Povreda prava na pravično suđenje zbog pogrešne ocene dozvoljenosti revizije

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, poništio rešenje Vrhovnog kasacionog suda i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Vrhovni kasacioni sud je arbitrerno odbacio reviziju kao nedozvoljenu, pogrešno zaključivši da vrednost spora ne prelazi revizijski cenzus.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miline Jovanović - Momčilović iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. aprila 2017 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miline Jovanović - Momčilović i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1272/15 od 26. juna 2015. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno član om 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1272/15 od 26. juna 2015. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o reviziji podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 6247/14 od 26. novembra 2014. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. Milina Jovanović - Momčilović iz Beograda izjavila je Ustavnom sudu, 9. novembra 2015. godine, preko punomoćnika Milošina Ristića , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 6247/14 od 26. novembra 2014. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1272/15 od 26. juna 2015. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe smatra da je Vrhovni kasacioni sud pogrešnom primenom procesnog prava odbacio njenu reviziju izjavljenu protiv drugostepene presude kao nedozvoljenu, nalazeći da je vrednost predmeta spora ispod revizijskog cenzusa.

Ustavna žalba sadrži i navode o proizvoljnoj primeni materijalnog prava od starne drugostepenog suda. Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih Ustavom zajemčenih prava i načela i poništi osporene sudske odluke.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu vodio se parnični postupak po tužbi podnositeljke ustavne žalbe protiv "F.H." a.d, Beograd, radi ispunjenja ugovora.

Presudom Prvog osnovnog suda P. 80256/10 od 27. novembra 2013. godine, u stavu prvom izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime ispunjenja ugovorne obaveze isplati iznos od 4.831.736,95 dinara , sa pripadajućom zateznom kamatom ; stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da izvrši ugovor o udruživanju sredstava od 9. aprila 1996. godine; u stavu trećem izreke tužilja je oslobođena plaćanja sudskih taksa, dok je stavom četvrtim izreke tužena obavezana da tužilji naknadi troškove postupka.

Odlučujući o žalbama parničnih stranaka Apelacioni sud u Beogradu je doneo presudu Gž. 624/14 od 26. novembra, kojom je u stavu prvom izreke odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio ožalbenu presudu Prvog osnovnog suda P. 80256/10 od 27. novembra 2013. godine, u stavu drugom njene izreke; u stavu drugom drugostepene presude preinačena je presuda Prvog osnovnog suda P. 80256/ 10 od 27. novembra 2013. godine u stavu u st avu prvom njene izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje za isplatu iznosa od 4.831.736,95 dinara, sa pripadajućom zateznom kamatom , a u stavu trećem izreke preinačena je i odluka o troškovima postupka tako što je tužilja obavezana da tuženom naknadi troškove.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1272/15 od 26. juna 2015. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 6247/14 od 26. novembra 2014. godine .

U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je: da je prema odredbi člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 55/14), revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne Banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona; da je tužilja u ovoj parnici tužbu podnela 3. decembra 2002. godine, ali da u tužbi nije bila označena vrednost predmeta spora; da je tužilja konačno opredeljenim tužbenim zahtevom od 7. novembra 2013. godine tražila da se tuženi obaveže da joj zbog neispunjenja ugovorne obaveze isplati iznos od 4.831.736,95 dinara; da je drugostepena presuda doneta 26. novembra 2014. godine, nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona parničnom postupku iz 2014. godine. Pozivajući se na odredbu člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parn ičnom postupku, revizijski sud je u osporenom rešenju zaključio da je vrednost predmeta spora u konkretnoj parnici ispod graničnog iznosa od 40.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne Banke Srbije na dan podnošenja tužbe propisanog navedenom zakonskom odredbom, te stoga revizija tužilje nije dozvoljena, u smislu od redbe člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) . Revizijski sud je istakao i to da se dozvoljenost revizije protiv pravnosnažne odluke donete u drugom stepenu posle 31. maja 2014. godine, osim u pogledu cenzusa, ceni prema Zakonu o parničnom postupku koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka iz kojih razloga je,nezavisno od činjenice da je odlukom drugostepenog suda preinačena prvostepena presuda i odlučeno o zahtevima stranaka, revizija nedozvoljena u smislu Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09).

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čij u povred e se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjivao, bilo je propisano : da protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude, da revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, da je revizija je uvek dozvoljena kada je to posebnim zakonom određeno (član 394.); da je revizija nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može podneti, osim iz člana 393. ovog zakona (član 401. stav 2. tačka 5) .

Odredbom člana 23. st. 1. i 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 55/14) propisano je da će se postupak koji je započet po Zakonu o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 49/13 - Odluka US i 74/13 - Odluka US), a nije okončan pre stupanja na snagu ovog zakona sprovesti po odredbama ovog zakona, kao i da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona .

5. Ocenjujući postojanje povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se tim pravom jemče pre svega procesne garancije da će postupak u kome je odlučivano o bilo čijim pravima i obavezama biti sproveden na način da kroz nezavisnost i nepristrasnost suda, javno raspravljanje, ravnopravno učešće u postupku, odlučivanje u razumnom roku, primenom i poštovanjem propisanih pravila postupka, svakom bude omogućeno pravično suđenje. S tim u vezi, a imajući u vidu navedeno, sadržinu ustavne žalbe i osporenog akta, zadatak Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, je da oceni da li je Vrhovni kasacioni sud odlučujući o dozvoljenosti revizije podnositeljke proizvoljno primenio merodavno procesno pravo.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud podseća da je Vrhovni kasacioni sud u osporenom rešenju konstatovao da je drugostepena presuda, protiv koje je izjavljena revizija, doneta posle 31. maja 2014. godine, odnosno nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, te da se u konkretnom slučaju, a imajući u vidu da je predmetni postupak započet i vođen prema odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), dozvoljenost revizije ceni prema odredbama tog zakona, zbog čega činjenica da je predmetnom presudom preinačena prvostepena presuda i odlučeno o zahtevima stranaka ne daje tužilji mogućnost da protiv iste izjavi reviziju. Kada je u pitanju cenzus za izjavljivanje revizije, Vrhovni kasacioni sud primenjuje odredbu člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku iz 2014. godine, prema kojoj je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe , a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona. Ovakvo obrazloženje je ustavnopravno prihvatljivo za Ustavni sud.

Međutim, revizijski sud je dalje konstatovao da tužilja u tužbi podnetoj 3. decembra 2002. godine nije označila vrednost predmeta spora, ali da je konačno opredeljenim tužbenim zahtevom od 7. novembra 2013. godine tražila da se tuženi obaveže da joj zbog neispunjenja obaveze isplati iznos od 4.831.736,95 dinara. Kako navedeni iznos, prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, revizija tužilje je odbačena kao nedozvoljena.

Po oceni Ustavnog suda, ovakav zaključak Vrhovnog kasacionog suda, sa stanovišta sadržine prava na pravično suđenje, nije ustavnopravno prihvatljiv. Naime, ukoliko se ima u vidu srednji kurs evra Narodne banke Srbije na dan konačnog opredeljenja tužbenog zahteva - 7. novembra 2013. godine, dinarski iznos od 4.831.736,95 dinara, na koji je tužbeni zahtev opredeljen i koji je drugostepenom presudom pravnosnažno odbijen kao neosnovan prevazilazi zakonom propisanu vrednost za izjavljivanje revizije.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud nalazi da osporeno revizijsko rešenje u navedenom delu predstavlja izraz arbitrernog presuđenja, a posledica toga je da je osporenim aktom podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Pored izloženog, Ustavni sud dodatno ukazuje i na svoj stav utvrđen na redovnoj sednici održanoj 7. jula 2011. godine prema kom u slučaju kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, merodavna je vrednost označena u tužbi. Ukoliko u tužbi nije označena vrednost predmeta spora, merodavna je ona vrednost koju tužilac, bilo samoinicijativno ili po nalogu suda, označi do zaključenja glavne rasprave.

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i u tački 1. izreke utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1272/15 od 26. juna 2015. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, dok je u tački 2. izreke poništio navedeno rešenje i odredio da isti sud ponovo odluči o reviziji podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 6247/14 od 26. novembra 2014. godine.

7. Imajući u vidu da će Vrhovni kasacioni sud, kao sud najviše instance, iznova odlučivati o dozvoljenosti revizije podnositeljke, Ustavni sud smatra da je zahtev za utvrđivanje povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava, u odnosu na osporenu drugostepenu presudu, za sada preuranjen. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić