Odbijanje ustavne žalbe zbog obustave izvršenja nakon likvidacije poverioca

Kratak pregled

Ustavni sud odbija žalbu kao neosnovanu, smatrajući ustavnopravno prihvatljivom odluku suda o obustavi izvršenja. Postupak je obustavljen jer je poverilac, pravno lice, likvidiran, a podnosilac, kao osnivač, nije dokazao da je pravni sledbenik potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7265/2014
23.06.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenik predsednika Suda dr Goran P. Ilić, zamenik predsednika Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Milan Stanić, Predrag Ćetković, Bratislav Đokić, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. N . iz Gornjeg Matejevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. juna 2016. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba V. N . izjavljena protiv rešenja Privrednog suda u Nišu Ipv(I). 60/14 od 28. jula 2014. godine, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. N . iz Gornjeg Matejevca je podnescima od 19. i 23. septembra 2014. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Nišu Ipv(I). 60/14 od 28. jula 2014. godine, kao i izvršnog postupka koji je prethodio donošenju ovog rešenja, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenih članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi se detaljno iznosi tok osporenog izvršnog postupka i navodi: da je preduzeće za proizvodnju, usluge i trgovinu „G.“ d.o.o, kao izvršni poverilac, 5. jula 2007. godine podnelo Trgovinskom sudu u Nišu predlog za izvršenje na osnovu pravnosnažne presude, koji je sud usvojio rešenjem I. 366/07 od 6. jula 2007. godine; da je u toku izvršnog postupka sproveden postupak likvidacije nad izvršnim poveriocem, a izvršni sud je 6. aprila 2012. godine doneo rešenje I. 366/07 o obustavi izvršenja, jer izvršni poverilac više ne postoji; da je podnosilac ustavne žalbe podneo zahtev za ispravljanje nepravilnosti tokom izvršenja, ističući da s obzirom na odredbe Zakona o privrednim društvima, kao osnivač likvidiranog preduzeća ima pravni interes da nastavi postupak kako bi naplatio potraživanje koje je izvršni poverilac imao prema izvršnom dužniku, jer je on pravni sledbenik svog preduzeća; da je izvršni sud 9. maja 2012. godine doneo rešenje I. 366/07 kojim je utvrdio postojanje nepravilnosti u postupku izvršenja koja se ogleda u tome što je pogrešno obustavljen postupak i otklonio nepravilnosti tako što je odlučio da se postupak izvršenja nastavi; da je u daljem toku izvršnog postupka izvršni sud doneo rešenje I. 366/07 od 15. jula 2014. godine kojim je ponovo obustavio izvršenje zbog likvidacije izvršnog poverioca; da je po prigovoru podnosioca, veće Privrednog suda u Nišu donelo osporeno rešenje Ipv(I). 60/14 od 28. jula 2014. godine, kojim je odbilo prigovor podnosioca i potvrdilo prvostepeno rešenje; da je tako podnosilac, nakon sedmogodišnjeg sprovođenja izvršenja, kao jedini vlasnik kome pripada likvidacioni ostatak, ostao bez mogućnosti da naplati svoje potraživanje; da je izvršni sud u istom predmetu i pri potpuno istom činjeničnom stanju doneo dva suprotna rešenja, čime se narušava pravna sigurnost; da kako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčeno članom 58. Ustava. Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava podnosioca na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, da poništi osporeno rešenje Privrednog suda u Nišu Ipv (I). 60/14 od 28. jula 2014. godine i odredi da sud donese novu odluku o nastavku izvršnog postupka ili da utvrdi pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju I. 366/07 od 6. jula 2007. godine i troškova parničnog i izvršnog postupka, kao i da utvrdi pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete zbog povrede navedenih ustavnih prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dostavljenu dokumentaciju i spise predmeta Trgovinskog suda u Nišu I. 336/07, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Preduzeće za proizvodnju, usluge i trgovinu „G.“ d.o.o. iz Gornjeg Matejevca je 5. jula 2007. godine, kao izvršni poverilac, na osnovu pravnosnažne presude Trgovinskog suda u Nišu P. 445/07 od 22. maja 2007. godine, podnelo Trgovinskom sudu u Nišu predlog da sud odredi izvršenje protiv izvršnog dužnika Radnje ... „J. P .“, vlasništvo L. K, i to plenidbom novčanih sredstava na računima dužnika i prenosom istih na račun poverioca, a ukoliko na žiro računu dužnika nema dovoljno novčanih sredstava da izvršenje sprovede popisom, plenidbom i prodajom pokretnih stvari: osnovnih sredstava ili robe koja se nađe kod dužnika.

Trgovinski sud u Nišu je usvojio navedeni predlog rešenjem I. 366/07 od 6. jula 2007. godine i započeo sprovođenje izvršenja na pokretnim stvarima dužnika.

Privredni sud u Nišu je 6. aprila 2012. godine doneo rešenje I. 366/07 da se obustavlja postupak prinudnog izvršenja u predmetu I. 366/07 i ukidaju sprovedene izvršne radnje, jer izvršni poverilac više ne postoji, s obzirom na to da je utvrdio da je izvršni poverilac brisan iz registra Agencije za privredne registre 29. septembra 2008. godine.

Podnosilac ustavne žalbe V. N . je 12. aprila 2012. godine podneo zahtev za ispravljanje nepravilnosti tokom izvršenja u kome je obrazložio da je nad Preduzećem za proizvodnju, usluge i trgovinu „G .“ d.o.o. Gornji Matejevac sproveden likvidacioni postupak i da kao jedini osnivač preduzeća i njegov pravni sledbenik ima pravo na naplatu potraživanja od izvršnog dužnika.

Privredni sud u Nišu je 9. maja 2012. godine doneo rešenje I. 366/07, kojim je utvrdio postojanje nepravilnosti u postupku izvršenja I. 366/07 koja se ogleda u tome što je pogrešno obustavljen postupak izvršenja rešenjem od 6. aprila 2012. godine i otklonio nepravilnosti tako što je ukinuo navedeno rešenje o obustavi postupka i odlučio da se postupak izvršenja nastavi popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Privredni sud u Nišu je zatim, rešenjem I. 366/07 od 15. jula 2014. godine, ponovo obustavio postupak izvršenja zbog likvidacije izvršnog poverioca i ukinuo sve sprovedene izvršne radnje.

Protiv navedenog prvostepenog rešenja izvršni poverilac je 22. jula 2014. godine izjavio prigovor.

Veće Privrednog suda u Nišu je osporenim rešenjem Ipv(I). 60/2014 od 28. jula 2014. godine odbilo prigovor podnosioca i potvrdilo rešenje I. 366/07 od 15. jula 2014. godine o obustavi postupka izvršenja. U obrazloženju osporenog rešenja se, pored ostalog, navodi: da drugostepeno veće nalazi da u postupku donošenja prvostepenog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ZPP-a na koju sud pazi po službenoj dužnosti; da je uvidom u spise predmeta, te ceneći navode iz prigovora izvršnog dužnika, drugostepeno veće utvrdilo da je prigovor izvršnog dužnika neosnovan; da odredba člana 76. stav 3. ZIO predviđa da se postupak izvršenja obustavlja usled prestanka stranke koja je pravno lice, a nema pravnog sledbenika; da kako je u konkretnom slučaju izvršni poverilac pravno lice koje je prestalo da postoji, jer je brisano iz registra APR-a dana 29. septembra 2008. godine, ima mesta primeni odredbe člana 76. stav 3. ZIO, dok se ne mogu prihvatiti navodi prigovarača V. N . da je on pravni sledbenik izvršnog poverioca, jer na to ne ukazuju ni odredbe Zakona o privrednim društvima, a niti on pruža o tome dokaze propisane članom 23. ZIO, na osnovu kojih bi mogao da stupi na mesto izvršnog poverioca; da je stoga pravilno prvostepeni sud doneo pobijano rešenje, te je drugostepeno veće u skladu sa članom 401. tačka 2) i članom 402. ZPP-a u vezi sa članom 10. ZIO, odbilo prigovor izvršnog dužnika u celosti i potvrdilo pobijano rešenje prvostepenog suda, te odlučilo kao u izreci ovog rešenja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava se utvrđuje da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 58. stav 1. Ustava se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona,

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 31/11, 99/11 - drugi zakon, 109/13 - Odluka US, 55/14 i 139/14), članom 23. je propisano da se izvršenje određuje i sprovodi i na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac, ako ono javnom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneto ili da je na njega na drugi način prešlo pre ili u toku postupka, a ako to nije moguće, prenos ili prelaz potraživanja dokazuje se pravnosnažnom, odnosno konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku (stav 1.) i da se odredba stava 1. ovog člana shodno primenjuje i u slučaju izvršenja protiv lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao dužnik (stav 2.); članom 76. stav 1. tačka 3) je propisano da sud obustavlja izvršenje usled prestanka stranke koja je pravno lice, a nema pravnog sledbenika, a stavom 5. istog člana da će se odlukom o obustavi izvršenja ukinuti i sprovedene izvršne radnje, ako se time ne dira u stečena prava trećih lica.

Zakonom o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme likvidacije izvršnog poverioca iz izvršne isprave, članom 359. je bilo propisano da posle podmirenja dugova privrednog društva, likvidacioni upravnik sastavlja izveštaj o sprovedenoj likvidaciji, završni likvidacioni bilans i predlog o podeli likvidacionog ostatka društva (stav 1.), te da završni likvidacioni bilans stanja privrednog društva sadrži prikaz izvora priliva i njihovu upotrebu, spisak imovine koja je otuđena i prilive koji su tako ostvareni, izjašnjenje da li postoje još neka pitanja koja treba rešavati i predlog njihovog rešavanja, iznos troškova likvidacije i naknade likvidacionom upravniku (stav 2.); članom 360. stav 1. je bilo propisano da se imovina privrednog društva u likvidaciji koja preostane posle izmirenja potraživanja poverilaca i drugih potraživanja raspodeljuje od strane likvidacionog upravnika ortacima, članovima i akcionarima; članom 362. je bilo propisano da posle okončanja postupka likvidacije privrednog društva i odobrenja finansijskog izveštaja sastavljenog sa danom završetka likvidacije i izveštaja o sprovođenju likvidacije od ortaka, komplementara, odnosno skupštine članova ili akcionara, likvidacioni upravnik bez odlaganja dostavlja ove izveštaje i odgovarajuće odluke u sedište društva i registar, zajedno sa zahtevom da društvo bude brisano iz registra u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata (stav 1.) i da a ko se posle okončanja postupka likvidacije privrednog društva ortaci ili komplementari ne sastanu ili se sednica skupštine članova društva ili akcionara zbog nedostatka kvoruma ne održi, likvidacioni upravnik završava postupak u skladu sa stavom 1. ovog člana i bez odobrenja finansijskog izveštaja i izveštaja o sprovođenju postupka likvidacije od strane ortaka ili komplementara ili skupštine članova odnosno akcionara (stav 2.); članom 364. stav 2. je bilo propisano da komanditori komanditnog društva, članovi društva sa ograničenom odgovornošću i akcionari akcionarskog društva za eventualno neizmirene obaveze ovih društava u likvidacionom postupku, odgovaraju posle okončanja tog postupka i brisanja društva iz registra solidarno do visine primljenog iznosa iz likvidacionog ostatka. Analogne odredbe sadrži i važeći Zakon o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“ br. 36/11, 99/11, 83/14 – dr. zakon i 5/15).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe na kojima se zasnivaju tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava osporenim rešenjem, Ustavni sud je utvrdio da se ustavnom žalbom u stvari ukazuje na, po shvatanju podnosioca, pogrešnu primenu merodavnog prava u donošenju osporenog rešenja, kada je izvršni sud našao da podnosilac nije pravni sledbenik poverioca iz izvršne isprave i da ne može da stupi u izvršni postupak na mesto izvršnog poverioca, a koje je, uz to, i suprotno prethodno zauzetom stavu po istom pitanju u istom postupku.

U vezi sa ovim navodima, Ustavni sud i ovom prilikom konstatuje da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, kao ni način na koji su redovni sudovi primenili pravo u postupku radi odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, osim ukoliko iz navoda ustavne žalbe i okolnosti slučaja ne bi proizlazilo da je primena procesnog, odnosno materijalnog prava bila očigledno arbitrerna ili proizvoljna, a na štetu podnosioca ustavne žalbe, što je dovelo do povrede prava na pravično suđenje.

Polazeći od napred navedenog, a imajući u vidu citirane odredbe zakona, Ustavni sud je konstatovao da je prigovor podnosioca ustavne žalbe protiv prvostepenog rešenja o obustavi postupka odbijen i prvostepeno rešenje potvrđeno, jer je nadležni sud utvrdio da je izvršni poverilac prestao da postoji kao pravno lice brisanjem iz registra Agencije za privredne registre, da nema pravnog sledbenika, te da podnosilac nije pravni sledbenik izvršnog poverioca, niti je pružio dokaze na osnovu kojih bi mogao da stupi na mesto izvršnog poverioca.

Po oceni Ustavnog suda, pravno stanovište drugostepenog veća da preduzeće – poverilac iz izvršne isprave koji je prestao da postoji nakon sprovedenog postupka likvidacije i brisanja iz sudskog registra, nema pravnog sledbenika, niti podnosilac ustavne žalbe, kao osnivač tog preduzeća, ima svojstvo pravnog sledbenika izvršnog poverioca, predstavlja ustavnopravno prihvatljivo stanovište. Isto tako, i stav da je podnosilac, ukoliko je želeo da stupi u predmetni izvršni postupak kao poverilac bio dužan da pruži dokaz u smislu člana 23. Zakona o izvršenju i obezbeđenju o tome da je potraživanje likvidiranog izvršnog poverioca prešlo na njega, a što je on, kako je utvrđeno u izvršnom postupku, propustio da učini. Stoga je odluka kojom je pravnosnažno obustavljen predmetni izvršni postupak zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog materijalnog i procesnog prava.

S obzirom na napred navedeno, Ustavni sud je ocenio da osporenim rešenjem Privrednog suda u Nišu Ipv(I). 60/14 od 28. jula 2014. godine nije povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje. Na drugačiju ocenu Ustavnog suda nije mogao uticati ni navod ustavne žalbe da je ovakvom odlukom suda povređeno načelo pravne sigurnosti, jer, mada je prvostepeni sud u predmetnom izvršnom postupku, nesumnjivo zauzimao dva oprečna stanovišta o pravu podnosioca da stupi u postupak, drugo rešenje o obustavi postupka je jedino bilo predmet razmatranja u drugostepenom postupku, kada je i potvrđeno i doneta ustavnopravno prihvatljiva odluka.

Kako se tvrdnja o povredi prava podnosioca na imovinu iz člana 58. Ustava u suštini zasniva na istim navodima kao i tvrdnja o povredi prava na pravično suđenje, to je Ustavni sud ocenio da je ustavna žalba i u tom delu neosnovana.

Na osnovu svega napred iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu u odnosu na osporeno rešenje odbio, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. U vezi sa navodima ustavne žalbe o povredi prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni izvršni postupak započet po predlogu izvršnog poverioca „G.“ d.o.o 5. jula 2007. godine i da je vođen do aprila 2012. godine, kada je Privredni sud u Nišu, po saznanju za prestanak postojanja izvršnog poverioca, doneo prvo rešenje o obustavi postupka, te se ovaj period trajanja postupka, imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije pravni sledbenik izvršnog poverioca, niti je dokazao da je predmetno potraživanje prešlo na njega, ne može ceniti u vezi sa tvrdnjom o povredi prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Nakon toga, postupak je po predlogu podnosioca za otklanjanje nepravilnosti u izvršnom postupku nastavljen rešenjem izvršnog suda od 9. maja 2012. godine i ponovo okončan obustavom postupka nakon nešto više od dve godine.

Polazeći od prethodno utvrđenog, Ustavni sud je ocenio da, bez obzira na to što je razumna dužina trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od okolnosti svakog konkretnog slučaja, trajanje postupka u odnosu na podnosioca od nešto više od dve godine objektivno se ne može smatrati nerazumno dugim, te se ni navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi označenog zajemčenog prava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu ustavnu žalbu odbacio jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Goran P. Ilić, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe zbog obustave izvršenja nakon likvidacije poverioca

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti