Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava presudu Vrhovnog kasacionog suda. Utvrđeno je da je pravo na pravično suđenje povređeno jer revizijski sud nije dao obrazložen odgovor na ključni navod o neispunjenosti formalnih uslova za zaključenje ugovora.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-730/2011
30.04.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi S. T. K. iz V, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. aprila 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. T. K. i utvrđuje da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1488/10 od 18. novembra 2010. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemečno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1488 /10 od 18. novembra 2010. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o reviziji tužioca izjavljen oj protiv presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 987 /09 od 8. maja 200 9. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. T. K. iz V. je 16. februara 2011. godine, preko punomoćnika Lj. R , advokata iz V, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1488 /10 od 18. novembra 2010. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i prava nasleđivanja , zajemčenih odredbama čl. 32. i 59. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno da je sporni ugovor o doživotnom izdržavanju overen (potvrđen) suprotno odredbi člana 168. Zakona o vanparničnom postupku, bez prisustva dva svedoka, pa je ništav u smislu imperativne odredbe člana 195. stav 2. Zakona o nasleđivanju, a tužbeni zahtev u ovom delu potpuno osnovan. Dalje se navodi da je iz brojnih okolnosti očigledno da nije bilo nikakve neizvesnosti u pogledu smrti primaoca izdržavanja, te zaključenje ugovora nije imalo za cilj izdržavanje sada pokojne N. P, već izigravanje naslednih prava podnosioca ustavne žalbe. Revizijski sud se nije izjasnio o revizijskom razlogu koji se odnosi na pravo korišćenja grobnog mesta što predstavlja još jedan nedostatak koji njegovu presudu čini neodrživom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175.stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je na osnovu uvida u spise predmeta Osnovnog suda u Kragujevcu P. 25546/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Kragujevcu P. 2191/04), te osporeni akt i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Ustavnom žalbom se osporava revizijska presuda doneta u parničnom postupku koji se vodio po tužbi podnosioca ustavne žalbe protiv tužene J.P, radi poništaja i raskida ugovora.

Presudom Opštinskog suda u Kragujevcu P. 2191/04 od 20. marta 200 8. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju koji je zaključen između pok. N. P, biv. iz K, kao primaoca izdržavanja i tužene J.P, kao davaoca izdržavanja, a koji je potvrđen pred Opštinskim sudom u Kragujevcu pod brojem 3R. 438/03 od 5. juna 2003. godine, dok je drugim stavom izreke odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se navedeni ugovor raskine. Trećim stavom izreke navedene presude odlučeno je o troškovima postupka.

Presudom Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 987/09 od 8. maja 200 9. godine odbijena je kao neosnovan a žalb a tužioca i prvostepena presuda potvrđena.

Odlučujući o reviziji tužioca, Vrhovni kasacioni sud je doneo osporenu presudu Rev. 1488/10 od 18. novembra 2010. godine , kojom je odbio kao neosnovanu reviziju tužioca izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 987/09 od 8. maja 200 9. godine. U obrazloženju osporene revizijske presude se, pored ostalog, navodi: da je 5. juna 2003. godine zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju između sada pokojne N. P, kao primaoca izdržavanja, i njene unuke - tužene J.P, kao davaoca izdržavanja, overen od strane sudije Opštinskog suda u Kragujevcu pod 3R. 438/03; da su tom prilikom ugovarači upozoreni na posledice zaključenja ugovora; da se primalac izdržavanja potpisala rukoznakom, s obzirom na to da je bila nepismena; da je u vreme zaključenja ugovora bila sposobna za rasuđivanje i mogla je da shvati pravne posledice preduzete radnje, iako je imala 83 godine; da je tužena preuzete obaveze izvršavala lično i preko svoga oca, te da je plaćala ženu za pomoć u kući pokojne N. P. i plaćala komunalne troškove i druge svakodnevne troškove primaoca izdržavanja; da je ugovor zaključen u smislu odredbe člana 195. Zakona o nasleđivanju, te su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da nema mesta utvrđenju njegove ništavosti; da nije bilo nedopuštenih pobuda za njegovo utvrđenje, već da je ugovorom ostvarena svrha i smisao ugovora zbog čega ne stoje revizijski razlozi.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 59. stav 1. Ustava jemči se pravo nasleđivanja u skladu sa zakonom .

Zakonom o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“, broj 46/95) propisano je: da ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u pismenom obliku i overen od sudije koji je dužan da pre overe pročita strankama ugovor i primaoca izdržavanja naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici, a da je u suprotnom, ugovor ništav (član 195. st. 1. i 2.).

Zakonom o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“, br. 46/95 i 18/05) propisano je: da u postupku za sastavljanje ili potvrđivanje sadržine isprave, sud sastavlja i potvrđuje ispravu kad je za nastanak prava ili punovažnost pravnog posla potrebno postojanje javne isprave (član 164.); da pre nego što pristupi sastavljanju isprave, sudija utvrđuje identitet učesnika (član 167. stav 1.); da kad je učesnik nepismen ili nem, slep, ili ne poznaje jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu, sastavljanje isprave vrši se u prisustvu dva punoletna svedoka koje sudija lično poznaje ili čiji je identitet utvrdio javnim ispravama sa fotografijom (član 168.); da sud potvrđuje sadržinu isprave kada je zakonom određeno da se sadržina privatne ili druge nejavne isprave potvrđuje (član 183.); da se potvrđivanje sadržine isprave vrši prema odredbama člana 166. do 174. ovog zakona, ako odredbama ovog odeljka nije drukčije određeno (član 184.).

5. Ocenjujući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje.

Ovo iz sledećih razloga:

Ugovor o doživotnom izdržavanju je strogo formalan pravni posao za čije zaključenje je zakon propisao pismenu formu i overu ugovora od strane sudije, pri čemu se radi o overi ne samo potpisa stranaka, već i sadržine samog ugovora, koja se vrši po pravilima vanparničnog postupka.

Dakle, forma je propisana zakonom i ima konstitutivni karakter, te njeno nepoštovanje dovodi do ništavosti ugovora. Ugovor nastaje tek kad sudija overi (potvrdi) sadržinu ugovora.

Ispitujući navode ustavne žalbe, Ustavni sud je konstatovao da podnosilac, u suštini, ukazuje na povredu prava na obrazloženu sudsku odluku, koje, iako nije izričito garantovano članom 32. stav 1. Ustava, predstavlja sastavni deo prava na pravično suđenje.

Ustavni sud konstatuje da je Vrhovni kasacioni sud svoju odluku zasnovao na nedovoljno jasnoj oceni datoj u pogledu primene člana 195. Zakona o nasleđivanju u odnosu na odredbe Zakona o vanparničnom postupku - sumarno ocenjujući da je sporni ugovor zaključen u svemu saglasno navedenoj odredbi. Ostalo je nejasno da li prilikom overe sud primenjuje odredbe Zakona o vanparničnom postupku kojima se uređuje postupak overe ugovora. Suprotno zahtevu podnosioca, o tom odlučnom pitanju, revizijski sud se nije izjasnio, iako je dužan da kao sud pravnog leka ispita odlučna pitanja koja se pred njega iznesu, posebno imajući u vidu da se revizijom ukazuje na stav drugostepenog suda da je Zakon o nasleđivanju lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o vanparničnom postupku, te da ugovor mora biti sačinjen u skladu sa odredbama člana 195. Zakona o nasleđivanju, koji, kao specijalni, propisuje oblik i način overe ovog ugovora, te se stoga isključuje primena Zakona o vanparničnom postupku.

Ustavni sud smatra da je u konkretnoj situaciji, kada je podnosilac u tužbi, zatim u žalbi, te konačno u reviziji, ukazivao na nepoštovanje procenih pravila prilikom zaključenja ugovora, revizijski sud bio dužan da na njih jasno odgovori, što je u osporenoj presudi izostalo. Pri tome, treba imati u vidu ranije izražen stav Vrhovnog suda Srbije da sud u vanparničnom postupku potvrđuje sadržinu ugovora o doživotnom izdržavanju - kao isprave (prema odredbama čl. 183 - 186. Zakona o vanparničnom postupku). Takav stav je Vrhovni sud Srbije, između ostalog, izneo i u odluci Rev. 2379/98 od 15. decembra 1999. godine, koja je objavljena u „Biltenu“ sudske prakse Vrhovnog suda Srbije, broj 3/99. Stoga, osporena revizijska presuda, pre svega, u pogledu obrazloženosti ne zadovoljava standarde pravičnog suđenja.

S tim u vezi, Ustavni sud podseća da se prema praksi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP), garancije prava na pravično suđenje odnose i na obavezu sudova da obrazlože svoje odluke, s tim što ova obaveza ne znači da se u odluci moraju dati odgovori na sva postavljena pitanja ( videti presudu ESLjP Van de Hurk protiv Holandije, od 19. aprila 1994. godine ). Mera u kojoj postoji ova obaveza suda zavisi od prirode odluke, a sudovi su dužni da svoju odluku obrazlože na način da navedu jasne i argumentovane razloge na kojima su tu odluku zasnovali . Sud svakako čini povredu prava na pravično suđenje kad iz obrazloženja ispusti bitne navode stranaka (videti presudu Georgiadis protiv Grčke, od 29. maja 1997. godine).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda povređeno Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), usvojio ustavnu žalbu u delu kojim se ističe povreda prava na pravično suđenje, poništio osporenu presudu Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1488/10 od 18. novembra 2010. godine i odredio da taj sud donese novu odluku o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 987/09 od 8. maja 200 9. godine, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. i tački 2. izreke.

6. S obzirom na činjenicu da je Ustavni sud poništio presudu Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1488 /10 od 18. novembra 2010. godine i odredio da taj sud donese novu odluku o reviziji tuž ioca, to je, po oceni Ustavnog suda, zahtev podnosioca ustavne žalbe da se utvrdi povreda prava nasleđivanja iz člana 59. Ustava za sada preuranjen, zbog čega je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Slični dokumenti

• Už 4431/2015: Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 3111/2013: Ustavna žalba: Ništavost ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog bez saglasnosti organa starateljstva
• Už 3864/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje
• Už 2983/2011: Odbacivanje ustavne žalbe povodom ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju
• Už 2068/2018: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u sporu o ništavosti ugovora
• Už 2749/2014: Odluka Ustavnog suda o ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju
• Už 1300/2009: Odbacivanje ustavne žalbe u sporu o poništaju ugovora o doživotnom izdržavanju