Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti i nedostatka ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao nedopuštenu. Deo žalbe se odnosi na akte donete pre stupanja na snagu Ustava iz 2006. godine, dok se drugi deo odnosi na odluke o ponavljanju postupka koje nemaju ustavnopravni značaj.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-73/2011
20.04.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ranka Šukića iz Aranđelovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. aprila 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Ranka Šukića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 753/04 od 25. februara 2005. godine, rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 536/05 od 1. septembra 2005. godine, rešenja Opštinskog suda u Arađelovcu P. 753/04 od 19. maja 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 1427/09 od 29. septembra 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Ranko Šukić iz Aranđelovca podneo je Ustavnom sudu 6. januara 2011. godine ustavnu žalbu protiv sudskih odluka navedenih u izreci, zbog povrede ustavnog načela zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. Ustava Republike Srbije, kao prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je Opštinski sud u Aranđelovcu osporenim rešenjem P. 753/04 od 25. februara 2005. godine, u stavu prvom izreke, odbio kao neosnovan tužbeni tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, kojim je tražio da se utvrdi da su tuženi smetali tužioca u posedu na dvorištu na bliže označenoj katastarskoj parceli na način bliže opisan u izreci rešenja, dok je u stavu drugom izreke odlučeno da svaka stranka snosi troškove parničnog postupka.

Okružni sud u Kragujevcu je osporenim rešenjem Gž. 536/05 od 1. septembra 2005. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrdio prvostepeno rešenje.

Podnosilac ustavne žalbe je kao tužilac podneo predlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog parničnog postupka u predmetu Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 753/04.

Opštinski sud u Aranđelovcu osporenim rešenjem P. 753/04 od 19. maja 2009. godine nije dozvolio ponavljanje postupka okončanog pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 753/04 od 25. februara 2005. godine.

Okružni sud u Kragujevcu je osporenim rešenjem Gž. 1427/09 od 29. septembra 2009. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrdio prvostepeno rešenje.

Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Gzz1. 108/10 od 14. oktobra 2010. godine, u stavu prvom izreke, odbio kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljen protiv rešenja Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 753/04 od 19. maja 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 1427/09 od 29. septembra 2009. godine, dok je, u stavu drugom izreke, odbacio kao nedozvljen zahtev za zaštitu zakonitosti tužioca izjavljen protiv rešenja Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 753/04 od 25. februara 2005. godine i rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 536/05 od 1. septembra 2005. godine.

4. Ustavni sud najpre konstatuje da se pod jedinstvenim parničnim postupkom podrazumeva postupak koji se vodi pred prvostepenim sudom, drugostepenim sudom, kao i postupak po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti, pod uslovom da su ova vanredna pravna sredstva dozvoljena Zakonom o praničnom postupku i izjavljena na način i pod uslovima propisanim tim Zakonom. Postupak koji se vodi po predlogu za ponavljanje parničnog postupka, koji se može podneti u roku od pet godina od pravnosnažnosti sudske odluke, po svojoj prirodi ne predstavlja sastavni deo, niti nastavak opisanog parničnog postupka, niti sa njim čini jedinstvenu celinu.

Ustavni sud je stoga parnični postupak koji je vođen u predmetu Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 753/04 i postupak po predlogu za ponavljanje parničnog postupka koji se vodio pred Opštinskim sudom u Aranđelovcu P. 753/04 posmatrao kao odvojene postupke.

5. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kom je osporeno rešenje Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 753/04 od 25. februara 2005. godine i rešenje Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 536/05 od 1. septembra 2005. godine, Ustavni sud je utvrdio da je protiv navedenih rešenja podnosilac ustavne žalbe izjavio zahtev za zaštitu zakonitosti koji je odbačen rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Gzz1. 108/10 od 14. oktobra 2010. godine u stavu drugom izreke.

6. Prema usvojenom pravnom stavu Ustavnog suda, ako je podnosilac ustavne žalbe u parničnom postupku izjavio zahtev za zaštitu zakonitosti, rok za podnošenje ustavne žalbe računaće se u odnosu na dan dostavljanja odluke suda o tom pravnom sredstvu, ali samo kada je izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti prema Zakonu o parničnom postupku dozvoljeno i kada je izjavljen na način propisan tim zakonom. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena donošenjem odluke po žalbi na prvostepenu sudsku odluku, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja drugostepe odluke. Međutim procesnoj pretpostavci blagovremenosti ustavne žalbe prethodi njena dopuštenost, a što je od značaja u konkretnom predmetu.

Kako je zaštita Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi ustanovljena Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, to sledi da se ustavnom žalbom može isticati povreda ili uskraćivanje nekog od zajemčenih ustavnih prava samo ukoliko je osporeni akt kojim je povređeno ili uskraćeno pravo donet posle stupanja na snagu Ustava.

S obzirom na to da se podnetom ustavnom žalbom osporava rešenje Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 753/04 od 25. februara 2005. godine i rešenje Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 536/05 od 1. septembra 2005. godine, to je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za postupanje po njoj.

U delu ustavne žalbe u kome se osporava rešenje Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 753/04 od 19. maja 2009. godine i rešenje Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 1427/09 od 29. septembra 2009. godine donete u postupku po predlogu za ponavljanje postupka, Ustavni sud ukazuje da se u konkretnom postupku za ponavljanje postupka odlučivalo o tome da li su ispunjene procesne pretpostavke za ponavljanje pravnosnažno okončanog parničnog postupka. Dakle, navedene odluke ratione materiae ne mogu se dovesti u vezu sa sadržinom prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. Ustavni sud je stoga ustavnu žalbu odbacio u tom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka. Ustavno načelo iz člana 22. Ustava je konsumirano pravom na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu obacio u tom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

7. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

 

Slični dokumenti

• Už 420/2011: Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i materijalne nenadležnosti
• Už 4730/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nenadležnosti
• Už 3749/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i neosnovanosti
• Už 1662/2009: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na razumni rok u radnom sporu