Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Opštinskog suda u Nišu u parničnom postupku radi duga. Žalba je odbačena jer podnositeljka nije navela ustavnopravne razloge, već je osporavala utvrđeno činjenično stanje i zakonitost odluke.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7286/2018
01.07.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M . Š, S . K, D . D, G . Z, G . V, N . S, M . N, D . M, J . R, R . A, B . M, D . P, N . V, R . Š, Lj . S, B . D, S . D, P . Z, V . Z, S . H, M . M, Lj . M . i N . N, svih iz Prijepolja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike S rbije, na sednici Veća održanoj 1. jula 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. Š, S. K, D. D, G. Z, G. V, N. S, M. N, D. M, J. R, R. A, B. M, D. P, N. V, R. Š, Lj. S, B. D, S. D, P. Z, V. Z, S. H, M. M, Lj. M. i N. N i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Užicu Gž rr. 66/18 od 10. maja 2018. godine podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra svakom, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Užicu Gž rr. 66/18 od 10. maja 2018. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocima ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku Osnovnog sud a u Prijepolju I. 56/07 i stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Užicu u predmetu St. 58/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. Š . iz Prijepolja i ostali podnosioci navedeni u uvodu i izreci su , 18. juna 2018. godine, preko punomoćnika B . V , advokata iz Prijepolja, Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Užicu Gž rr. 66/18 od 10. maja 2018. godine, zbog povrede čl. 21, 32, 36. i 58. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava pravnosnažna presuda doneta u parničnom postupku vođenom po tužbi podnosilaca ustavne žalbe za isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, a koja je podneta protiv Republike Srbije u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15). Osporenom presudom pravnosnažno je obavezana tužena da podnosiocima, na ime novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Prijepolju u predmetu I. 56/07 isplati novčani iznos od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do isplate , dok je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev iz isplatu preko navedenog, odnosno za iznos od 700 evra.

Podnosioci su naveli da je dosuđeni iznos suprotan praksi Evropskog sud a za ljudska prava koji delotvornost pravnog sredstva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ceni i sa aspekta dosuđene visine naknade nematerijalne štete. U prilog tome navode primere iz prakse Evropskog suda za ljudska prava, na osnovu kojih smatraju da je sud trebalo da im dosudi višu novčanu naknadu.

. Od Ustavnog suda se traži da utvrdi istaknute povrede ustavnih prava i da poništi osporenu presudu Višeg suda u Užicu . Podnosoci ističu i zahtev za isplatu neisplaćenih zarada, kamata i troškova postupka utvrđenih u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Prijepolju u predmetu I. 56/07, kao i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe su bi li zaposlen i u DP „I.“ Prijepolje sa društvenim kapitalom. Na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda podnosioci su pred Opštinskim sudom u Prijepolju pokrenuli izvršne postupke radi naplate dosuđenih potraživanja iz radnog odnosa. Svi izvršni predmeti pripojeni su predmetu I. 56/07. Ovaj izv ršni postupak je prekinut zbog otvaranj a stečaja nad izvršnim dužnikom rešenjem Privrednog suda u Užicu St. 58/10 od 7. jula 2010. godine.

Podnosiocima je rešenjima Osnovnog suda u Prijepolju utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Prijepolju u predmetu I. 56/07 i naloženo je izvršnom sudiji da u najkraćem roku preduzme sve procesne radnje u cilju sprovođenja i okončavanja postupka izvršenja. Zatim su podnosioci Osnovnom sudu u Prijepolju podneli tužbu protiv Republike Srbije – Osnovnog suda u Prijepolju , radi obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom postupku .

Presudom Osnovnog suda u Prijepolju Prr. 138/17 od 13. februara 2018. godine: u stavu prvom izrek e, obavezana je tužena da tužiocima na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja im je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Prijepolju I. 56/07 isplati iznos od po 300 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, sa zakonskom zateznom kamatom počev od donošenja presude pa do isplate; u stavu drug om izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev za isplatu većeg iznosa od dosuđenog, odnosno za iznos od po 7 00 evra, kao i za kamatu na odbijeni iznos ; u stavu treć em izreke, obavezana je tužena da tužiocima na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 228.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate.

Osporenom presudom Višeg suda u Užicu Gž rr. 66/18 od 10. maja 2018. godine potvrđena je presuda Osnovnog suda u Prijepolju Prr. 138/17 od 13. februara 2018. godine.

4. Odlučujući o ustavnoj žalbi izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž rr. 66/18 od 10. maja 2018. godine zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se navodi podnosilaca o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava zasnivaju na tome da je visina novčanog obeštećenja koj a im je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna .

U vezi osnovanosti o vih navoda i tvrdnji podnosilaca, a koji se odnose na osporenu presudu , Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/ 2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju u konkretnom slučaju.

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnosi teljki predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnosiocima prav nosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoja pravnosnažno dosuđena potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je bio preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S.J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnosiocima ustavne žalbe povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućno sti da u primerenom roku naplate svoja prav nosnažno dosuđena potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je bio preduzeće u društvenoj svojini, Ustavni sud je utvrdio da je podnosi ocima osporenom presudom Višeg suda u Užicu Gž rr. 66/18 od 10. maja 2018. godine, kojom im je na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Prijepolju I. 56/07 , pravnosnažno dosuđen iznos od po 300 evra, povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US , 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se, takođe, poziva na obrazloženje O dluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnosiocima ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfkacijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke, utvrdio pravo podnosi laca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra svakom, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Užicu Gž rr. 66/18 od 10. maja 2018. godine, kao i za sve ostale iznose koji su podnosiocima ustavne žalbe eventualno isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i izvršnom postupku Osnovn og sud a u Prijepolju I. 56/07 i stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Užicu u predmetu St. 58/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i da je odredio način otklanjanja štetnih posledica utvrđenjem prava podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, Ustavni sud sud nije posebno ispitivao navode ustavne žalbe vezne za povredu čl. 21, 36. i 58. Ustava .

6. Kada je u pitanju zahtev podnosilaca za isplatu neisplaćenih zarada, kamata i troškova postupka utvrđenih u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Prijepolju u predmetu I. 56/07, Ustavni sud smatra da se njihov zahtev odno si na naknadu materijalne štete. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku predstavlja pravni osnov da se, saglasno članu 31. tog zakona, u postupku pred redovnim sudovima ostvari i pravo na naknadu imovinske (materijalne) štete koju je lice pretrpelo usled nerazumno dugog trajanja sudskog postupka .

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti