Odbijena ustavna žalba zbog nepostojanja povrede prava na imovinu u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv oslobađajućih krivičnih presuda. Sud je zauzeo stav da se u krivičnom postupku, s obzirom na njegovu prirodu, ne može povrediti pravo na imovinu, već se imovinskopravni zahtev ostvaruje u parničnom postupku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Cvetka Stefanovića iz Straže, opština Loznica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 25. juna 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Cvetka Stefanovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Loznici K. 836/07 od 18. marta 2008. godine i presude Okružnog suda u Šapcu Kž. 281/08 od 15. aprila 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Cvetko Stefanović iz Straže, opština Loznica, preko punomoćnika Mladena Nikolića, advokata iz Loznice, je 24. juna 2008. godine Ustavnom sudu podneo blagovremenu i dopuštenu ustavnu žalbu izjavljenu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi se navodi da je u krivičnom postupku koji je vođen po privatnoj tužbi podnosioca ustavne žalbe, okrivljena M.S. oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212. stav 1. Krivičnog zakonika. Podnosilac ustavne žalbe navodi da je okrivljena porušila porodičnu stambenu zgradu u kojoj podnosilac ima svojinu na jednoj sobi i smatra da je pogrešna ocena prvostepenog i drugostepenog suda da time što se porodična stambena zgrada nalazi u susvojini, nema elemenata navedenog krivičnog dela, jer objekat ovog krivičnog dela može biti isključivo tuđa stvar. Podnosilac ustavne žalbe smatra da su sudovi morali poštovati pravnosnažno ostavinsko rešenje, ali da su ga donošenjem osporenih presuda ostavili bez prava svojine na sobi površine 18 m² i da je obavezan da plati troškove postupka, dok je okrivljena "nagrađena za svoje nezakonito postupanje oslobađanjem od optužbe". Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporene presude.

2. Ustavni sud je 4. septembra 2008. godine, u skladu sa odredbama člana 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08 i 27/08), zahtevao od Opštinskog suda u Loznici dostavljanje odgovora na navode iz ustavne žalbe. U odgovoru dostavljenom 12. septembra 2008. godine predsednik tog suda je naveo da je u sprovedenom krivičnom postupku sud stao na stanovište da interesi privatnog tužioca (podnosioca ustavne žalbe) nisu ničim oštećeni, kao i da nije postojala namera kod okrivljene da izvrši krivično delo uništenja i oštećenja tuđe stvari, te smatra da je sud pravilno postupio.

3. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i odgovor na ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u konkretnom predmetu:
Pred Opštinskim sudom u Loznici je u predmetu K. 836/07 vođen krivični postupak po privatnoj tužbi podnosioca ustavne žalbe protiv okrivljene M.S, zbog krivičnog dela uništenje i oštećenje tuđe stvari iz čl. 212. stav 1. Krivičnog zakonika. Osporenom presudom tog suda od 18. marta 2008. godine okrivljena je, na osnovu člana 355. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: ZKP), oslobođena od optužbe, sa obrazloženjem da ''nije dokazano da je okrivljena izvršila navedeno krivično delo jer je pomenuta stara kuća koju je ona srušila i njeno vlasništvo, ...te ne proizlazi nikakav njen umišljaj u pogledu sprovedenih radnji niti se vidi njena namera da uništi ili ošteti tuđu stvar, niti proizlazi njena svest o protivpravnosti onoga što je preduzela...jer je potpuno nelogično da je okrivljena imala nameru da ošteti i uništi tuđu stvar, koja je ujedno i njena, a posle toga da na istom mestu rekonstruiše istu...od boljeg materijala i bolje izrade''.
Osporenom presudom Okružnog suda u Šapcu Kž. 281/08 od 18. marta 2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv navedene prvostepene presude.

5. Odredbama člana 58. Ustava na čiju povredu povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuje, utvrđeno je: da se jemči mirno uživanje imovine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.); da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.); da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (stav 4.).
Odredbom člana 212. stav 1. Krivičnog zakonika (''Službeni glasnik RS'', broj 85/05) propisano je krivično delo uništenje i oštećenje tuđe stvari, koje glasi: "Ko uništi, ošteti ili učini neupotrebljivom tuđu stvar, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci".
Odredbama Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07) propisano je: da Zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka (član 1. stav 1.); da će se imovinsko-pravni zahtev koji je nastao usled izvršenja krivičnog dela raspraviti na predlog ovlašćenih lica u krivičnom postupku ako se time ne bi znatno odugovlačio ovaj postupak (član 201. stav 1.); da predlog za ostvarivanje imovinsko-pravnog zahteva u krivičnom postupku može podneti lice koje je ovlašćeno da takav zahtev ostvaruje u parničnom postupku (član 202. stav 1.); da se predlog za ostvarivanje imovinsko-pravnog zahteva može podneti najdocnije do završetka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom (član 203. stav 2.); da kad sud donese presudu kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe ili kojom se optužba odbija ili kad rešenjem obustavi krivični postupak, uputiće ovlašćeno lice da imovinsko-pravni zahtev može da ostvari u parničnom postupku (član 206. stav 3.).

6. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na imovinu, a polazeći od zakonskih odredaba kojima se uređuje krivični postupak, Ustavni sud je utvrdio da je cilj vođenja krivičnog postupka da se utvrdi postojanje krivičnog dela i krivične odgovornosti okrivljenog, odnosno da se u odnosu na okrivljenog raspravi i odluči o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka, kao i o optužbama protiv njega, kako bi se obezbedilo da niko nevin ne bude osuđen. Primarni cilj propisivanja krivičnih dela, utvrđivanja postojanja krivičnog dela i izricanje sankcije za učinjeno delo je sankcionisanje društveno opasnog ponašanja. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da se u krivičnom postupku, s obzirom na njegovu prirodu, ne može povrediti Ustavom zajemčeno pravo na imovinu lica koje je usled radnji okrivljenog pretrpelo imovinsku štetu, bez obzira na ishod krivičnog postupka, čime se ne isključuje građanskopravna odgovornost tog lica, niti pravo da ostvaruje svoja eventualno povređena imovinska prava u za to propisanom postupku, a to je parnični postupak.
Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da Ustavni sud odlučuje u granicama zahteva istaknutog u ustavnoj žalbi, Sud je ocenio da u konkretnom slučaju nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odbio ustavnu žalbu.

7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić