žalbe tuženih i potvrdio prvostepeno rešenje.

Navedeno rešenje je dostavljeno tuženima 14. avgusta 2012. godine.

U toku dokaznog postupka zakazana su i održana četiri ročišta za glavnu raspravu , na kojima je sproveden dokazni postupak saslušanjem svedoka i parničnih stranaka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br . 125/04 i 111/09 ), koji je počeo da se primenjuje 23. februara 2005. godine, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da je s ud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.) ; da će sud prilikom određivanja rokova i ročišta po tužbama zbog smetanja državine uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja prema pr irodi svakog pojedinog slučaja (član 447.).

5. Polazeći od toga da je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da je ustavna žalba kao pravni institut za zaštitu zajemčenih ljudsk ih i manjinsk ih prava i slobod a (među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku), ustanovljena Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, te je stoga i Ustavni sud , ratione temporis, nadležan da ispituje postojanje povrede ovog prava u periodu nakon stupanja na snagu Ustava. Međutim, Ustavni sud nalazi da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak pravnosnažno okončava. Stoga je stav Ustavnog suda da se u pogledu ocene razumne dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan stupanja na snagu Ustava. U vezi sa tim , za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, relevantan je ceo protekli period, od kada je tužilja podnela tužb u Opštinskom sudu u Leskovcu (19. jul 2006. godine), do donošenja rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž. 258/10 od 21. juna 2012. godine, kojim je parnični postupak pravnosnažno okončan, odnosno do dana dostavljanja ovog pravnosnažnog rešenja podnosiocu ustavne žalbe, 14. avgusta 2012. godine (videti presudu Evro pskog suda za ljudska prava "Soares Fernandes protiv Portugalije" , od 8. aprila 2004. godine, broj predstavke 59017/00, stav 17.) . Dakle, predmetni parnični postupak je ukupno trajao šest godina.

Navedeno trajanje postupka pred redovnim sudom, samo po sebi, može ukazivati da nije okončan u okviru standarda razumnog roka. Međutim, prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, te je Sud i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na ovako dugo trajanje prvenstveno drugostepenog postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja, koja bi iziskivala naročito obiman dokazni postupak i koja bi mogla predstavljati prihvatljiv, odnosno opravdan razlog za ovako dugo trajanje ove posebne vrste parnice .

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe kao žalilac u predmetnom postupku imao interes da drugostepeni sud u razumnom roku odluči o njegovoj žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja koje je doneto na njegovu štetu.

Podnosilac ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprineo dužini trajanja postupka.

Po oceni Ustavnog suda, dugom trajanju postupka je doprinelo neefikasno postupanje parničnog suda, i to isključivo u fazi odlučivanja po žalbama koj e su podneli podnosilac ustavne žalbe i drug otuženi protiv prvostepenog rešenja. Predmetni žalbeni postupak je trajao od 4, odnosno 5 . juna 2007. godine, kada su izjavljen e žalb e Okružnom sudu u Leskovcu , do 14. avgusta 2012. godine , kada je potvrđujuće rešenje drugostepenog suda dostavljeno podnosiocu ustavne žalbe i drugo tuženom. Dakle, postupak pred Okružnim sudom u Leskovcu, a zatim pred Višim sudom u Leskovcu, je trajao nešto više od pet godina , što je, po oceni Ustavnog suda, nedopustivo dugo trajanje jednog žalbenog postupka . Kada je reč o postupanju prvostepenog suda, Ustavni sud ocenjuje da je postupanje redovnog suda u navedenoj faz i bilo u granicama razumnom roka (prvostepeni postupak je trajao osam meseci). Međutim, Ustavni sud nalazi da iako dužina trajanja postupka na određenim instancama, posmatranim pojedinačno , može biti smatrana razumnom, u obzir se mora uzeti postupak u celini i dužina trajanja postupka pred svim instancama zajedno (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava, „Ruotulo protiv Italije“, od 27. februara 1992. godine i Odluku Ustavnog suda Už-2104/11 od 10. aprila 2014. godine ). Dužina trajanja predmetne parnice u celini, sama po sebi , ukazuje da nije okončana u granicama razumnog roka , pri čemu je glavni uzrok tome neefikasno postupanje žalbenog suda (Okružnog suda u Leskovcu, a zatim Višeg suda u Leskovcu).

Ustavni sud, i u ovom predmetu, konstatuje da je primarna dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju u vršenju svojih procesnih ovlašćenja i da blagovremeno preduzmu sve raspoložive zakonske mere u cilju što bržeg okončanja svakog pokrenutog postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao organe državne vlasti.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 1826/06 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava , pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Podnosilac ustavne žalbe je kao način pravičnog zadovoljenja zbog povrede Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku tražio da mu se dosudi nematerijalna šteta. U konkretnom slučaju, spor se nije vodio povodom pitanja koja su bila od posebnog, odnosno egzistencijalnog značaja za podnosioca , te je, stoga, Ustavni sud odbio zahtev za naknadu nematerijalne štete, odlučujući kao u tački 2. izreke, i ocenio da se pravično i odgovarajuće zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, može ostvariti i samim utvrđenjem povrede ustavnog prava.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku radi smetanja državine

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti