Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku ponavljanja

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za ponavljanje postupka za priznavanje prava na invalidsku penziju, koji traje preko deset godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Vladan Petrov i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D . M . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. juna 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D . M . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje u predmetu broj 20-D00082792, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo D. M . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se upravni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. M . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 27. septembra 2016. godine, preko punomoćnika M . K, advokata iz Užica, ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 8. juna 2018, 23. juna 2022. i 27. marta 2023. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji je vođen pred Fondom za socijalno osiguranje vojnih osiguranika u predmetu IP. broj 603678, a potom u postupku koji se vodi pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje u predmetu broj 20-D00082792.

U ustavnoj žalbi je opisan tok pravnosnažno okončanog postupka koji je vođen po zahtevu podnosioca za priznavanje prava na invalidsku penziju i postupka koji se vodi po predlogu podnosioca za ponavljanje okončanog postupka, uz navođenje razloga koji se odnose na složenost i značaj predmeta postupka, postupanje nadležnih upravnih organa i sudova, kao i na ponašanje podnosioca. Navedeno je da je pravično da se podnosiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku utvrdi po 120 evra za svaku godinu trajanja postupka. Povodom navedene ustavne žalbe formiran je predmet Už-7265/2016.

Predloženo je da se utvrdi da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku u bliže označenim postupcima, kao i pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, imajući u vidu iznetu tvrdnju da postupak do podnošenja ustavne žalbe traje preko deset godina.

Podnosilac je u dopuni ustavne žalbe od 8. juna 2018. godine predložio da se utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.700 evra, a u dopuni ustavne žalbe od 27. marta 2023. godine u iznosu od 2.000 evra, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Podnosilac je 19. jula 2018. godine podneo ustavnu žalbu, dopunjenu podneskom od 23. juna 2022. godine, protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Čačak broj 182.6-3 13/2018 od 9. jula 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Povodom navedene ustavne žalbe formiran je predmet Už-8596/2018.

2. Ustavni sud je, saglasno članu 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spojio predmet Už- 8596/2018 sa predmetom Už-7265/2016 i postupak vodio pod brojem ranije formiranog predmeta Už- 7265/2016.

3. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbama člana 113. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15 i 10/23 ) propisano je: da se u stavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 1.); da se u stavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.) .

4. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 8489/14 i u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, na osnovu čega je utvrdio sledeće:

4.1. Činjenice koje se odnose na postupak prestanka profesionalne vojne službe podnosioca ustavne žalbe:

Naredbom Vojne pošte 9808 Beograd int. broj 9923 od 28. novembra 2005. godine utvrđeno je da podnosiocu ustavne žalbe, kao vojniku po ugovoru na određeno vreme, prestaje profesionalna vojna služba zbog trajne nesposobnosti za službu u Vojsci. U obrazloženju naredbe je navedeno da je Viša vojnolekarska komisija nalazom, ocenom i mišljenjem broj 3899/1/297 od 15. novembra 2005. godine oglasila podnosioca „nesposobnim za vojnika po ugovoru, trajno“.

Navedena naredba je stavljena van snage naredbom VP 9808 Beograd broj 9923-8/05 od 12. januara 2006. godine, u kojoj je kao razlog prestanka profesionalne vojne službe navedena trajna nesposobnost za vojnika po ugovoru.

Nakon što su nadležni sudovi u upravnom sporu više puta poništavali konačna rešenja i vraćali predmet na ponovni postupak, VP 1102 Beograd je rešenjem UP-2 broj 34-2 od 29. oktobra 2012. godine poništila navedenu naredbu VP 9808 Beograd od 12. januara 2006. godine.

4.2. Činjenice koje se odnose na postupak priznavanja prava na invalidsku penziju podnosiocu ustavne žalbe:

Podnosilac ustavne žalbe je 7. decembra 2005. godine podneo navedeni zahtev Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika (u daljem tekstu: Fond SOVO), koji je rešenjem IP. broj 603678 UP-1 4625-1/05 od 6. februara 2006. godine odbijen kao neosnovan.

Rešenjem Komisije Skupštine Fonda SOVO za reviziju i rešavanje u drugom stepenu o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja vojnih osiguranika UP-2 broj 479/06 IP broj 603678 od 31. maja 2006. godine odbijena je žalba podnosioca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Vrhovni sud Srbije je presudom U. 5149/06 od 31. oktobra 2007. godine odbio tužbu podnosioca podnetu protiv navedenog drugostepenog rešenja.

4.3. Činjenice koje se odnose na postupak po predlogu za ponavljanje postupka priznavanja prava na invalidsku penziju podnosiocu ustavne žalbe:

Podnosilac ustavne žalbe je 21. novembra 2012. godine Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje podneo predlog za ponavljanje postupka okončanog drugostepenim rešenjem Fonda SOVO od 31. maja 2006. godine, iz razloga što je stavljena van snage naredba VP 9808 Beograd int. broj 9923-8/05 od 12. januara 2006. godine, kojom je bila utvrđena „trajna nesposobnost podnosioca kao vojnika po ugovoru“, čime je ostala na snazi naredba VP 9808 Beograd int. broj 9923 od 28. novembra 2005. godine, kojom je utvrđena „trajna nesposobnosti podnosioca za službu u Vojsci“.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Čačak (u daljem tekstu: prvostepeni organ) je rešenjem 20-02/1 broj 182.7-2 482/13 od 12. juna 2013. godine odbio kao neosnovan predlog podnosioca za ponavljanje postupka, iz sledećih razloga: prvo, što je predlog podnet po proteku roka od pet godina od dana dostavljanja rešenja stranci, koji je bio propisan odredbom člana 242. stav 1. tačka 1) ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku i drugo, što je naredba VP 9808 Beograd od 28. novembra 2005. godine, na koju se poziva podnosilac, kontradiktorna jer obrazloženje nije u skladu sa dispozitivom naredbe.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (u daljem tekstu: drugostepeni organ) je rešenjem broj 01-02/182.6.4 15241/13 od 30. avgusta 2013. godine usvojio žalbu podnosioca, poništio navedeno prvostepeno rešenje i vratio predmet na ponovni postupak.

Prvostepeni organ je u ponovnom postupku doneo rešenje 20-02/1 broj 182.6-2 172/13 od 5. februara 2014. godine kojim je odbijen predlog podnosioca za ponavljanje postupka, a drugostepeni organ je rešenjem broj 01-02/182.6.4 4177/14 od 9. aprila 2014. godine odbio podnosiočevu žalbu.

Podnosilac je tužbom od 21. juna 2014. godine pokrenuo upravni spor, koji je okončan presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 8489/14 od 17. januara 2018. godine, kojom je uvažena tužba, poništeno navedeno drugostepeno rešenje i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje. U obrazloženju presude je navedeno: da je podnosilac ponavljanje postupka tražio, pored ostalog, iz razloga propisanog odredbom člana 239. tačka 5) ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku, u kom slučaju se ponavljanje postupka može tražiti i posle proteka roka od pet godina od dostavljanja rešenja; da se u slučajevima kada nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka po zakonu kojim je uređen opšti upravni postupak ili su protekli rokovi za ponavljanje postupka po tom zakonu, postupak može ponoviti po članu 104. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ( „Službeni glasnik RS“, br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14 i 142/14 ); da je za odlučivanje o predlogu za ponavljanje postupka bio nadležan drugostepeni, a ne prvostepeni organ; da se u spisima predmeta ne nalazi dopuna predloga za ponavljanje postupka.

Postupajući u izvršenju navedene presude Upravnog suda, drugostepeni organ je u ponovnom postupku doneo rešenje broj 01-02/182.6-4 4177/14 od 24. aprila 2018. godine kojim je uvažena žalba podnosioca, poništeno prvostepeno rešenje od 5. februara 2014. godine i predmet vraćen na ponovni postupak.

Podnosilac je 1. juna 2018. godine protiv navedenog drugostepenog rešenja podneo tužbu u upravnom sporu.

Prvostepeni organ je u izvršenju navedenog drugostepenog rešenja doneo osporeno rešenje broj 182.6-3 13/2018 od 9. jula 2018. godine, kojim je prekinut postupak pokrenut po predlogu podnosioca ustavne žalbe, dok se ne reši prethodno pitanje – utvrđivanje razloga prestanka vojne službe.

Presudom Upravnog suda U. 9606/18 od 27. januara 2023. godine uvažena je tužba podnosioca, poništeno drugostepeno rešenje od 24. aprila 2018. godine i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje. Upravni sud je ocenio da je tuženi organ pravilno dispozitivom pobijanog rešenja usvojio žalbu podnosioca i poništio prvostepeno rešenje od 5. februara 2014. godine, ali je postupio suprotno odredbi člana 245. stav 2. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku u vezi sa odredbom člana 79. st. 1. i 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, broj 101/10), kada je dispozitivom pobijanog rešenja predmet vratio prvostepenom organu na ponovni postupak i odlučivanje, budući da je kao pravni sledbenik Komisije Skupštine Fonda SOVO, koja je donela konačno rešenje od 31. maja 2006. godine, bio dužan da rešava o predlogu za ponavljanje postupak.

Predmet se nalazi u postupku pred drugostepenim organom radi donošenja nove odluke o predlogu podnosioca za ponavljanje postupka.

5. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10), koji se primenjivao do 3 1. maja 2017. godine, bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok, da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da ako organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen, da ako žalba nije dopuštena, stranka može neposredno pokrenuti upravni spor (stav 2.) .

Odredbom člana 2. Zakona o upravnim sporovima (" Službeni glasnik RS", br oj 111/09) propisano je da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku, na podlozi činjenica utvrđenih na usmenoj javnoj raspravi.

6. Iz navoda ustavne žalbe proizlazi da je podnosilac podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku u postupku priznavanja prava na invalidsku penziju i postupku po predlogu za ponavljanje navedenog postupka, smatrajući da ti postupci predstavljaju jedinstveni postupak koji se može osporavati ustavnom žalbom. Kako se svim navodima ustavne žalbe obrazlaže isključivo povreda prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je navode i razloge ustavne žalbe razmatrao sa stanovišta tog elementa prava na pravično suđenje.

U tom smislu, Ustavni sud ukazuje da postupak koji se vodi po predlogu za ponavljanje upravnog postupka po svojoj prirodi ne predstavlja sastavni deo, niti nastavak okončanog upravnog postupka, te stoga sa njim ne čini jedinstvenu celinu, jer cilj ovog postupka i jeste da se nakon pravosnažnog okončanja upravnog postupka isti ponovo sprovede.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je upravni postupak koji je vođen u predmetu Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika IP. broj 603678 i postupak koji se vodi po predlogu za njegovo ponavljanje pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje u predmetu broj 20-D 00082792 razmatrao kao odvojene postupke.

7. Ispitujući ustavnu žalbu u delu kojim je osporeno trajanje upravnog postupka koji je vođen u predmetu Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika IP. broj 603678, Ustavni sud konstatuje da je taj postupak pravnosnažno okončan presudom Vrhovnog suda Srbije U. 5149/06 od 31. oktobra 2007. godine, dakle nakon 8. novembra 2006. godine kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije, a pre 6. decembra 2007. godine kada je stupio na snagu Zakon o Ustavnom sudu. Kako je ustavna žalba izjavljena 27. septembra 2016. godine, dakle po isteku roka od 30 dana od dana stupanja na snagu Zakona o Ustavnom sudu propisanog odredbom člana 113. stav 3. navedenog zakona, Ustavni sud je ustavnu žalbu u tom delu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog zakona, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Ispitujući osnovanost ustavne žalbe u pogledu istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje u predmetu broj 20-D 00082792, Ustavni sud je pošao od toga da su ispunjeni uslovi da se povreda tog ustavnog prava ceni samo u odnosu na postupak po predlogu podnosioca ustavne žalbe za ponavljanje ranije pravnosnažno okončanog upravnog postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je taj postupak pokrenut 21. novembra 2012. godine, podnošenjem predloga za ponavljanje postupka, i da još nije okončan. Predmet se trenutno nalazi u fazi rešavanja o predlogu za ponavljanje postupka pred drugostepenim organom.

Ustavni sud konstatuje da sama činjenica da osporeni postupak traje deset godina i šest meseci može ukazivati na to da su prekoračene granice odlučivanja u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa i sudova koji vode postupak, kao i značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud nalazi da se složenost i značaj postupka u kome se odlučuje o predlogu za ponavljanje mora sagledati sa stanovišta specifičnosti ove pravne stvari koja se ogleda u činjenici da se u tom postupku ne odlučuje o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već isključivo o ispunjenosti procesnih uslova za ponavljanje prethodno pravnosnažno okončanog upravnog postupka.

Razmatrajući postupanje upravnih organa i nadležnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je utvrdio da prvostepeni organ o predlogu za ponavljanje postupka nije rešavao u zakonom propisanom roku, već je taj rok višestruko prekoračivao. Ipak, Ustavni sud smatra da odgovornost za trajanje osporenog postupka u najvećoj meri snosi Upravni sud, koji je odluku o prvoj tužbi podnosioca doneo tri godine i sedam meseci, a o drugoj tužbi četiri godine i osam meseci od podnošenja. Navedeno trajanje prvog upravnog spora već ukazuje na to da je došlo do prekoračenja razumnog roka za odlučivanje Upravnog suda. S tim u vezi, Upravni sud je u trenutku prijema druge tužbe morao imati u vidu koliko je postupak u predmetu prethodno trajao i da stoga po toj tužbi postupa posebno ažurno. Evropski sud za ljudska prava je izrazio stanovište da činjenica da se više puta nalaže ponovno razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti presudu Pavlyulynets protiv Ukrajine, broj 70763/01, stav 51, od 6. septembra 2005. godine, i presudu Cvetković protiv Srbije, broj 17271/04, stav 51, od 10. juna 2008. godine).

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac u upravnom postupku nije izjavljivao žalbe zbog „ćutanja administracije“, iako su kašnjenja prvostepenog organa iznosila ukupno deset meseci, dok trajanju upravnog spora nije doprineo, niti je mogao doprineti.

Ustavnopravna ocena postupka koji se vodi pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje u predmetu broj 20-D 00082792 , zasnovana na praksi i kriterijumima Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu u ovom delu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

9. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja postupka, sporo i nedelotvorno postupanje upravnih organa i Upravnog suda, propuštanje podnosioca da u periodu od deset meseci koristi pravna sredstva koja su mu, u skladu sa zakonom, stajala na raspolaganju protiv ćutanja uprave, životni standard države i činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije , od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16), i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja organa uprave.

10. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku .

11. Ispitujući ustavnu žalbu u odnosu na osporeno rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Čačak broj 182.6-3 13/2018 od 9. jula 2018. godine, Ustavni sud je konstatovao da iz odredbe člana 170. Ustava proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su pre njenog podnošenja iskorišćena propisana pravna sredstva za zaštitu prava podnosioca ustavne žalbe.

Polazeći od toga da podnosilac ustavne žalbe protiv osporenog rešenja prvostepenog organa nije izjavio žalbu, iako je o tome bio poučen, Ustavni sud je utvrdio da on pre obraćanja Ustavnom sudu nije iskoristio Zakonom propisano pravno sredstvo za zaštitu svojih prava u redovnom postupku.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

12. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku ponavljanja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti