Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog neosnovanosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Sud je utvrdio da trajanje parničnog postupka od pet godina, u kojem je i sam podnosilac doprineo odugovlačenju, ne predstavlja povredu navedenog prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-732/2009
17.11.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vitomira Ilića iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. novembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Vitomira Ilića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 885/05.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vitomir Ilić iz Novog Pazara podneo je Ustavnom sudu, preko punomoćnika Mare Popović, advokata iz Novog Pazara, 13. maja 2009. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 885/05. Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je 8. novembra 2005. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Novom Pazaru radi naknade štete i da predmetni parnični postupak i dalje traje, odnosno da ni nakon tri godine, šest meseci i sedam dana od podnete tužbe nije doneta ni prvostepena odluka. Podnosilac ustavne žalbe traži da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, da mu se nadoknadi nematerijalna šteta i da se naloži nadležnom sudu da parnični postupak okonča u najkraćem roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 885/05 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 8. novembra 2005. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Novom Pazaru protiv tuženih Dušana Ilića i opštine Novi Pazar, radi naknade štete. Pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru bilo je zakazano 14 ročišta za glavnu raspravu. Ročište od 25. maja 2006. godine nije održano zbog promene Opštinskog javnog pravobranioca; ročište od 5. jula 2006. godine je odloženo radi pribavljanja određenih dokaza; ročište od 18. septembra 2006. godine je odloženo da bi tužilac jasno opredelio tužbeni zahtev u smislu osnova i visine potraživanja štete; ročište od 23. oktobra 2006. godine nije održano jer niko nije pristupio ni na strani tužioca ni tuženih; ročište od 13. novembra 2006. godine je odloženo jer prvotuženi nije došao; ročište od 22. januara 2007. godine nije održano jer tužilac nije došao i sud je doneo rešenje P. 885/05 od 22. januara 2007. godine da se smatra tužba povučenom jer na ročište nije došao ni tužilac ni zastupnik tužene Opštine Novi Pazar a tuženi Dušan Ilić je izjavio da ne želi da se upušta u raspravljanje o predmetnoj stvari. Po predlogu tužioca za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja ročišta od 22. januara 2007. godine, Opštinski sud u Novom Pazaru je doneo rešenje P. 885/05 od 19. septembra 2007. godine kojim se dozvoljava vraćanje u pređašnje stanje i ukida se rešenje tog suda P. 885/05 od 22. januara 2007. godine. Zatim je zakazano ročište za 20. novembar 2007. godine koje nije održano zbog protesta radnika pravosudnih organa; ročište od 29. januara 2008. godine je odloženo zbog postojanja mogućnosti mirnog rešenja spora; ročište od 7. aprila 2008. godine je odloženo jer se tužilac i tuženi još uvek nisu dogovorili o visini naknade štete; ročište od 16. jula 2008. godine je odloženo zbog izvođenja pojedinih dokaza; ročište od 1. avgusta 2008. godine je odloženo zbog izvođenja veštačenja od strane veštaka građevinske struke; ročište od 17. oktobra 2008. godine je odloženo da bi veštak dostavio svoj nalaz u dovoljnom broju primeraka; ročište od 26. januara 2009. godine je odloženo da bi veštak dostavio svoj nalaz i mišljenje; ročište od 1. aprila 2009. godine nije održano s tim što je doneto rešenje da se veštaku izrekne novčana kazna zbog nedostavljanja svog nalaza. U periodu posle podnošenja ustavne žalbe utvrđeno je da je veštak 18. maja 2009. godine dostavio svoj nalaz i mišljenje i sledeće ročište je bilo zakazano za 11. juni 2009. godine. Na tom ročištu sud je doneo rešenje da je glavna rasprava zaključena.

Opštinski sud u Novom Pazaru je doneo presudu P. 885/05 od 11. juna 2009. godine kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe kojim je traženo da se obavežu tuženi Dušan Ilić iz Novog Pazara i Opština Novi Pazar da tužiocu solidarno plate na ime naknade štete 40% od tržišne vrednosti tužiočevog spratnog dela stambenog objekta zbog bespravne izgradnje porodične stambene kuće. Protiv navedene prvostepene presude podnosilac ustavne žalbe je 21. septembra 2009. godine podneo žalbu i Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž. 2918/10 od 10. septembra 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio prvostepenu presudu Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 885/05 od 11. juna 2009. godine. Navedenu presudu podnosilac ustavne žalbe je primio krajem novembra 2010. godine (datum je nečitak na povratnici).

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovništa Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva od značaja su sledeće odredbe Ustava i Zakona.

Odredbom člana 32. stava 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

Ustavni sud je utvrdio da je od podnošenja tužbe do izjavljivanja ustavne žalbe proteklo tri i po godine, a od podnošenja tužbe do donošenja prvostepene presude proteklo je četiri godine, da su pred prvostepenim sudom u kratkim vremenskim razmacima bila zakazivana ročišta za glavnu raspravu, da je od podnošenja žalbe protiv prvostepene presude do donošenja drugostepene presude prošlo godinu dana. Takođe je utvrđeno da je jedno ročište odloženo jer podnosilac ustavne žalbe nije jasno opredelio svoj tužbeni zahtev, dva nisu održana jer podnosilac kao tužilac nije došao na raspravu, pa je zatim tražio i povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštene rasprave, a što mu je sud rešenjem i odobrio. Dakle, na osnovu navedenog proizlazi da je i sam podnosilac svojim postupanjem doprineo dužini trajanja postupka i to za period od 11 meseci, koje vreme se ne može staviti na teret nepostupanja suda. Po oceni Ustavnog suda, pozivanje podnosioca ustavne žalbe na povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 885/05 je neosnovano, imajući u vidu da je prvostepeni sud redovno postupao, u skladu sa zakonskim rokovima i ovlašćenjima. Takođe, polazeći od standarda razumne dužine trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ocenio da se trajanje navedenog sudskog postupka koji je od podnošenja tužbe do donošenja drugostepene presude trajao pet godina i u kome se sud pridržavao zakonskih rokova, kretalo u okviru razumno prihvatljivog trajanja te je zaključio da u osporenom postupku nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je stanovišta da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo zajemčeno u članu 32. stav 1. Ustava da se o njegovim pravima u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 885/05 odluči u razumnom roku, te je stoga ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona Zakona o Ustavnom sudu.

5. Na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog neosnovanosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti