Ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku pred Republičkim geodetskim zavodom. Postupak, koji je trajao preko osam godina, obeležen je neaktivnošću i greškama upravnih organa, što je dovelo do povrede prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tam ás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi O. A . iz Užica , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. novembra 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba O . A . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Užice u predmetu broj 952-02-9-1310/2017 (ranije predmet Komisije za izlaganje podataka o nepokretnostima i pravima na njima za KO Užice br. 951-3561/2009 i 951-89/2011 ) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo O. A . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. O. A . iz Užica, preko punomoćnika M . T, advokata iz Užica, podnela je Ustavnom sudu, 13. jula 201 9. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku označenom u tački 1. izreke. Ustavnom žalbom se, takođe, ukazuje na povrede prava iz člana 6. stav 1. i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koje Ustavni sud ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.

U ustavnoj žalbi se povreda označenih prava obrazlaže time da je predmetni upravni postupak trajao osam godina, da je u tom postupku podnositeljka tri puta podnosila tužbu zbog „ćutanja administracije“ i da je drugostepeni organ propustio da donese odlu ku o glavnoj stvari, iako su za to bili ispunjeni uslovi .

Ustavnom žalbom je predloženo da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava, kao i pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i celokupnu dostavljenu dokumentaciju, kao i nekompletne spise predmeta Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Užice u predmetu broj 952-02-9-1310/2017 (ranije predmet Komisije za izlaganje podataka o nepokretnostima i pravima na njima za KO Užice br. 951-3561/2009 i 951-89/2011), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Rešenjem Komisije za izlaganje podataka o nepokretnostima i pravima na njima za KO Užice br. 951-3561/2009 i 951-89/2011 od 11. aprila 2011. godine, donetim „u pravnoj stvari V. T .“, izdvojen je od k.p. broj …/1 deo površine 217 m2 i formirana k.p. broj …/7, a za nosioca prava svojine na toj parceli određena je V. T . iz Užica. U obrazloženju predmetnog rešenja , za koje je navedeno da se dostavlja R. A, konstatovano je da je k.p. broj …/7 formirana po zahtevu-molbi Povereništva za izbeglice od 29. marta 2007. godine, uz saglasnost R. A.

Podnositeljka ustavne žalbe je 26. aprila 2011. godine izjavila žalbu protiv navedenog rešenja, u kojoj je navela da je rešenjem nadležnog suda iz 2008. godine oglašena za zakonskog naslednika svog pokojnog supruga R . A . i da se predmetni postupak mogao voditi samo u odnosu na nju kao vlasnika k.p. broj …/1, te da u rešenju nije navedeno na osnovu koje javne isprave je izvršen upis prava svojine V. T . na k.p. broj …/7.

Podnositeljka ustavne žalbe je naknadnim zahtevom podnetim 4. avgusta 2016. godine tražila od drugostepenog organa da donese odluku o njenoj žalbi, a 9. septembra iste godine podnela je tužbu Upravnom sudu zbog „ćutanja administracije“.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda broj 952-02-22-10336/2016 od 5. januara 2017. godine poništeno je rešenje Komisije za izlaganje podataka o nepokretnostima i pravima na njima za KO Užice br. 951-3561/2009 i 951-89/2011 od 11. aprila 2011. godine i predmet upućen Službi za katastar nepokretnosti Užice radi donošenja odluke. U rešenju je, pored ostalog, navedeno da se u spisima predmeta ne nalazi zahtev, niti prigovor V . T . po kome je Komisija postupala.

Rešenjem Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 12714/16 od 12. aprila 2017. godine obustavljen je postupak pokrenut po tužbi podnositeljke ustavne žalbe protiv Republičkog geodetskog zavoda zbog „ćutanja administracije “.

Podnositeljka ustavne žalbe je 19. maja 2017. godine izjavila žalbu zbog nepostupanja prvostepenog organa u ponovnom postupku, nakon čega je Služba za katastar nepokretnosti Užice donela rešenje broj 952-02-9-1310/2017 od 15. juna 2017. godine, kojim je usvojen zahtev podnositeljke ustavne žalbe za promenu površine i oblika k.p. broj …/1 i dozvoljeno provođenje promene u katastarskom operatu, tako što je poništeno formiranje k.p. broj …/7, i za taj deo povećana površina k.p. broj …/1, pa je na površini od 2474 m2 upisana podnositeljka kao nosilac prava svojine.

Podnositeljka ustavne žalbe je u podnesku od 26. juna 2017. godine, označenom kao „predlog radi ispravke novodonetog rešenja, u protivnom žalba“, navela da ona nije podnela bilo kakav zahtev, da se ne može poništavati formiranje parcele koje nikada nije ni učinjeno i da treba obustaviti postupak izdvajanja dela k.p. broj …/1 i formiranja k.p. broj …/7.

Budući da je predlog podnositeljke dostavljen drugostepenom organu na odlučivanje, a da odluka nije doneta do 6. septembra 2017. godine, podnositeljka je, nakon podnošenja naknadnog zahteva, 3. oktobra 2017. godine, podnela Upravnom sudu tužbu zbog „ćutanja administracije“.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda broj 952-02-23-5186/2017 od 2. novembra 2017. godine poništeno je rešenje prvostepenog organa od 15. juna 2017. godine i predmet vraćen istom organu na ponovno odlučivanje.

Prvostepeni organ je u ponovnom postupku doneo rešenje 16. marta 2018. godine, kojim je dozvolio provođenje promene u katastarskom operatu, tako što je na k.p. broj …/7 umesto V. T . upisao podnositeljku ustavne žalbe kao nosioca prava svojine.

Podnositeljka ustavne žalbe je i protiv navedenog rešenja izjavila žalbu (27. marta 2018. godine) i nakon podnošenja naknadnog zahteva, treći put se obratila Upravnom sudu (14. juna 2018. godine) tužbom zbog nepostupanja drugostepenog organa po njenoj žalbi.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda broj 952-02-23-2036/2018 od 6. maja 2019. godine poništeno je rešenje prvostepenog organa od 16. marta 2018. godine i predmet vraćen istom organu na ponovno odlučivanje. U rešenju je, pored ostalog, navedeno da je u zapisniku sa usmene rasprave održane 8. juna 2017. godine navedeno da je V. T . izjavila da nema nikakvih nepokretnosti u Užicu, niti poseduje bilo kakvu ispravu kojom bi dokazala svoje pravo na nepokretnostima.

Prvostepeni organ je u ponovnom postupku doneo rešenje od 4. juna 2019. godine, kojim je , u tački 2. dispozitiva, obustavio postupak provođenja promene u katastarskom operatu za k.p. broj …/1 KO Užice. Navedeno rešenje dostavljeno je podnositeljki ustavne žalbe 13. juna 2019. godine, čime je postupak u glavnoj stvari pravnosnažno okončan.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se, pored ostalih, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS “, broj 30/10 ) bilo je propisano: da se postupak ima voditi brzo i sa što manje troškova i gubitka vremena za stranku i druga lica koja učestvuju u postupku, ali tako da se pribavi sve što je potrebno za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da ako drugostepeni organ nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar (član 232. stav 1. ); da ako drugostepeni organ svojim rešenjem poništi prvostepeno rešenje i vrati predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje, protiv koga stranka ima pravo na žalbu (č lan 232. stav 2.); da a ko drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom rešenju pogrešno ocenjeni dokazi, da je iz utvrđenih činjenica izveden pogrešan zaključak u pogledu činjeničnog stanja, da je pogrešno primenjen pravni propis na osnovu koga se rešava upravna stvar, ili ako nađe da je na osnovu slobodne ocene trebalo doneti drukčije rešenje, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar (član 233. stav 1.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najkasnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.) .

Važeći Zakon o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18 – autentično tumačenje) u članu 9. stav 2, članu 171. stav 5. i članu 174. sadrži suštinski iste odredb e o potrebi brzog i efikasnog odlučivanja, obavezi drugostepenog organa da odluči u upravnoj stvari i o roku za donošenje odluke o žalbi.

Odredbom člana 19. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni list RS“, broj 111/09) propisano je da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

5. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Užice u predmetu broj 952-02-9-1310/2017 (ranije predmet Komisije za izlaganje podataka o nepokretnostima i pravima na njima za KO Užice br. 951-3561/2009 i 951-89/2011) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava .

Ustavni sud je najpre konstatovao da iz dostavljenih spisa predmeta proizlazi da je rešenje prvostepenog organa od 11. aprila 2011. godine, kojim je odlučeno o izdvajanju dela katastarske parcele u vlasništvu podnositeljke ustavne žalbe , doneto po zahtevu V . T . S obzirom na to da je podnositeljka ustavne žalbe 26. aprila 2011. godine izjavila žalbu protiv tog rešenja, Ustavni sud je počev od navedenog datuma ocenjivao opravdanost trajanja osporenog postupka, koji je pravnosnažno okončan rešenjem prvostepenog organa od 4. juna 2019. godine.

Ustavni sud konstatuje da je osporeni postupak trajao duže od osam godina , što, samo za sebe, može ukazivati na to da o predmetnom zahtevu nije odlučeno u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa i sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na ovako dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da predmetni upravni postupak nije bio složen, ni u pogledu činjeničnih, niti pravnih pitanja.

Ispitujući značaj predmeta postupka za podnositeljku ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da je on a kao vlasnik sporne katastarske parcele ima la materijalni i pravni interes da se u razumnom roku utvrdi da li je postojao pravn i osnov za sprovođenje predmetne promene u katastarskom operatu.

Ispitujući postupanje upravnih organa i Upravnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da odgovornost za dugo trajanje predmetnog upravnog postupka snosi prvostepeni organ, budući da je odlučivao „u pravnoj stvari V. T .“, iako se u spisima predmeta ne nalazi zahtev, niti prigovor tog lica po kome bi mogao da postupa , a potom je odbijao da usvoji primedbe drugostepenog organa, donoseći još dva rešenja pre nego što je obustavio postupak provođenja promene u katastarskom operatu za k.p. broj …/1 KO Užice. Ovaj sud, takođe, konstatuje da je drugostepeni organ posle pet i po godin a odlučio o žalbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja prvostepenog organa od 11. aprila 2011. godine, a godinu dana nakon isteka roka propisanog zakonom je odlučio o žalbi podnositeljke izjavljenoj protiv rešenja od 16. marta 2018. godine . Takođe, drugostepeni organ je propustio da kori sti ovlašćenja iz člana 232. stav 1. i člana 233. stav 1. tada važećeg Zakona o opštem upravnom postupku da poništi prvostepeno rešenje i sam reši upravnu stvar, jer je na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku bilo očigledno da nije bilo pravnog osnova za vođenje postupka provođenja promene u katastarskom operatu. Po nalaženju ovog suda, Upravni sud nije značajnije doprineo trajanju osporenog postupka, jer su dva rešenja drugostepenog organa doneta u kratkom roku nakon podnošenja tužbe zbog „ćutanja uprave“, a treće nakon 11 meseci.

Ocenjujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je ona u periodu od 2016. do 2019. godine blagovremeno koristila sredstva za ubrzanje postupka, ali da je zbog nedonošenja odluke drugostepenog organa o njenoj žalbi izjavljenoj protiv rešenja od 11. aprila 2011. godine podnela tužbu nakon pet godina i dva meseca. Ustavni sud je, međutim, polazeći od svega navedenog, ocen io da navedeni doprinos podnositeljke ustavne žalbe ne može uticati na ocenu Suda o tome da je u predmetnom upravnom postupku povređeno pravo podnositeljke na suđenje u razumnom roku . Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) , u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu i našao da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka pretrpela. Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije od 9. januara 2018. godine ( predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16) i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te je uskladio svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda.

Ustavni sud nije posebno razmatrao istaknutu povredu prava na delotvorni pravni lek, jer je navode o povredi tog prava ocenio ispitujući osnovanost ustavne žalbe u delu u kome je izjavljena zbog povrede p rava na suđenje u razumnom roku .

7. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ( videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 , od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3 . izreke.

8. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti