Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedostatka ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravnosnažne krivične presude, jer podnosioci nisu naveli ustavnopravne razloge za povredu prava na pravično suđenje, već su ponavljali navode o pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju i primeni materijalnog prava, što nije u nadležnosti Suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, član ovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. S . iz sela Lojanice kod Vladimiraca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. septembra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. S . i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4St. 1166/19 od 8. oktobra 2019. godine i rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St 5446/19 od 26. novembra 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St 5446/19 od 26. novembra 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu R4St. 1166/19 od 8. oktobra 2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. S . iz sela Lojanice kod Vladimiraca podneo je Ustavnom sudu, 16. januara 2020. godine, preko punomoćnika M. P, advokata iz K ragujevca, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu R4St. 1166/19 od 8. oktobra 2019. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St 5446/19 od 26. novembra 2019. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije .

Ustavnom žalbom se osporavaju rešenja kojima je pravnosnažno odbijen prigovor podnosioca radi ubrzavanja stečajnog postupka koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 24/11.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporene akte. Tražio je naknadu nematerijalne štete, kao i naknadu štete na ime troškova prouzrokovanih u postupku radi ubrzavanja. U ustavnoj žalbi je postavljen zahtev za utvrđenje povrede prava na imovinu u predmetnom stečajnom postupku, a u vezi sa tim je istaknut zahtev za naknadu materijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu dostavljene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Stečajni poverilac S. S , ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je prijavu potraživanja iz radnog odnosa u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 24/11 nad stečajnim dužnikom F. „F .“ d.o.o. Beograd, koji postupak je pokrenut 14. juna 2011. godine , a koje potraživanje je priznato u celosti zaključkom suda od 27. oktobra 2011. godine.

Podnosilac je 2019. godine podneo prigovor radi ubr zavanja predmetnog stečajnog postupka.

Privredni sud u Beogradu je osporenim rešenjem R4St. 1166/19 od 8. oktobra 2019. godine odbio kao neosnovan prigovor.

Privredni apelacioni sud je osporenim rešenjem Rž St 5446/19 od 26. novembra 2019. godine potvrdio osporeno prvostepeno rešenje.

4. Ustavni sud najpre ukazuje da je prigovor radi ubrzavanja postupka podnet povodom trajanja stečajnog postupka koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 24/11, a koji je pokrenut 14. juna 2011. godine .

U vezi sa osnovanošću navoda i tvrdnji podnosioca sa aspekta povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine (objavljena na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs), a koji se primenjuju u konkretnom slučaju.

Naime, Ustavni sud ukazuje da u ovoj vrsti predmeta gde je stečajni dužnik preduzeće sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, složenost postupka, ali i drugi kriterijumi iz člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, ne mogu biti isključivo relevantni, čak ni odlučujući. Naime, Ustavni sud naglašava da Evropski sud u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom ne razmatra okolnosti, niti kriterijume od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, već utvrđuje povredu Konvencije samim tim što potraživanje nije namireno u određenom vremenskom periodu, nezavisno od toga u kom postupku je podnosilac pokušao da namiri svoja potraživanja. U skladu sa praksom Evropskog suda , Republika Srbija (a ne stečajni dužnik) neposredno odgovara za dugove preduzeća sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, te se u tom smislu od države prvenstveno očekuje da svoja dugovanja, koja su već utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom, isplati u određenom roku direktno iz budžeta, bez obzira na prirodu i složenost postupka u kome se namirenje sprovodi (čak i ako je u pitanju stečajni postupak).

Stoga Ustavni sud smatra da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, od 14. januara 2021. godine, stav 11), Evropski sud je konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Konvencije, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu , u skladu sa praksom Evropskog suda .

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je stečajni postupak u konkretnom slučaju u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajao osam godine , te da postupajući sudovi prilikom donošenja osporenih rešenja nisu imali u vidu relevantnu praksu Evropskog suda (koja je detaljno izneta u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine) , Ustavni sud je ocenio da je u osporenim rešenjima Privrednog suda u Beogradu R4St. 1166/19 od 8. oktobra 2019. godine i Privrednog apelacionog suda Rž St 5446/19 od 26. novembra 2019. godine merodavno pravo primenjeno na ustavnopravno neprihvatljiv način, čime je podnosiocima povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava .

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/ 11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15 i 10/23), usvojio ustavnu žalbu podnosioca u odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St 5446/19 od 26. novembra 2019. godine i određenjem da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu R4St. 1166/19 od 8. oktobra 2019. godine. Stoga je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

7 . Ustavni sud nije razmatrao navode podnosioca o povredi prava na suđenje u razumnom roku, kao ni zahtev za naknadu nematerijalne štete, jer je utvrdio povredu prava podnosioca na pravično suđenje i poništio osporeno drugostepeno rešenje, pri čemu će u ponovnom postupku biti doneta nova odluka po prigovoru/ žalbi radi ubrzavanja postupka ovde podnosioca ustavne žalbe. Takođe, imajući u vidu da podnosilac zahteva naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u osporenom postupku, Ustavni sud smatra da je ustavna žalba u ovom delu preuranjena, jer će podnosilac, u slučaju da njegov prigovor u ponovnom postupku bude usvojen, moći da podnesu tužbu za novčano obeštećenje protiv Republike Srbije zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku (nematerijalna šteta) , u skladu sa odredbama čl. 22. i 26. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15). U tom smislu, Ustavni sud ponavlja da je, u skladu sa praksom Evropskog suda, u ovakvim predmetima, koji se tiču povrede prava na suđenje u razumnom roku zbog neizvršenja, odnosno kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljno dosuditi naknadu nematerijalne štete (novčano obeštećenje) u ukupnom iznosu od 800 evra (videti odluku Evropskog suda u predmetu Stanković protiv Srbije, predstavka broj 41285/19, od 19. decembra 2019. godine, st. 23-25).

Ustavni sud, zatim, ukazuje da je ustavna žalba preuranjena i u delu u kome se ukazuje na povredu prava na imovinu. Ovo, jer će podnosilac , u slučaju da njegov prigovor bude usvojen u ponovnom postupku, moći da , u skladu sa članom 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku , podnesu tužbu radi naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u osporenom postupku, čime se suštinski ostvaruje i zaštita Ustavom zajemčenog prava na imovinu.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu podnosioca u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. U pogledu zahteva za naknadu materijalne štete na ime advokatskih troškova koji mu nisu priznati u postupku po prigovoru radi ubrza vanja postupka, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.