Sudska praksa

Odbijena ustavna žalba zbog trajanja postupka o sticanju svojine

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parnici o sticanju svojine održajem. Utvrđeno je da trajanje postupka od 6,5 godina nije nerazumno s obzirom na složenost predmeta i doprinos podnosioca.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamas) , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Gorana Đurđevića iz Aranđelovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Ve ća održanoj 8. februara 2018 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Gorana Đurđevića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Aranđelovcu u predmetu P. 185/14 (incijalno u predmetu Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 78/09).

2. Odbacuje se ustavna žalba Gorana Đurđevića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2945/14 od 11. septembra 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Goran Đurđević iz Aranđelovca podneo je Ustavnom sudu, 10. novembra 2015. godine, preko punomoćnika Nevene First, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu, koja je dopunjena podneskom od 8. oktobra 2016. godine, protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2945/14 od 11. septembra 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Aranđelovcu P. 185/14 (incijalno u predmetu Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 78/09).

U ustavnoj žalbi je u bitnom interpretirano činjenično stanje u predmetnom parničnom postupku, ukazano na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu primenu materijalnog prava, kao i na ukupnu dužinu trajanja parničnog postupka.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sud u da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporenu drugostepenu presudu . Tražio je naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu izvršenog uvida u spise predmeta Osnovnog suda u Aranđelovcu P. 185/14, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilja Slobodanka Kolaković podnela je 20. marta 2009. godine tužbu Opštinskom sudu u Aranđelovcu protiv tuženog Gorana Đurđevića, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi sticanja prava svojine na spornoj katastarskoj parce li održajem. Predmet je formiran pod brojem P. 78/09.

Uviđaj na licu mesta u prisustvu veštaka geometra je izvršen 2. juna 2009. godine. Nalaz sa mišljenjem sudskog veštaka je dostavljen sudu 24. juna 2009. godine.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu – Sudska jedinica u Aranđelovcu u predmetu P. 6686/10.

Nalaz sa mišljenjem sudskog veštaka građevinske struke dostavljen je sudu 8. novembra 2010. godine.

Osnovni sud u Kragujevcu – Sudska jedinica u Aranđelovcu je presudom P. 6686/10 od 27. februara 2013. godine usvojio tužbeni zahtev.

Apelacioni sud u Kragujevcu je rešenjem Gž. 1630/13 od 18. februara 2014. godine ukinuo ožalbenu prvostepenu presudu. Nakon vraćanja spisa predmeta prvostepenom sudu, predmet je formiran pod brojem P. 185/14. Prvo naredno ročište je zakazano za 25. april 2014. godine.

Osnovni sud u Aranđelovcu je presudom P. 185/14 od 25. aprila 2014. godine usvojio tužbeni zahtev.

Apelacioni sud u Kragujevcu je osporenom presudom Gž. 2945/14 od 11. septembra 2015. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio prvostepenu presudu. Drugostepena presuda je dostavljena punomoćniku tuženom 16. oktobra 2015. godine.

U toku parničnog postupka zakazano je 20 ročišta za glavnu raspravu, pri čemu osam ročišta nije održano (dva ročišta nisu održana zbog podnosioca ustavne žalbe, a dva ročišta nisu održana na saglasan predlog parničnih stranaka). Na održanim ročištima sproveden je dokazni postupak veštačenjem preko određenih sudskih veštaka geometra i građevinske struke , uviđajem na licu mesta, saslušanjem 24 svedoka, saslušanjem parničnih stranaka i uvidom u pismenu dokumentaciju.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („ Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je bio merodavan u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.) .

5. Ustavni sud najpre konstatuje da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak pravnosnažno okončava . U vezi sa tim , za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, relevantan je period od kada je tužilja podnela tužbu Opštinskom sudu u Aranđelovcu , 20. marta 2009. godine, do donošenja presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2945/14, dana 11. septembra 2015. godine , kojo m je postupak pra vnosnažno okončan. Dakle, predmetni parnični postupak je ukupno trajao šest godina i šest meseci.

Navedeno trajanje postupka pred sudom može da ukaže na to da ovaj parnični postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, po stupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnosica , te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedene okolnosti uticale na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da je predmetni spor bio činjenično i pravno složen, da su u postupku izvedena dva različita veštačenja, izvršen je uviđaj i saslušano je čak 24 svedoka.

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe kao tuženi u postupku imao nesumnjiv interes da se u razumnom roku na konačan i autoritativan način utvrdi izvesnost u materijalnom pravnom odnosu koji postoji između njega i tužilje. Međutim, nezavisno od predmetnog interesa podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je našao da je on sam doprineo dužini trajanja postupka time što dva ročišta nisu održana zbog podnosioca, a dva ročišta nisu održana na saglasan predlog parničnih stranaka. Ustavni sud ukazuje da je Evropski sud za ljudska prava nalazio da nije dolazilo do povrede prava na suđenje u razumnom roku u slučaju kada je odugovlačenje postupka bilo posledica ponašanja podnosioca predstavke, koji nije prisustvovao raspravama (videti presudu Mangualde Pinto protiv Francuske, broj predstavke 43491/98, od 9. aprila 2002. godine).

Kada je reč o postupanju nadležnih sudova, Ustavni sud ukazuje da su redovni sudovi ažurno postupali i da su zakazivali ročišta u kratkim vremenskim periodima, te da u postupanju redovnih sudova Ustavni sud nije utvrdio periode neaktivnosti i nečinjenja. Pri tome, Ustavni sud ukazuje na praksu Evropskog suda za ljudska prava , prema kojoj samo ona kašnjenja i odugovlačenja koja se mogu pripisati sudovima mogu dovesti do zaključka o nepoštovanju prava na suđenje u razumnom roku (videti presudu Proszak protiv Poljske, broj predstavke 2/1997/786/987, od 16. decembra 1997. godine, stav 40.).

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da podnosiocu ustavne ž albe u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Aranđelovcu u predmetu P. 185/14 (incijalno u predmetu Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 78/09) nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu u tom delu odbio kao neosnovanu , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) , i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Podnosilac ustavne žalbe je osporio presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2945/14 od 11. septembra 2015. godine.

Saglasno odredbi člana 170. Ustava, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. To istovremeno znači da Ustavni sud nije nadležan da, postupajući po ustavnoj žalbi, kao instancioni (viši) sud još jednom ispituje zakonitost osporenih akata ili radnji, pa iz tih razloga formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenih ustavnih prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao revizijsk i parnični sud još jednom oceni zakonitost osporen e parnične presude. Iznetu ocenu Ustavni sud zasniva na tome da navodi ustavne žalbe zapravo predstavljaju ponovljene razloge već iznete u žalbi koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv osporene prvostepene presude, te da je drugostepeni sud u obrazloženju svoje presude dao detaljne, jasne i ustavnopravno prihvatljive razloge u pogledu odbijanja podnosiočeve žalbe i neosnovanosti navoda sadržanih u njoj . U tom smislu su navodi podnosioca ustavne žalbe u pogledu relevantnog činjeničnog stanja i primene merodavnog prava, po oceni Ustavnog suda, zasnovani na njegovim subjektivnim shvatanjima i očekivanjima, kao i nezadovoljstvu krajnjim ishodom parnice, te stoga ne mogu biti ustavnopravni argumenti za tvrdnju o povredi ustavnih prava.

Ustavni sud je ukazuje da dostavljene presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 12959/10 od 12. januara 2012. godine, i Gž. 8974/13 od 4. marta 2015. godine i rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1630/13 od 18. februara 2014. godine ne predstavljaju dokaz o povredi prava na pravnu sigurnost, tj. dokaz o različitom odlučivanju apelacionih sudova, jer nisu donete u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao i osporena drugostepena presuda. U dostavljenim odlukama drugostepenih sudova se ukazuje na određene pravne stavove u pogledu instituta održaja, ali je činjenično stanje različito u dostavljenim odlukama i u osporenoj drugostepenoj presudi.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u tom delu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , rešavajući kao u tački 2. izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89 . Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu