Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupku za naknadu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku za određivanje naknade za izuzeto zemljište, koji traje preko deset godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 1.000 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće , u sastavu: predsednik Suda dr D ragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dejana Obradovića iz Novog Pazara, na osnovu odredaba člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. marta 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dejana Obradovića i utvrđuje se da je u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu R. 326/01 i u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 403/08, a koji se sada vodi pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 2729/11, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak u predmetu iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dejan Obradović iz Novog Pazara, preko punomoćnika Mare H. Popović, advokata iz Novog Pazara, podneo je Ustavnom sudu 13. maja 2009. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu R. 326/01 i u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 403/08, a koji se sada vodi pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 2729/11.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, njemu povređeno ili uskraćeno neko Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, odgovor v.f. predsednika Osnovnog suda u Novom Pazaru i spise predmeta tog suda P. 2729/11 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom predmetu:

Predlagači, među kojima i podnosilac ustavne žalbe, podneli su Opštinskom sudu u Novom Pazaru 14. novembra 2001. godine, preko punomoćnika, predlog za određivanje naknade za izuzeto zemljište ranijeg sopstvenika, po kome je vođen vanparnični postupak u predmetu tog suda pod brojem R. 326/01. U tom vanparničnom postupku je zakazano 19 ročišta, od kojih 13 nije održano, a odlaganju četiri ročišta predlagači se nisu protivili. Ročište zakazano za 20. decembar 2002. godine je odloženo, jer je prisutni geometar izjavio da nije u mogućnosti da da svoj nalaz i mišljenje, a stranke se nisu protivile odlaganju rasprave, te je određeno da će se sledeće ročište zakazati kada geometar obavesti sud da su došli manuali iz Beograda. Nakon tog ročišta, sledeće je zakazano i održano tek nakon godinu dana i 11 meseci, 23. novembra 2004. godine. Trajanje perioda između ročišta čijem se odlaganju nije protivio predlagač iznosi više od dve godine i tri meseca.

Na deset zakazanih ročišta nisu pristupili zastupnici protivnika predlagača, pri čemu je četiri puta traženo odlaganje, bez navođenja razloga ili navođenjem različit ih razlog a (da je Opštinski javni pravobranilac na sednici Skupštine opštine Novi Pazar razrešen dužnosti, zbog sprečenosti Opštinskog javnog pravobranioca, „koji ima teren“ i zamenika Opštinskog javnog pravobranioca koji je član Opštinske izborne komisije i zbog sprečenosti Opštinskog javnog pravobranioca, koji je na službenom putu i zamenika Opštinskog javnog pravobranioca koji je angažovan u Opštinskom radnom telu za sprovođenje izbora). Od deset ročišta na koje nisu pristupili zastupnici protivnika predlagača, na tri nije pristupio ni predlagač, odnosno niko od stranaka, pri čemu je odlaganje jednog ročišta tražio punomoćnik predlagača, što je uticalo na produženje postupka za više od šet meseci.

Rešenjem Opštinskog suda u Novom Pazaru R. 326/01 od 18. januara 2007. godine određen je prekid postupka do pravnosnažnog okončanja postupaka pred organom uprave Opštine Novi Pazar u predmetima broj 4968/67 i broj 5128/70 i određeno je da će se postupak nastaviti po pravnosnažnom okončanju navedenih upravnih postupaka, a na predlog stranke. Ovo rešenje je ukinuto rešenjem Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 162/07 od 27. februara 2007. godine i predmet je vraćen istom sudu na ponovni postupak i odluku.

Rešenjem Opštinskog suda u Novom Pazaru R1. 201/07 od 4. juna 2007. godine obustavljen je vanparnični postupak po predlogu predlagača i određeno je da će se po pravnosnažnosti rešenja postupak sprovesti pred tim sudom po pravilima parničnog postupka. Punomoćnik predlagača je 21. aprila 2008. godine tražio stavljanje klauzule pravnosnažnosti na navedeno rešenje i nastavak postupka u parnici.

Nakon nastupanja pravnosnažnosti rešenja o obustavi vanpraničnog postupka, parnični postupak vođen je u predmetu pod brojem P. 403/08.

Prvo ročište za glavnu raspravu u parničnom postupku P. 403/08, za koje postoji dokaz u spisima, je održano 13. januara 2009. godine. Nakon tog ročišta zakazano je još 12 ročišta, od kojih šest nije održano, a za dva ročišta nema podataka i dokaza u spisima predmeta da li su održani. Na ročište zakazano 10. maja 2011. godine nije pristupio niko od stranaka, dakle ni tužilac, pri čemu se u zapisniku ne navodi da li su stranke uredno pozvane, zbog čega je ročište odloženo za 29. jun 2011. godine. Na svih šest neodržanih ročišta zastupnik tuženog nije pristupao, iako je bio uredno pozivan. Zastupnik tuženog je tražio odlaganje dva puta (zbog praznika ramazanskog Bajrama i zbog korišćenja slobodnih dana od strane zamenika Gradskog javnog pravobranioca), a jedno ročište nije održano zbog toga što je bio u toku generalni štrajk pravosudnih organa.

Punomoćnik tužilaca, ranije predlagača, je podnescima od 19. marta 2010. godine i 16. aprila 2010. godine urgirala zakazivanje ročišta u parničnom postupku koji se, nakon reforme pravosudnog sistema, vodio u predmetu pod brojem P. 1004/10. Poslednje ročište u tom parničnom postupku održano je 29. juna 2011. godine, u odsustvu uredno pozvanih tuženih, nakon čega je doneta presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru P. 1004/10 od 29. juna 2011. godine kojom je, u stavu prvom izreke, usvojen tužbeni zahtev tužilaca, među kojima i podnosioca ustavne žalbe, određena naknada za izuzeto zemljište ranijeg sopstvenika u površini od 91 m2, i obavezani tuženi Grad Novi Pazar i JP „Direkcija za izgradnju grada grada Novog Pazara“ da tužiocima solidarno isplate određeni novčani iznos, u stavu drugom izreke, usvojen tužbeni zahtev tužilaca, određena naknada za izuzeto zemljište ranijeg sopstvenika u površini od 82 m2, i obavezani tuženi Republika Srbija i JP „Direkcija za izgradnju grada grada Novog Pazara“ da tužiocima solidarno isplate određeni novčani iznos i u stavu trećem izreke obavezani su tuženi da tužiocima solidarno naknade troškove postupka.

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2364/11 od 20. decembra 2011. godine uvažene su žalbe tuženih izjavljene protiv presude Osnovnog suda u Novom Pazaru P. 1004/10 od 29. juna 2011. godine, koja je ukinuta i spisi predmeta su vraćeni prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Osporeni parnični postupak još uvek nije okončan i dalje se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu pod novim brojem P. 2729/11.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Suda, počeo da teče 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen Ustav. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se, radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka, mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana pravnosnažnog okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te su stoga, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Ustavni sud je utvrdio da osporeni parnični postupak predstavlja samo nastavak vanparničnog postupka pokrenutog predlogom za određivanje naknade za izuzeto zemljište ranijeg sopstvenika, koji je podnet Opštinskom sudu u Novom Pazaru 14. novembra 2001. godine od strane predlagača, među kojima je i ovde podnosilac ustavne žalbe. S obzirom na to da je parnični postupak, koji je predmet ove ustavne žalbe, pokrenut nakon obustave vanparničnog postupka rešenjem Opštinskog suda u Novom Pazaru R1. 201/07 od 4. juna 2007. godine i da su u njemu ranije predlagači postali tužioci, to je Ustavni sud odlučio da oba navedena postupka posmatra kao jedinstven postupak i ceni njegovo ukupno trajanje pred ranije Opštinskim, a sada Osnovnim sudom u Novom Pazaru.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je od dana podnošenja predloga za određivanje naknade za izuzeto zemljište ranijeg sopstvenika 14. novembra 2001. godine, pa do dana podnošenja ustavne žalbe taj postupak već trajao sedam godina, pet meseci i 29 dana, kao i da još uvek nije okončan, što samo po sebi ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka, koji su prihvaćeni kako u praksi Ustavnog suda, tako i Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Ovo posebno imajući u vidu odredbu člana 134. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“, br. 46/95 i 18/05), prema kojoj je vanparnični postupak za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost hitan.

Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je imao u vidu i činjenicu da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija i da zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom konkretnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, prirode postavljenog zahteva, odnosno značaja prava o kome se odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku i postupanja nadležnih sudova koji vode postupak.

Ispitujući uticaj navedenih kriterijuma na trajanje osporenog postupka, Ustavni sud je ocenio da je dužini postupka presudno doprinelo postupanje prvostepenog suda. Naime, prvostepeni sud je tek nakon više od pet godina od pokretanja vanparničnog postupka prekinuo taj postupak, i to pogrešno, iz razloga koji je bio očigledno prisutan već prilikom podnošenja predloga za određivanje naknade za izuzeto zemljište ranijeg sopstvenika (rešenja priložena uz predlog nisu imala klauzulu pravnosnažnosti i konačnosti). Nakon ukidanja prvostepenog rešenja o prekidu vanparničnog postupka, prvostepeni sud je taj postupak obustavio rešenjem R1. 201/07 od 4. juna 2007. godine , određujući da će se po pravnosnažnosti rešenja postupak sprovesti pred tim sudom po pravilima parničnog postupka. Međutim, prvo ročište u parničnom postupku održano je tek nakon više od godinu dana i šest meseci, odnosno 13. januara 2009. godine, i to nakon urgencije punomoćnika predlagača. Pored ovoga, Ustavni sud je dalje utvrdio, da veliki broj ročišta, kako u vanparničnom, tako i u kasnijem parničnom postupku, nije održan, i to pre svega zbog neurednog pozivanja stranaka ili nepristupanja uredno pozvanih zastupnika protivnika predlagača (Opštinskog, odnosno Gradskog javnog pravobranilaštva i Republičkog javnog pravobranilaštva), iako je odredbama člana 11. st. 1. i 2. Zakona o vanparničnom postupku propisano da izostanak pojedinih učesnika sa ročišta ne sprečava sud da dalje postupa, ako u pojedinim slučajevima zakonom nije drukčije određeno, kao i da se saslušanje učesnika u postupku može izvršiti i u odsustvu drugih učesnika.

Ustavni sud je našao da je i podnosilac ustavne žalbe doprineo određenom broju odlaganja ročišta, naročito u vanparničnom postupku, time što nije pristupio na tri ročišta. Podnosilac ustavne žalbe je i u parničnom postupku, tek na poslednjem ročištu od 29. juna 2011. godine, predložio se ročište održi u odsustvu uredno pozvanih tuženih.

Ovako veliki broj odlaganja ročišta, uz neretko veoma duge periode između zakazivanja ročišta, kako u vanparničnom postupku (nakon neodržanog ročišta od 20. decembra 2002. godine, sledeće je održano tek 23. novembra 2004. godine), tako i u parničnom (ročište od 19. novembra 2009. godine je odloženo na neodređeno vreme, a sledeće je zakazano tek nakon dve urgencije punomoćnika tužilaca i održano 24. septembra 2010. godine) bio je od presudnog uticaja na odugovlačenje osporenog postupka. Ustavni sud, s tim u vezi, ukazuje na to da upravo zakazivanje ročišta predstavlja bitan deo upravljanja postupkom za šta je isključivo odgovoran postupajući sud.

Ustavni sud je ocenio da je ponašanje podnosioca ustavne žalbe inicijalno uticalo na tok osporenog postupka, imajući u vidu to da su uz podneti predlog za određivanje naknade za izuzeto zemljište ranijeg sopstvenika bile priložene isprave koje nisu bile overene klauzulom pravnosnažnosti i konačnosti. Međutim, Ustavni sud je našao ni da ovakvo ponašanje podnosioca ustavne žalbe, kao ni relativna složenost činjeničnih i pravnih pitanja u predmetnoj pravnoj stvari ne može opravdati nerazumno dugo trajanje postupka, koji ni nakon više od deset godina nije pravnosnažno okončan. Postupajući sud je imao zakonska ovlašćenja i mogućnosti da efikasnije upravlja osporenim postupkom, zbog čega je Ustavni sud utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu R. 326/01 i u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 403/08, a koji se sada vodi pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 2729/11 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu to da je podnosilac ustavne žalbe istakao i zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao i to da osporeni postupak još uvek traje, Ustavni sud je prihvatio istaknuti zahtev za naknadu štete. Razmatrajući visinu naknade štete, a imajući u vidu da osporeni postupak traje deset godina i da još uvek nije pravosnažno okončan, Ustavni sud je, kao način pravičnog zadovoljenja podnosioca ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu podnosiocu utvrdio pravo na naknadu štete od 1000 evra , u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak u predmetu iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem mogućem roku.

6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci, na osnovu odred aba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu.

PREDSEDNIK VEĆA


dr Dragiša B. Slijepčević