Odluka Ustavnog suda o usvajanju ustavne žalbe zbog povrede prava na pravno sredstvo

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući da je rešenjem Osnovnog suda povređeno pravo na pravno sredstvo. Sud je pogrešno odbacio prigovor protiv rešenja o obustavi izvršnog postupka i troškovima, iako je pravni lek u takvim situacijama dozvoljen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7302/2017
24.10.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Snežana Marković , dr Dragana Kolarić , dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović , dr Vladan Petrov i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ž . G . iz Bele Crkve , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. oktbra 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ž . G . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Šapcu – Sudska jedinica u Koceljevi IPV(I). 84/17 od 5. jula 2017. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Šapcu – Sudska jedinica u Koceljevi IPV(I). 84/17 od 5. jula 2017. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja Osnovnog suda u Šapcu – Sudska jedinica u Koceljevi I. 1885/15 od 16. maja 2017. godine.

3. Odbija se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ž. G . iz Bele Crkve podnela je Ustavnom sudu, 24. avgusta 2017. godine, preko punomoćnika A. B. G , advokata iz Krupnja, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Šapcu – Sudska jedinica u Koceljevi IPV(I). 84/17 od 5. jula 2017. godine, zbog povrede načela iz čl. 18, 19, 20. i 21. Ustava Republike Srbije, te prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

Ustavnom žalbom se osporava drugostepeno rešenje doneto u izvršnom postupku u kojem je podnositeljka ustavne žalbe imala svojstvo izvršnog poverioca, a kojim je odbačen kao nedozvoljen podnositeljkin prigovor izjavljen protiv prvostepenog rešenja kojim je istovremeno obustavljen izvršni postupak i kojim je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Podnositeljka ustavne žalbe je predložila Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih načela i prava i poništi osporeno drugostepeno rešenje. Tražila je naknadu nematerijalne štete, kao i troškove na ime sastavljanja ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u priloženu dokumentaciju , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Osnovni sud u Šapcu – Sudska jedinica u Koceljevi je rešenjem I. 1885/15 od 16. maja 2017. godine, u stavu prvom izreke, obustavio izvršni postupak, koji je pokrenut na predlog podnositeljke ustavne žalbe kao izvršnog poverioca, i ukinuo sve sprovede ne izvršne ra dnje, u smislu člana 76. stav 1. tačka 1)) Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine , dok je, u stavu drugom izreke, odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. U pravnoj pouci rešenja je utvrđeno da protiv rešenja nije dozvoljen prigovor.

Podnositeljka ustavne žalbe je samoinicijativno izjavila prigovor protiv rešenja o obustavi izvršnog postupka i odluke o troškov ima postupka .

Veće Osnovnog suda u Šapcu – Sudska jedinica u Koceljevi je osporenim rešenjem IPV(I). 84/17 od 5. jula 2017. godine, u stavu prvom izreke, odbacilo prigovor podnositeljke ustavne žalbe, sa obrazloženjem da protiv rešenja o obustavi izvršnog postupak nije dozvoljen prigovo r, dok je u stavu drugom izreke odbio kao neosnovan zahtev podnositeljke za naknadu troškov a na ime izjavljenog prigovora. Drugostepeno rešenje je dostavljeno punomoćniku podnositeljke ustavne žalbe 27. juna 2017. godine.

4. Odredbom člana 36. stav 2. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi il i na zakonu zasnovanom interesu.

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11) (u daljem tekstu: ZIO), koji se primenjivao od 17. septembra 2011. godine, bilo je propisano: da se protiv rešenja može izjaviti prigovor, samo kada je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen (član 39. stav 2.); da na rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave prigovor mogu da podnesu izvršni dužnik i izvršni poverilac i da rešenje iz stava 1. ovog člana izvršni poverilac može pobijati samo u delu koji se odnosi na troškove izvršenja (član 40. st. 1. i 2.); da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem (član 75.); da sud obustavlja izvršenje ako je izvršna isprava pravnosnažno, odnosno konačno ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage, usled smrti stranke koja nema naslednika, usled prestanka stranke koja je pravno lice, a nema pravnog sledbenika, ako je potraživanje prestalo, usled propasti predmeta izvršenja, ako nema imovine koja može biti predmet izvršenja i iz drugih razloga predviđenih zakonom (član 76. stav 1. tač. 1) – 7 )).

Odredbom člana 399. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US i 55/14), koji je važio u vreme donošenja osporenog rešenja i koji se shodno primenjivao na predmetni izvršni postupak, propisano je da je protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena žalba, ako zakonom nije drugačije propisano.

5. Podnositeljka ustavne žalbe je osporila rešenje Osnovnog suda u Šapcu – Sudska jedinica u Koceljevi IPV(I). 84/17 od 5. jula 2017. godine kojim je odbačen njen prigovor izjavljen protiv prvostepenog rešenja kojim je istovremeno obustavljen izvršni postupak i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Pravnosnažnim rešenjem o obustavi izvršnog postupka je u suštini konačno odlučeno o imovinskim pravima podnositeljke ustavne žalbe, kao izvršnog pov erioca, pri čemu je sudija pojedinac u pouci o pravnom leku naveo da protiv ovog rešenja nije dozvoljen pravni lek.

Ustavni sud konstatuje da u postupku izvršenja sud donosi odluke u formi rešenja ili zaključka, s tim što se zaključkom sprovode pojedine radnje i upravlja postupkom (član 36. stav 1. i 3. ZIO). U ZIO nije definisana forma akta kojim se postupak obustavlja. Imajući u vidu da je obustava jedan od načina okončanja izvršnog postupka, te da se stoga obustavljanjem izvršnog postupka konačno odlučuje o pravu poverioca da namiri potraživanje u situaciji kada namirenje iz nekog od zakonom predviđenih razloga nije moguće, odluka o obustavljanju izvršnog postupka ne predstavlja sprovođenje neke izvršne radnje ili akt upravljanja postupkom. To ima za posledicu da se odluka o obustavljanju izvršnog postupka ne donosi u formi zaključka, već u formi rešenja, pa je u toj formi i donet akt koji se osporava ustavnom žalbom. Kako kod okončanja postupka obustavom u ZIO nije naveden prigovor kao dozvoljeni pravni lek, Ustavni sud smatra da u toj situaciji ima mesta shodnoj primeni odredaba Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), i to odredbe člana 399. stav 1. kojom je predviđeno da je protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena žalba ako zakonom nije drugačije propisano. Iz navedenog proizlazi da se protiv rešenja o obustavljanju izvršnog postupka može podneti prigovor. Ovakav pravni stav Ustavni sud je izneo u Rešenju Už-8166/12 od 23. januara 2014. godine.

S obzirom na pravo stranke koje se jemči članom 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud nalazi da kada se rešenjem u izvršnom postupku odlučuje o pravima i obavezama stranaka, kao u konkretnom slučaju, one imaju pravo na pravni lek-prigovor, u skladu sa članom 39. ZIO, te je i podnositeljki ustavne žalbe, kao izvršnom poveriocu, pripadalo pravo da protiv osporenog rešenja kojim je obustavljen izvršni postupak izjavi prigovor veću prvostepenog su da. Međutim, podnositeljka je poučen a da nema p ravo na izjavljivanje pravnog sredstva, te je veće izvršnog odbacilo kao nedopušten prigovor koji je samoinicijativno izjavljen.

S obzirom na to da je prigovor podnositeljke ustavne žalbe odbačen u celini, znači i protiv prvostepene odluke o troškovima postupka, Ustavni sud povodom navedenog ukazuje da iako je osporena odluka o troškovima postupka nastalim tokom sprovođenja izvršenja, predmetna odluka o troškovima postupka, s jedne strane, shodno pravilima parničnog postupka, donosi se u formi rešenja, a sa druge strane, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP), odlučivanje o troškovima postupka smatra se sastavnim delom suđenja, odnosno „delom utvrđenja građanskih prava i obaveza“, u smislu člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (videti presude ESLjP Robins protiv Ujedinjenog Kraljevstva, broj predstavke 22410/93, od 23. septembra 1997. godine, stav 29. i Rotaru protiv Rumunije, broj predstavke 28341/95, od 4. maja 2000. godine, stav 78.).

Ustavni sud zatim ukazuje da je u svojoj Odluci Už-923/2012 od 5. februara 2015. godine zauzeo pravno stanovište da se protiv rešenja o troškovima postupka nastalim tokom sprovođenja izvršenja može podneti prigovor, jer suprotno stanovište za posledicu ima povredu Ustavom zajemčenog prava na pravno sredstvo. Takođe, Rešenjem Ustavnog suda Už-8801/2013 od 10. decembra 2015. godine odbačena je ustavna žalba izjavljena protiv rešenja izvršnog suda o troškovima postupka nastalim tokom sprovođenja izvršenja, jer podnosilac ustavne žalbe nije iskoristio pravno sredstvo za zaštitu svojih prava – prigovor u izvršnom postupku, ali je istovremeno konstatovano da podnosilac nije poučen o mogućnosti izjavljivanja ovog pravnog sredstva, te da zbog toga ne sme da trpi štetne posledice i da može izjaviti prigovor, saglasno članu 39. ZIO, u roku od pet radnih dana od dana prijema rešenja Ustavnog suda.

Na osnovu svega izloženog , Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Šapcu – Sudska jedinica u Koceljevi IPV(I). 84/17 od 5. jula 2017. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu usvojio , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) i odlučio kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je, u tački 2. izreke, u skladu sa odredbom člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava mogu otkloniti jedino poništajem rešenjem Osnovnog suda u Šapcu – Sudska jedinica u Koceljevi IPV(I). 84/17 od 5. jula 2017. godine i određenjem da isti sud ponovo odluči o prigovoru podnositeljke izjavljeno m protiv rešenja Osnovnog suda u Šapcu – Sudska jedinica u Koceljevi I. 1885/15 od 16. maja 2017. godine, ne prejudicirajući pri tome konačnu odluku izvršnog suda o ispunjenosti uslova za obustavu izvršnog postupka.

S obzirom na to da je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, to se nije posebno upuštao u razmatranje navoda o povredi načela iz čl . 18, 19, 20. i 21. Ustava, te prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu , zajemčenih odredbama čl ana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58 stav 1. Ustava.

6. U vezi sa zahtevom podnositeljke ustavne žalbe da joj Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je utvrđenje povrede prava na pravno sredstvo i poništaj osporenog drugostepenog rešenja adekvatna satisfakcija, te je odbio zahtev podnositeljke z a naknadu nematerijalne štete, odlučujući kao u tački 3. izreke, saglasno članu 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

7. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o usvajanju ustavne žalbe zbog povrede prava na pravno sredstvo

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti