Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupku restitucije

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupcima restitucije koji traju preko deset godina. Nalaže nadležnim organima da postupke okončaju u najkraćem roku, konstatujući propuste prvostepenog organa.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Vesna Ilić Prelić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. J . L . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. marta 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S . J . L . i utvrđuje da je u upravnim postupcima koji se vode pred Agencijom za restituciju – Područna jedinica Beograd u predmetima br. 46-015052/2013 i 46-015047/2013 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupci iz tačke 1. okončali u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. J . L . iz Beograda podnela je Ustavnom sudu, 20. juna 2023. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji se vodi pred Agencijom za restituciju – Područna jedinica Beograd u predmetu broj 46-015052/2013, kao i protiv presude Upravnog suda U. 15730/22 od 18. maja 2023. godine, zbog povrede načela vladavine prava iz člana 3. Ustava, prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava i povrede odred aba člana 136. stav 1. i člana 145. stav 2. Ustava. Podnositeljka je istog dana podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji se vodi pred Agencijom za restituciju – Područna jedinica Beograd u predmetu broj 46-015047/2013 i protiv presude Upravnog suda U. 15729/22 od 16. maja 2023. godine, zbog povrede istih načela i prava, koja je evidentirana u upisniku predmeta Ustavnog suda pod brojem Už-7277/2023.

Imajući u vidu da su obe ustavne žalbe izjavljene od strane istog lica, da su osporeni postupci pokrenuti zahtevima za vraćanje imovine bivših suvlasnika nepokretnosti koja je podržavljena istim aktom i da je osporenim aktima odlučeno na isti način , Ustavni sud je spojio predmete formirane po navedenim ustavnim žalbama i o njima nastavio postupak u predmetu Už-7276/2023, koji je prvo formiran.

Podnositeljka ustavn e žalbe je, pored ostalog, istakla da su osporeni upravni postup ci započeli 201 3. godine, podnošenjem zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje i da još nisu pravnosnažno okončan i. Podnositeljka je, t akođe, navela da je Upravni sud osporenim aktima ponovo poništio rešenja drugostepenog organa, umesto da odluči u sporu pune jurisdikcije, pri čemu nije nave o razlo ge zbog kojih to nije učinio .

Ustavnom žalbom je predloženo da Ustavni sud utvrdi povredu označenih načela i prava, poništi osporene akt e i naloži Upravnom sudu da o podnetim tužbama odluči u sporu pune jurisdikcije. Podnositeljka ustavne žalbe nije istak la zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu, osporeni akt, nepotpune spis e predmeta broj 46-015052/2013 Agencije za restituciju – Područna jedinica Beograd (dalje u tekstu: Agencija) i celokupnu dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

3.1. Podnositeljka ustavne žalbe je 8. novembra 2013. godine podnela Agenciji za restituciju zahtev za vraćanje imovine , odnosno obeštećenje za imovinu oduzet u od K. K .– kuće na k.p. broj … KO Beograd 4 i građevinskog zemljišta na toj parceli, oduzet ih rešenjem Komisije za nacionalizaciju pri NOO Vračar od 7. novembra 1960. godine i rešenjem Odeljenja za komunalno-građevinske, stambene i imovinske poslove SO Vračar od 9. maja 1973. godine .

Rešenjem Agencije broj 46-015052/2013 od 16. marta 2018. godine usvojen je zahtev i utvrđeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na obeštećenje za stan ove br. …, … i … u objektu broj … u V . … u Beogradu, sa pripadajućim zemljištem na k.p. broj … KO Vračar.

Podnositeljka ustavne žalbe je 2. aprila 2018. godine dostavila Agenciji podnesak označen kao “predlog za dopunu rešenja Agencije od 16. marta 2018. godine ili žalba Ministarstvu finansija“ . U podnesku je, pored ostalog, navedeno: da pobijanim rešenjem ni je usvojen predlog za obeštećenje „polovine vlasništva na proširenju stana broj 4 po ugovoru, odnosno broj 3, kako se vodi kod Infostana na potkrovlje u površini od 46,31 m2“, ni za nacionalizovanu parcel u na kojoj se predmetna zgrada nalazi; da nije usvojen zahtev za povraćaj pe rionice i sušionice; da se u neusvojenom delu izjavljuje prigovor, odnosno žalba.

U podnesku od 11. aprila 2019. godine, upućenom Agenciji, podnositeljka je navela da nije podnela tužbu Upravnom sudu zbog nedonošenja rešenja po podnetoj žalbi, pa moli da joj se odgovori da li će nadležno ministarstvo odlučivati o njenoj žalbi.

Rešenjem Ministarstva finansija broj 46-00-00667/2018-13 od 19. aprila 2019. godine odbijena je žalba podnositeljke ustavne žalbe izjavljena protiv broj rešenja Agencije broj 46-015052/2013 od 16. marta 2018. godine. Drugostepeni organ je u obrazloženju rešenja konstatovao da je podnositeljka predložila da taj organ preinači ili poništi ožalbeno rešenje i vrati prvostepenom organu predmet na ponovno odlučivanje. Drugostepeni organ je ocenio pravilnom pobijanu odluku, imajući u vidu da je u postupku utvrđeno da su pojedini stanovi u predmetnoj zgradi izuzeti od nacionalizacije, a da sporedne prostorije koje se nalaze u zgradi nisu nacionalizovane, u smislu odredabe člana 32. stav 2. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta. U vezi sa navodima podnositeljke da je bilo celishodno spajanje postupaka koji se vode za nacionalizovanu imovinu K . K . i Anice Bojović, drugostepeni organ je istakao da spajanje i razdvajanje predmeta predstavlja mogućnost, a ne i obavezu, te je vođenje jedinstvenog postupka slobodna ocena organa.

Presudom Upravnog suda U. 9648/19 od 7. oktobra 2021. godine uvažena je tužba podnositeljke ustavne žalbe podneta 17. juna 2019. godine , poništeno rešenje drugostepenog organa od 19. aprila 20 19. godine i predmet vraćen tom organu na ponovno odlučivanje. Upravni sud je konstato vao da je podnositeljka u tužbi predložila da , ako sud ne odluči u sporu pune jurisdikcije, donese odluku kojom će poništiti pobijano rešenje, usvojiti žalbu i naložiti prvostepenom organu da odluči o preostalom delu zahteva. Upravni sud je dalje naveo: da se odredbe člana 32. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta, na koje se pozvao tuženi organ u pobijanom rešenju, odnose na poslovne zgrade; da tuženi nije naveo dokaze na osnovu kojih je utvrdio da je predmetna zgrada poslovna zgrada, a da je u ispravi o podržavljenju navedeno da je nacionalizovana najamna stambena zgrada ; da je tuženi povredio pravila postupka iz člana 141. stav 4. Zakona o opštem upravnom postupku, budući da pravni propisi i razlozi na koje se tuženi pozvao ne proizlaze iz spisa predmeta i ne upućuju na odluku kakva je data u dispozitivu tog rešenja .

Ministarstvo finansija je rešenjem broj 46-00-00667/2018-13 od 9. decembra 2021. godine ponovo odbi lo žalbu podnositeljke ustavne žalbe izjavljenu protiv rešenja Agencije broj 46-015052/2013 od 16. marta 2018. godine , pozivajući se na odredbe čl. 4, 10, 15. i 27. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, kao i odredbe člana 19. st. 1. i 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa .

Podnositeljka ustavne žalbe je i protiv navedenog rešenja pokrenula upravni spor, tužbom od 11. aprila 2022. godine.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 15730/22 od 18. maja 2023. godine uvažena je tužb a podnositeljke ustavne žalbe , poništeno rešenje tuženog od 9. decembra 2021. godine i predmet vra ćen tuženom organu na ponovno odlučivanje. Upravni sud je konstatovao da je podnositeljka u tužbi istakla da tuženi organ nije postupio po primedbam a Upravnog suda iz presude U. 9648/19 od 7. oktobra 2021. godine i predložila da sud odluči u sporu pune jurisdikcije. Upravni sud je dalje naveo: da tuženi nije otklonio povredu zakona učinjenu propustom prvostepenog organa da odluči o delu zahteva za vraćanje sporednih – pomoćnih prostorija zgrade u V. broj … u Beogradu, kao i gradskog građevinskog zemljišta; da je pogrešno u pobijanom rešenju navedeno da je tuženi odlučivao o žalbi protiv delimičnog rešenja Agencije, jer ono kao takvo nije označeno; da nisu ocenjeni navodi podnositeljke u pogledu zahteva za vraćanje svojine na 6/7 dela k.p. broj …; da kako je tuženom naloženo da otkloni povrede pravila postupka na koje je ukazano, nisu ispunjeni uslovi iz člana 43. stav 1. Zakona o upravnim sporovima da sud umesto organa uprave donese odluku.

Podnositeljka ustavne žalbe je 11. marta 2022. godine podnela Agenciji predlog za donošenje rešenja o obeštećenju, u kome je navela: da je Agencija rešenjem broj 46-015052/2013 od 16. marta 2018. godine utvrdila pravo na obeštećenje za tri jednosobna stana u zgradi koja se nalazi u V. broj … u Beogradu; da se predlog za dopunu rešenja ili žalba odnosi samo na neusvojeni deo zahteva, odnosno na deo zahteva o kome nije odlučeno; da to ne znači da je osporen o rešenje u delu kojim je zahtev usvojen, te je ono protekom roka od 15 dana postalo pravnosnažno .

Rešenjem Ministarstva finansija broj 46-00-00667/2018-13 od 20. juna 2023. godine poništeno je rešenje Agencije broj 46-015052/2013 od 16. marta 2018. godine i predmet vraćan prvostepenom organu na ponovno odlučivanje.

Podnositeljka ustavne žalbe je 22. novembra 2023. godine dostavila Agenciji podnesak u kome je izložila tok postupka u predmetu broj 46-015052/2013, a u podnesku od 19. decembra 2023. godine obavestila je Agenciju da je rešenjem nadležnog inspekcijskog organa od 16. jula 2021. godine zabranjeno korišćenje stambene zgrade u V . broj … u Beogradu, čiji je deo urušen prilikom izvođenja radova na obezbeđenju temeljne jame na parceli pored te zgrade.

3.2. Podnositeljka ustavne žalbe je 8. novembra 2013. godine podnela Agenciji za restituciju zahtev za vraćanje imovine, odnosno obeštećenje za imovinu oduzetu od A. B . – kuće na k.p. broj … KO Beograd 4 i građevinskog zemljišta na toj parceli, oduzete rešenjem Komisije za nacionalizaciju pri NOO Vračar od 7. novembra 1960. godine.

Rešenjem Agencije broj 46-015047/2013 od 16. marta 2018. godine usvojen je zahtev i utvrđeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na obeštećenje za stanove br. …, … i … u objektu broj … u V. … u Beogradu, sa pripadajućim zemljištem na k.p. broj … KO Vračar.

Rešenjem Ministarstva finansija broj 46-00-00664/2018-13 od 17. aprila 2019. godine odbijena je žalba podnositeljke ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja Agencije broj 46-015047/2013 od 16. marta 2018. godine .

Presudom Upravnog suda U. 9647/19 od 10. novembra 2021. godine uvažena je tužba podnositeljke ustavne žalbe podneta 17. juna 2019. godine, poništeno rešenje drugostepenog organa o d 1 7. aprila 2019. godine i predmet vraćen tom organu na ponovno odlučivanje. Upravni sud je u obrazloženju konstato vao da je podnositeljka u tužbi predložila da ako sud ne odluči u sporu pune jurisdikcije, donese odluku kojom će poništiti pobijano rešenje, usvojiti žalbu i naložiti prvostepenom organu da odluči o preostalom delu zahteva. Upravni sud je dalje naveo: da se odredbe člana 32. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta, na koje se pozvao tuženi organ u pobijanom rešenju, odnose na poslovne zgrade; da tuženi nije naveo dokaze na osnovu kojih je utvrdio da je predmetna zgrada poslovna zgrada, a da je u ispravi o podržavljenju navedeno da je nacionalizovana najamna stambena zgrada; da pravni propisi i razlozi na koje se tuženi pozvao ne proizlaze iz spisa predmeta i ne upućuju na odluku kakva je data u dispozitivu tog rešenja.

Ministarstvo finansija je rešenjem broj 46-00-00664/2018-13 od 24. decembra 2021. godine ponovo odbilo žalbu podnositeljke ustavne žalbe izjavljenu pr otiv rešenja Agencije broj 46-015047/2013 od 16. marta 2018. godine.

Podnositeljka ustavne žalbe je i protiv navedenog rešenja pokrenula upravni spor, tužbom od 11. aprila 2022. godine.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 15729/22 od 16. maja 2023. godine uvažena je tužb a podnositeljke ustavne žalbe, poništeno rešenje tuženog od 24. decembra 2021. godine i predmet vraćen tuženom organu na ponovno odlučivanje. Upravni sud je konstatovao da je podnositeljka u tužbi predložila da sud odluči u sporu pune jurisdikcije , a ako sud nađe da ne može odlučiti na ovaj način, predložila je da poništi pobijano rešenje, usvoji žalbu i naloži prvostepenom organu da odluči o preostalom delu zahteva. Upravni sud je dalje naveo: da tuženi nije otklonio povredu zakona učinjenu propustom prvostepenog organa da odluči o delu zahteva za vraćanje sporednih – pomoćnih prostorija zgrade u V . broj … u Beogradu; da je pogrešno u pobijanom rešenju navedeno da je tuženi odlučivao o žalbi protiv delimičnog rešenja Agencije; da nisu ocenjeni navodi podnositeljke u pogledu zahteva za vraćanje svojine na 6/7 dela k.p. broj …; da kako je tuženom naloženo da otkloni povrede pravila postupka na koje je ukazano, nisu ispunjeni uslovi iz člana 43. stav 1. Zakona o upravnim sporovima da sud umesto organa uprave donese odluku.

Rešenjem Ministarstva finansija broj 46-00-00664/2018-13 od 21. juna 2023. godine poništeno je rešenje Agencije broj 46-015047/2013 od 16. marta 2018. godine i predmet vrać en prvostepenom organu na ponovno odlučivanje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se, pored ostalih, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10 ) bilo je propisano: da se postupak ima voditi brzo i sa što manje troškova i gubitka vremena za stranku i druga lica koja učestvuju u postupku, ali tako da se pribavi sve što je potrebno za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najkasnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da ako organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen (član 208. stav 2.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najkasnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Važeći Zakon o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16, 95/18 – autentično tumačenje i 2/23) u članu 9. stav 2 . sadrži suštinski istu odredbu o potrebi brzog i efikasnog odlučivanja u upravnom postupku .

Odredbom člana 19. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

5. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je u upravn im postupcima koji se vode pred Agencijom za restituciju – Područna jedinica Beograd u predmetima br. 46-015052/2013 i 46-015047/2013 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta označenog prava zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Sud je najpre konstatovao da su osporeni postup ci započeli 8. novembra 2013. godine, podnošenjem zahteva podnositeljke za vraćanje oduzete imovine i da još ni su pravnosnažno okončan i.

Ustavni sud konstatuje da osporeni postupci traj u duže od deset godina, što može ukazivati na to da su izašli iz okvira koji se smatra razumnim za odlučivanje. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa i suda koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupaka.

Ustavni sud je ocenio da su predmetni upravni postupci relativno složeni u pogledu činjeničnih i pravnih pitanja.

Ocenjujući značaj predmeta postupka za podnositeljku ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da on a ima značajan pravni i materijalni interes da se u razumnom roku odluči o nje nim zahtev ima za restituciju.

Ispitujući postupanje organa uprave i Upravnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je konstatovao da je prvostepeni organ prevashodno odgovoran za dugo trajanje osporenih postup aka, jer je odluke o predmetnim zahtevima doneo posle pet godina , pri čemu je propustio da izrekom odluči o delu tih zahteva za koji je u obrazloženju rešenja ocenio da je neosnovan . Ustavni sud je dalje utvrdio da je drugostepeni organ godinu dana odlučivao o žalbama podnosi teljke ustavne žalbe izjavljenim protiv predmetnih rešenja Agencije, a da je odluku u izvršenju presuda Upravnog suda donosio u roku propisanom zakonom. Po oceni ovog suda, postupanje Upravnog sud a u predmetnim upravnim sporovima može se smatrati efikasnim.

Ocenjujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je konstatovao da je on a doprine la trajanju osporen ih postup aka, time što u periodu koji je trajao pet godina nije koristila žalbu zbog ćutanja administracije, kako bi ubrzala postupak odlučivanja prvostepenog organa o njenim zahtevima . Takođe, podnositeljka je propusti la da podnese tužbu Upravnom sudu zbog nepostupanja drugostepenog organa po njenom predlogu za dopunu rešenja A gencije broj 46-015052/2013 od 16. marta 2018. godine, odnosno žalb i protiv t og rešenja , iako je taj organ deset meseci kasnio sa donošenjem odluke. Sud je, međutim, imao u vidu da osporeni upravni postupci traju duže od deset godina i da je drugostepeni organ poništio predmetna rešenja Agencije, iako je podnositeljka ustavne žalbe nije osporila rešenja Agencije u usvajajućem delu. Ustavni sud je stoga ocenio da je u predmetn im upravn im postupcima povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke, dok je u tački 2. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupci iz tačke 1. okončali u najkraćem roku, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Imajući u vidu da podnositeljka ustavne žalbe nije istak la zahtev za naknadu nematerijalne štete, a krećući se u okviru zahteva ustavne žalbe, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da je utvrđenjem povrede prava na suđenje u razumnom roku postignuto pravično zadovoljenje podnositeljke.

7. Ustavnom žalbom su, takođe osporene presude Upravnog suda U. 15730/22 od 18. maja 2023. godine i U. 157 29/22 od 16. maja 2023. godine, kojima su uvažene tužbe podnositeljke ustavne žalbe, poništena rešenja drugostepenog organa i predmeti vraćeni tom organu na ponovno odlučivanje. Po mišljenju podnositeljke, Upravni sud je bio dužan da odluči u sporu pune jurisdikcije, na osnovu odredaba člana 70. Zakona o upravnim sporovima, odnosno da navede razlog e zbog kojih nije tako postupio, jer se, u protivnom, „odugovlači ostvarivanje prava građana… čime se krši razuman rok…“.

Prema stanovištu Ustavnog suda, time što je sud u upravnom sporu uvažio tužbu podnetu protiv drugostepenog rešenja kojim je odbijena žalba, poništio pobijano rešenje i predmet vratio tuženom organu na ponovno odlučivanje, nisu iscrpljena pravna sredstva za podnošenje ustavne žalbe, jer će stranke u postupku donošenja novog rešenja organa uprave imati mogućnost da istaknu sve činjenice koje su iznosili u tužbi, kao i da brane svoja prava i zakonom zaštićene interese.

Ustavni sud je dalje konstatovao da su rešenja drugostepenog organa, čija je zakonitost ocenjivana presudama Upravnog suda U. 9648/19 od 7. oktobra 2021. godine i U. 9647/19 od 10. novembra 2021. godine , poništena jer je sud našao da pravni propisi i razlozi na koje se tuženi pozvao ne proizlaze iz spisa predmeta i ne upućuju na odluku kakva je data u dispozitivima tih rešenja. Osporenim presudama, međutim, pobijana rešenja drugostepenog organa su poništena prevashodno zbog toga što taj organ nije otklonio povredu pravila postupka učinjenu propustom prvostepenog organa da odluči o delu zahteva podnositeljke ustavne žalbe o kome nije odlučio rešenjima od 16. marta 2018. godine . S obzirom na to da pre donošenja osporenih presuda Upravnog suda nisu date takve primedbe suda u pogledu postupka, Ustavni sud je ocenio da nije bilo osnova za podnošenje tužbe na osnovu odredbe člana 70. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, kojoj ima mesta ako tuženi donese upravni akt protivno pravnom shvatanju suda ili primedbama suda u pogledu postupka.

Ustavni sud je dalje konstatovao da je odredbama Zakona o upravnim sporovima propisano da u upravnom sporu sud odlučuje, pored ostalog, o zakonitosti konačnih upravnih akata (član 3. stav 1.), a da je upravni akt, u smislu tog zakona, pojedinačni pravni akt kojim nadležni organ, neposrednom primenom propisa, rešava o određenom pravu ili obavezi fizičkog ili pravnog lica, odnosno druge stranke u upravnoj stvari (član 4.). Imajući u vidu da u predmetnim upravnim postupcima nije doneta odluka o delu zahteva podnositeljke – zbog čega je u upravnom sporu dat nalog drugostepenom organu da tu povredu postupka otkloni, Sud je našao da nema uslova za odlučivanje u sporu pune jurisdikcije , ni primenom odredaba člana 43. stav 1, niti člana 70. stav 1. Zakona o upravnim sporovima.

Ustavni sud je imao u vidu da je Ministarstvo finansija rešenjima od 20. i 21. juna 2023. godine poništilo predmetna rešenja Agencije od 16. marta 2018. godine, iako podnositeljka ustavne žalbe nije osporila odluk e kojima se utvrđuje njeno pravo n a obeštećenje, kao i to da je predmetni postupak za restituciju pokrenut 2013. godine . Navedene okolnosti, međutim, ne predstavljaju razlog za odstupanje od navedenog stanovišta Ustavnog suda, te ne mogu uticati na odluku Suda o dopuštenosti ustavne žalbe protiv osporenih akata.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupku restitucije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti