Povreda prava na pravično suđenje i imovinu obustavom izvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje i imovinu. Niži sudovi su pogrešno obustavili izvršenje pravosnažne presude za naplatu zarada, zaključivši da je kasnije zaključeni sporazum o socijalnom programu ugasio dosuđeno novčano potraživanje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković u postupku po ustavnoj žalbi Šukrije Salković iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. juna 2010. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Šukrije Salković izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 985/06 od 6. maja 2008. godine, rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 681/08 od 29. maja 2008. godine, rešenja Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 1774/05 od 23. aprila 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 676/08 od 29. maja 2008. godine i utvrđuje da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i pravo na imovinu iz člana 58. Ustava.

2. Poništavaju se rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 681/08 od 29. maja 2008. godine i Gž. 676/08 od 29. maja 2008. godine i određuje da Viši sud u Novom Pazaru ponovo odluči o žalbama izjavljenim protiv rešenja Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 985/06 od 6. maja 2008. godine i rešenja Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 1774/05 od 23. aprila 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Šukrija Salković iz Novog Pazara je 26. juna 2008. godine, preko punomoćnika Refije Garibović, advokata iz Novog Pazara, Ustavnom sudu podnela blagovremenu i dopuštenu ustavnu žalbu, koju je dopunila 3. decembra 2008. godine, protiv rešenja Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 985/06 od 6. maja 2008. godine, rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 681/08 od 29. maja 2008. godine, rešenja Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 1774/05 od 23. aprila 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 676/08 od 29. maja 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

U ustavnoj žalbi se navodi da je pravosnažnim i izvršnim presudama Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 197/05 i P1. 140/06 poslodavac podnositeljke ustavne žalbe obavezan na isplatu zaostalih garantovanih zarada. Isti sud doneo je i rešenja o izvršenju ovih presuda, a tokom oktobra 2006. godine je pokušano sprovođenje navedenih rešenja o izvršenju preko Odseka za prinudnu naplatu Narodne banke Srbije, prenosom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun punomoćnika podnositeljke ustavne žalbe, ali je ''navodno Narodna banka Srbije dala nalog Rajfajzen banci Filijala Novi Pazar, gde se vodi račun punomoćnika podnositeljke, da se isplata zbog greške ne može vršiti''. Navodi se i da je krajem 2007. godine izvršni dužnik privatizovan i da su kupci ''novopazarski biznismeni'', koji su u predmetnim izvršnim postupcima podneli predlog za obustavu izvršenja po napred označenim rešenjima, te da je Opštinski sud u Novom Pazaru doneo osporena rešenja I. 985/06 od 6. maja 2008. godine i I. 1774/05 od 23. aprila 2008. godine, kojima je obustavio izvršenja i ukinuo sve sprovedene izvršne radnje. Podnositeljka smatra da je izvršenje pravosnažnih presuda onemogućeno iz razloga što su nadležni sudovi pogrešno zaključili da su se stekli uslovi za obustavu izvršenja iz člana 15. stav 1. tačka 8) Zakona o izvršnom postupku, činjenicom da je nakon donošenja rešenja o izvršenju potpisan sporazum o regulisanju međusobnih prava i obaveza po osnovu rada, zaključen između podnositeljke ustavne žalbe i poslodavca, te da je poslodavac na taj način ''prebio svoj dug sa socijalnim programom koji joj je preduzeće ponudilo''. Podnositeljka navodi da potpisivanje navedenog sporazuma i prihvatanje socijalnog programa ne znači da poslodavac prema njoj nema nikakva dugovanja, već samo da nema dugovanja po osnovu zarade (član 2. sporazuma), dok dugovanja koja su utvrđena pravosnažnim presudama na ime naknade zarade ''ostaju na snazi''. Predlaže da Ustavni sud poništi osporena rešenja, da joj naknadi nematerijalnu štetu i da utvrdi povredu navedenih prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 985/06 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 3. jula 2006. godine, kao izvršni poverilac, Opštinskom sudu u Novom Pazaru podnela predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika DP Savremena konfekcija ''Raška'' iz Novog Pazara, po osnovu pravosnažne i izvršne presude na osnovu priznanja Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 140/06 od 3. aprila 2006. godine, kojom je dužnik obavezan da podnositeljki ustavne žalbe, na ime naknade zarade u visini minimalne zarade za period od 1. aprila 2005. godine do 31. decembra 2005. godine, isplati iznose bliže navedene u izreci presude, sa zakonskom zateznom kamatom za svaki pojedinačni mesečni iznos naveden u izreci presude, troškove parničnog postupka u iznosu od 11.700, 00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 3. aprila 2006. godine, a potraživala je i troškove izvršnog postupka. Predloženo je da se izvršenje sprovede: 1. zabranom i prenosom novčanih sredstava; 2. popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika; 3. popisom, procenom i prodajom nepokretnosti.

Opštinski sud u Novom Pazaru je 4. jula 2006. godine doneo rešenje o izvršenju I. 985/06, kojim je usvojio predlog za izvršenje i odredio troškove izvršenja u iznosu od 2.700,00 dinara. Rešenje o izvršenju je 7. jula 2006. godine dostavljeno i Narodnoj banci Srbije - Odeljenje za prinudnu naplatu u Kragujevcu.

Izvršni dužnik je podneskom od 5. maja 2008. godine podneo predlog za obustavu navedenog izvršenja, a navedeni predlog (žalba) nije dostavljen izvršnom poveriocu na odgovor.

Osporenim rešenjem Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 985/06 od 6. maja 2008. godine obustavljeno je izvršenje određeno rešenjem Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 985/06 od 4. jula 2006. godine i ikinute su sve sprovedene izvršne radnje. U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je: da je izvršni dužnik podneskom od 5. maja 2008. godine tražio da sud obustavi izvršenje, obzirom da je sa izvršnim poveriocem 17. oktobra 2006. godine zaključio sporazum o regulisanju međusobnih prava i obaveza po osnovu rada; da je u članu 1. navedenog sporazuma utvrđeno da je predmet sporazuma utvrđivanje konačnog dugovanja preduzeća prema zaposlenom na dan prestanka radnog odnosa i regulisanje međusobnih prava i obaveza povodom isplate predmetnog dugovanja kao i dugovi zaposlenog prema preduzeću; da je izvršna isprava na osnovu koje je određeno izvršenje doneta u sporu na koji se odnosi sporazum, te da je sud na osnovu odredbe člana 15. stav 1. tačka 8) Zakona o izvršnom postupku doneo rešenje kao u izreci.

Poverilac, ovde podnositeljka ustavne žalbe je protiv navedenog rešenja izjavila žalbu, koja je osporenim rešenjem Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 681/08 od 29. maja 2008. godine odbijena kao neosnovana i potvrđeno je prvostepeno rešenje. U obrazloženju drugostepenog rešenja navedeno je: da je izvršni dužnik izjavio žalbu sa predlogom za obustavu izvršenja, s obzirom na činjenicu da je među strankama postignut sporazum o regulisanju njihovih prava i obaveza, te da sporazum o isplati potraživanja zaključen posle nastanka izvršne isprave ima snagu opozicionog prigovora; da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za obustavu izvršenja s obzirom na odredbu člana 15. stav 1. tačka 8) Zakona o izvršnom postupku i da navedeni sporazum – vansudsko poravnanje od 17. oktobra 2006. godine, u čijem članu 2. je navedeno da ne postoje obaveze izvršnog dužnika prema izvršnom poveriocu, predstavlja činjenicu koja je nastupila posle izvršnosti odluke i koja ima snagu opozicionog prigovora; da je diskreciono pravo izvršnog poverioca da, ukoliko smatra da je navedeni sporazum potpisao u zabludi, može ga pred sudom poništavati ukoliko se steknu uslovi za to.

4. Uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 1774/05, Ustavni sud je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 5. decembra 2005. godine Opštinskom sudu u Novom Pazaru podnela predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika DP Savremena konfekcija ''Raška'' iz Novog Pazara, na osnovu pravosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 197/05 od 16. maja 2005. godine, kojom je dužnik obavezan da podnositeljki ustavne žalbe, na ime naknade zarade u visini minimalne zarade za period od 15. marta 2002. godine do 31. marta 2005. godine, isplati iznose bliže navedene u izreci presude, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos naveden u izreci presude, troškove parničnog postupka u iznosu od 9.750, 00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16. maja 2005. godine, a potraživala je i troškove izvršnog postupka. Predloženo je da se izvršenje sprovede: 1. zabranom i prenosom novčanih sredstava; 2. popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika 3. popisom, procenom i prodajom nepokretnosti.

Opštinski sud u Novom Pazaru je 28. decembra 2005. godine doneo rešenje o izvršenju I. 1774/05, kojim je usvojio predlog za izvršenje, odredio troškove izvršenja i rešenje dostavio 8. februara 2006. godine Narodnoj banci Srbije - Odeljenje za prinudnu naplatu u Kragujevcu.

Izvršni dužnik je podneskom od 16. aprila 2008. godine podneo predlog za obustavu navedenog izvršenja, koji predlog (žalba) nije dostavljen izvršnom poveriocu na odgovor.

Osporenim rešenjem Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 1774/05 od 23. aprila 2008. godine obustavljeno je izvršenje određeno rešenjem Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 1774/05 od 28. decembra 2005. godine i ukinute su sve sprovedene izvršne radnje. Obrazloženje osporenog rešenja identično je obrazloženju napred navedenog rešenja Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 985/06 od 6. maja 2008. godine.

Poverilac, ovde podnositeljka ustavne žalbe je protiv navedenog rešenja izjavila žalbu, koju je Okružni sud u Novom Pazaru osporenim rešenjem Gž. 676/08 od 29. maja 2008. godine odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepeno rešenje. Obrazloženje ovog rešenja identično je obrazloženju napred navedenog rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 681/08 od 29. maja 2008. godine.

Ustavni sud takođe konstatuje da je podnositeljki ustavne žalbe 17. oktobra 2006. godine prestao radni odnos u Društvenom preduzeću Savremena konfekcija ''Raška'', Novi Pazar, po osnovu odluke poslodavca o proglašenju tehnološkim viškom. Sporazum o regulisanju međusobnih prava i obaveza po osnovu rada zaključen je između Društvenog preduzeća Savremena konfekcija ''Raška'', Novi Pazar i podnositeljke ustavne žalbe 17. oktobra 2006. godine. Predmet ovog sporazuma je utvrđivanje konačnog dugovanja Preduzeća prema zaposlenom, ovde podnositeljki ustavne žalbe, na dan prestanka radnog odnosa zaposlenog u Preduzeću i regulisanje međusobnih prava i obaveza povodom isplate predmetnog dugovanja, kao i dugovi zaposlenog prema Preduzeću (član 1.). U članu 2. sporazuma utvrđeno je da nema duga Preduzeća prema podnositeljki ustavne žalbe po osnovu neisplaćenih zarada i Preduzeće se obavezalo da uplati Fondu PIO doprinose prema propisima u celini. Prema članu 9. sporazuma, preduzeće i zaposleni se odriču prava na raskid ovog sporazuma po bilo kom osnovu, osim po osnovu neispunjenja međusobnih obaveza opisanih u čl. 4. i 5, a sporazum su potpisali podnositeljka ustavne žalbe, nadležno lice kod poslodavca i predstavnik sindikata.

5. Odredbama Ustava na čiju povredu podnositeljka ustavne žalbe ukazuje, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona; da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne; da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine; da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (član 58.).

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su odredbe Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) kojima je propisano: da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3. stav 1.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, kao i da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da se žalba protiv rešenja o izvršenju može izjaviti iz razloga koji sprečavaju izvršenje, a naročito, između ostalog, ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle izvršnosti odluke ili pre toga, ali u vreme kad izvršni dužnik to nije mogao da istakne u postupku iz kog potiče izvršna isprava, odnosno ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle zaključenog poravnanja (član 15. stav 1. tačka 8)); da izuzetno, iz razloga predviđenih u članu 15. tački 8) ovog zakona izvršni dužnik može izjaviti žalbu protiv rešenja o izvršenju i po isteku roka za žalbu, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno (član 17.); da se žalba protiv rešenja o izvršenju dostavlja izvršnom poveriocu, koji može u roku od tri dana od dana dostavljanja žalbe da podnese odgovor na žalbu (član 18. st. 1. i 2.); da će sud po službenoj dužnosti obustaviti izvršenje ako se u toku izvršnog postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno, utvrdi da je potraživanje prestalo usled propasti predmeta izvršenja, smrti, odnosno prestanka stranke koja nema pravnog sledbenika, prebijanja potraživanja i iz drugih zakonom određenih razloga (član 68. stav 2.).

6. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredaba člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava, Ustavni sud utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe prema poslodavcu imala nesporno potraživanje po osnovu naknade zarade ostvarene za vreme plaćenog odsustva, koje je utvrđeno pravosnažnim presudama Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 197/05 od 16. maja 2005. godine i P1. 140/06 od 3. aprila 2006. godine. Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u osporenim izvršnim postupcima pošli od činjenice da sporazum o regulisanju menjusobnih prava i obaveza, zaključen između izvršnog poverioca, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i izvršnog dužnika posle nastanka izvršne isprave, ima snagu opozicionog prigovora, odnosno da je samim potpisivanjem sporazuma prestalo potraživanje iz sudskih odluka na osnovu kojih je određeno izvršenje. Ustavni sud je ocenio da Opštinski sud u Novom Pazaru, tokom prvostepenog postupka, nije ispitao pravnu validnost predmetnog sporazuma, odnosno nije omogućio izvršnom poveriocu, ovde podnositeljki ustavne žalbe, da se izjasni o navodima i dokazima izvršnog dužnika koji su izneti u žalbi. Stoga je Ustavni sud ocenio da se o osnovanosti žalbenih navoda u prvostepenom postupku nije moglo odlučiti samo na osnovu predloga za obustavu izvršenja (žalbe) i postojećih pismenih dokaza u spisima, već je trebalo izvesti i druge dokaze kako bi sud utvrdio da li su osnovani navodi iz žalbe, odnosno da li je izvršni dužnik zaista izmirio predmetna potraživanja i u kom obimu.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da pozivanje Opštinskog i Okružnog suda u Novom Pazaru u osporenim rešenjima na odredbe člana 15. tačka 8) Zakona o izvršnom postupku, kao na relevantne odredbe za tvrdnju da je podnositeljki ustavne žalbe prestalo potraživanje na osnovu sporazuma o regulisanju međusobnih prava i obaveza po osnovu rada koji je zaključen 17. oktobra 2006. godine, a koji se ima upodobiti situaciji kada je poveriočevo potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle izvršnosti odluke, nije osnovano, budući da se podnositeljka ustavne žalbe prihvatanjem socijalnog programa nije odrekla novčanih potraživanja koja su utvrđena pravnosnažnom sudskom presudom. U sporazumu je konstatovano da u periodu koji nije označen ne postoji dug preduzeća po osnovu neisplaćenih zarada prema zaposlenom (podnositeljki ustavne žalbe). Po oceni Ustavnog suda, na osnovu izjave podnositeljke ustavne žalbe o nepostojanju duga preduzeća oktobra 2006. godine, bez bližeg određenja o kom se dugu radi i na koji se period tačno odnosi, sudovi u izvršnom postupku nisu mogli izvesti validan zaključak da je na taj način potraživanje podnositeljke ustavne žalbe iz izvršne isprave (presude P1. 197/05 i P1. 140/06) prestalo usled isplate.

Ustavni sud je, stoga, ocenio da Opštinski i Okružni sud u Novom Pazaru nisu na pravilan način utvrdili da li je potraživanje iz odluka na osnovu kojih je određeno izvršenje zaista i isplaćeno, te je na taj način podnositeljka ustavne žalbe osporenim rešenjima o obustavi izvršnog postupka proizvoljno i nepravično uskraćena za imovinu, koju predstavlja novčano potraživanje na ime neisplaćene naknade zarade utvrđene navedenim pravnosnažnim i izvršnim presudama Opštinskog suda u Novom Pazaru, čime joj je povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. Ustavni sud je u svojim ranije donetim odlukama izrazio stav da svako novčano potraživanje dosuđeno pravosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da neizvršenje sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine (vidi odluke Ustavnog suda Už-1455/08 od 16. jula 2009. godine i Už- 122/09 od 21. januara 2010. godine).

Ustavni sud je isti stav zauzeo u svojoj Odluci Už-1141/08 od 13. maja 2010. godine.

7. Na osnovu izloženog i odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te utvrdio da su osporenim rešenjima Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 985/06 od 6. maja 2008. godine, Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 681/08 od 29. maja 2008. godine, Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 1774/05 od 23. aprila 2008. godine i Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 676/08 od 29. maja 2008. godine povređena prava podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32.stav 1. Ustava i na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava..

Ustavni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju posledice učinjene povrede Ustavom zajemčenih prava takve prirode, da se mogu otkloniti samo poništajem drugostepenih rešenja, kako bi nadležni sud doneo nove odluke o žalbama poverioca u izvršnom postupku. Stoga je, na osnovu odredaba člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Povreda prava na pravično suđenje i imovinu obustavom izvršenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti