Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbe i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u stečajnom postupku. Podnosiocima je dosuđena naknada nematerijalne štete od po 800 evra i materijalne štete u visini neunovčenih potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-733/2020
29.06.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov , Tatjana Đurkić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavn im žalb ama G. P, R . P, V . K, O . Ž, I . P, G . K, S . G, R . P . i I. P, svih iz Zrenjanina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. juna 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavne žalbe G . P, R . P, V . K, O . Ž, I . P, G . K, S . G, R . P . i I. P . i utvrđuje da su podn osiocima ustavnih žalb i povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije , u stečajnom postupku vođenom pred Privrednim sudom u Zrenjaninu u predmetu St. 17/10 (stari broj 9/09).

2. Utvrđuje se pravo G. P, R . P, V . K, O . Ž, I . P, G . K, S . G, R . P . i I. P . na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Utvrđuje se pravo G. P, R . P, V . K, O . Ž, I . P, G . K, S . G, R . P . i I. P . na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku vođenom pred Privrednim sudom u Zrenjaninu u predmetu St. 17/10 (stari broj 9/09), umanjenih za iznose koji su po tom osnovu isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

4. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. P, R . P, V . K, O . Ž, I . P, G . K, S . G, R . P . i I. P, svi iz Zrenjanina, podneli su Ustavnom sudu, 16. januara 2020. godine, preko punomoćnika M. N, advokata iz Niša, ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu , zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije , u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Zrenjaninu u predmetu St. 9/09.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

Podnosioci u ustavnim žalb ama, pored ostalog, navode: da stečajni dužnik AD F. „U .“ Zrenjanin nije izmiro novčana potraživanja podnosilaca utvrđena u stečajnom postupku; da nijednom podnosiocu po osnovu izjavljenih prigovora nije utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednom sudom u Zrenjaninu u predmetu St. 17/10 (stari broj 9/09); da je stečajni postupak zaključen i da su podnosioci izgubili svaku mogućnost da ostvare svoja prava; da je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom otvoren rešenjem Trovinskog suda u Zrenjaninu St. 9/09 od 2 0. avgusta 2009. godine; da je zaključkom St. 9/09 od 25. novembra 2009. godine utvrđena konačna lista priznatih i osporenih potraživanja; da narednih devet godina stečajni sud nije preduzimao radnje radi okončanja stečajnog postupka; da je rešenjem Privrednog suda u Zrenjaninu St. 17/10 od 20. decembra 2019. godine zaključen stečajni postupak i da je država obavezna da podnosiocima nadoknadi štetu. Podnosioci su istakli zahteve za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku vođenom pred Privrednim sudom u Zrenjaninu St. 17/10 (stari broj 9/09), kao i za troškove postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavne žalbe i dostavljene dokaze, kao i dopis Privrednog suda u Zrenjaninu VIII Su 43 broj 18/23 od 1. juna 2023. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Iz sadržine dopisa Privrednog suda u Zrenjaninu VIII Su 43 broj 18/23 od 1. juna 2023. godine je utvrđeno da je rešenjem Trgovinskog suda u Zrenjaninu St. 9/09 od 20. avgusta 2009. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom AD F. „U .“ Zrenjanin.

U postupku stečaja ispitana su potraživanja po 349 prijava stečajnih poverilaca, kao i tri razlučna poverioca, te je donet z aključak o utvrđenim i osporenim potraživanjima St. 9/09 od 25. novembra 2009. godine, a naknadno su održana tri ročišta radi ispitivanja još 20 naknadnih prijava potraživanja. Ukupno je prijavljeno potraživanje stečajnih i razlučnih poverilaca u iznosu od 428.346.359,15 dinara.

U postupku stečaja je izvršena procena imovine stečajnog dužnika tokom 2010.godine, a zbog proteka vremena i tokom 2017. godine od strane ovlašćenih procenitelja.

Pokušana je prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica i to 8. juna i 9. novembra 2010. godine, ali su obe prodaje ostale bez uspeha.

Kako je stečajni dužnik posedovao nepokretnosti, a prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica nije uspela, to je pokušana prodaja i javnim nadmetanjem i neposrednom pogodbom i to 27. decembra 2010. godine i 28. februara 2011. godine, ali su obe bile neuspešne, dok je prodaja održana 22. juna 2011. godine delimično uspela, a iz ostvarenog iznosa delimično je namiren razlučni poverilac sa 1,65% prijavljenog potraživanja. Uporedo sa ovim nadmetanjem unovčena je i pokretna imovina stečajnog dužnika (oprema i zalihe).

Sve do 2018. godine, nije se moglo pristupiti unovčenju nepokretne imovine stečajnog dužnika, s obzirom na to da su pred Agencijom za restituciju podneti zahtevi za vraćanje oduzete imovine, ti postupci su okončani presudama Upravnog suda od 2. marta 2017. godine. Agencija za restituciju je potvrdom broj 446-06-021-002198/2018 od 25. jula 2018. godine obavestila stečajnog upravnika da su svi zahtevi za vraćanje oduzete imovine pred Agencijom za restituciju okončani, te se od tada stvaraju uslovi da se pristupi prodaji preostale nepokretne imovine stečajnog dužnika.

Na javnim nadmetanjima održanim 10. oktobra i 27. decembra 2018. godine unovčena je preostala nepokretna imovina stečajnog dužnika.

Shodno prilivu sredstava izvršeno je delimično namirenje poverilaca, pa su razlučni poverioci namireni do iznosa od 53.053.000,00 dinara, a po rešenju o delimičnoj deobi broj St. 17/10 od 14. avgusta 2013. godine namireni su poverioci prvog isplatnog redu u 100% iznosu, delimično poverioci drugog isplatnog reda od 66,72%. Rešenjem o glavnoj deobi St. 17/10 od 21. avgusta 2019. godine iz preostalog iznosa namireni su poverioci drugog isplatnog reda za još 21,28%, dok namirenje poverilaca trećeg i četvrtog isplatnog reda nije vršeno.

Rešenjem Privrednog suda u Zrenjaninu St. 17/10 od 20. decembra 2019. godine zaključen je stečajni postupak, a oglas o zaključenju stečajnog postupka objavljen je u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 93 od 26. decembra 2019. godine. Postupak stečaja nije nastavljen prema stečajnoj masi.

Podnosioci ustavnih žalbi podnosili su Privrednom sudu u Zrenjaninu prigovore radi ubrzavanja osporenog stečajnog postupka koji su pravnosnažno odbijeni.

Podnosioci ustavnih žalbi su u stečajnom postupku imali prijavljena potraživanja koja su ispitana shodno zaključku Trgovinskog suda u Zrenjaninu St. 9/09 od 25. novembra 2009. godine, a istima je isplaćeno priznato potraživanje u prvom isplatnom redu u 100% iznosu, dok preostali deo potraživanja usled nedostataka sredstava nije isplaćen.

Rešenjima Privrednog suda u Zrenjaninu R4 St. 243/18 od 31. januara 2019. godine (pravnosnažno 18. marta 2019. godine), R4 St. 384/18 od 1. februara 2019. godine (pravnosnažno 15. marta 2019. godine), R4 St. 301/18 od 6. februara 2019. godine (pravnosnažno 20. marta 2019. godine), R4 St. 325/18 od 6. februara 2019. godine (pravnosnažno 2. aprila 2019. godine), R4 St. 229/18 od 11. februara 2019. godine (pravnosnažno 15. aprila 2019. godine), R4 St. 225/19 od 13. februara 2019. godine (pravnosnažno 1. aprila 2019. godine) i R4 St. 287/19 od 13. februara 2019. godine (pravnosnažno 5. marta 2019. godine) odbijeni su kao neosnovani prigovori predlagača, ovde podnosilaca ustavnih žalb i radi ubrzavanja postupka u predmetu Privrednog suda u Zrenjaninu St. 17/10 (stari broj St. 9/09) i odbijeni su zahtevi predlagača za dosuđenje troškova postupka.

Uvidom u zaključak o konačnoj tabeli prijavljenih potraživanja, listi priznatih i osporenih potraživanja Trgovinskog suda u Zrenjaninu St. 9/09 od 25. novembra 2009. godine, utvrđeno je da je: G . P . priznato potraživanje u drugom isplatnom redu u iznosu od 165.072,00 dinara i četvrtom isplatnom redu u iznosu od 113.691,00 dinara; R . P . priznato potraživanje u drugom isplatnom redu u iznosu od 165.072,00 dinara i četvrtom isplatnom redu u iznosu od 404.352,00 dinara; V . K . priznato potraživanje u drugom isplatnom redu iznos od 165.072,00 dinara i četvrtom isplatnom redu u iznosu od 113.240,00 dinara; O . Ž . priznato potraživanje u drugom isplatnom redu u iznosu od 165.072,00 dinara i u četvrtom isplatnom redu u iznosu od 87.062,00 dinara; I . P . priznato potraživanje u drugom isplatnom redu u iznosu od 165.072,00 dinara i četvrtom isplatnom redu u iznosu od 98.891,00 dinara; G . K . priznato potraživanje u drugom isplatnom redu u iznosu od 165.072,00 dinara i četvrtom isplatnom redu u iznosu od 201.908,00 dinara; S . G . priznato potraživanje u drugom isplatnom redu u iznosu od 165.072,00 dinara i četvrtom isplatnom redu u iznosu od 68.497,00 dinara; R . P . priznato potraživanje u drugom isplatnom redu u iznosu od 165.072,00 dinara i četvrtom isplatnom redu u iznosu od 308.593,00 dinara i I. P . priznato potraživanje u drugom isplatnom redu u iznosu od 174.816,00 dinara i četvrtom isplatnom redu u iznosu od 217.758,00 dinara.

4. Ispitujući ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da su podnosioci ustavn ih žalbi svoja potraživanja po osnovu neisplaćenih zarada i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje prijavili u stečajnom postupku u kome su im ova potraživanja utvrđena, te da je stečajni postupak pred Privrednim sudom u Zrenjaninu pokrenut 20. avgusta 2009. godine i zaključen rešenjem od 20. decembra 2019. godine, koje je postalo pravnosnažno 14. januara 2020. godine. Iz navedenog proizlazi da je stečajni postupak, kao postupak kolektivnog namirenja poverilaca stečajnog dužnika, trajao deset godina i četiri meseca, što prima facie ukazuje da nije okončan u razumnom roku.

Iako na ocenu razumne dužine trajanja konkretnog sudskog postupka, pored vremenskog trajanja utiče i niz drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja se mogu pojaviti tokom postupka, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke tokom trajanja postupka, postupanje nadležnih sudova i priroda, odnosno značaj zahteva o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da nijedan od ovih činilaca, ne može biti opravdanje za navedeno trajanje stečajnog postupaka u kome su podnosioci pokušali da namire potraživanja iz radnog odnosa, posebno u situaciji kada podnosioci ustavne žalbe svojim ponašanjem nisu doprineli odugovlačenju postupka.

Pored navedenog, Ustavni sud ističe da je Privredni sud u Zrenjaninu u svom dopisu ukazao na to da je jedan od najznačajnijih faktora koji je uticao na trajanje stečajnog postupka, zapravo postupak restitucije pred Agencijom za restituciju. Ustavni sud je imao u vidu da je nakon stupanja na snagu Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Službeni glsanik RS“, br. 72/11, 108/13, 142/14 i 88/15 – O dluka US), u znatnom broju stečajnih postupaka bilo otežano sprovoditi postupak prodaje imovine evidentirane u postupku restitucije, zbog ustanovljavanja zabrane otuđenja i opterećenja podržavljene imovine.

Međutim, Ustavni sud nalazi da se faktički zastoj u unovčenju imovine za koju postoji očekivanje da bude predmet restitucije samo u početku mogao smatrati opravdanim, dok višegodišnje trajanje postupka restitucije u konkretnom slučaju, petogodišnje postupanje Agencije za restituciju, u dva postupka rešavanja pitanja vraćanja imovine koja čini deo stečajne mase u stečajnom postupku, izvesno je da se ovaj vid odugovlačenja ne može smatrati razumnim. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da prekid jednog postupka do okončanja nekog drugog postupka u kome se rešava o prethodnom pitanju, ne dovodi, a priori, do utvrđivanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, ali neopravdano odugovlačenja u drugim postupcima čije se okončanje čeka, uzrokuje povredu prava podnosioca u odnosu na prekinuti postupak. Ustavni sud ukazuje da je i Evropski sud za ljudska prava u svojoj praksi izrazio takvo stanovište (videti presudu u predmetu Smoje protiv Hrvatske, aplikacija broj 28074/03 od 11. januara 2007. godine, stav 45.).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocima ustavnih žalbi u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Zrenjaninu u predmetu St. 17/10 (stari broj 9/09) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 3 2. stav 1. Ustava, pa je ustavne žalbe u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 1/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15 i 10/23), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavn ih žalbi iz tačke 1. izreke zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, i to u iznosu od po 800 evra svakom, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su podnosioci ustavnih žalb i pretrpeli zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je imao u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Stanković protiv Srbije, predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine, a koja se odnosi na obavezu „Republike Srbije za propuste da izvrši pravnosnažne domaće presude donete protiv društvenih/državnih preduzeća, kao i pitanje visine naknade nematerijalne štete utvrđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku“. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu kompenzaciju za povredu prava koju su podnosioci ustavnih žalbi pretrpeli zbog nedelotvornog postupanja sudova.

Ustavni sud je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 i na sednici održanoj 17. decembra 2020. godine doneo Odluku Už-7309/2018 (objavljene na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, br. 102/20 i 6/21).

6. Analizirajući navode ustavnih žalb i kojima su podnosioci ustavn ih žalb i istakali povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava i tražili naknadu materijalne štete, Ustavni sud je ocenio da, propust nadležnog suda da u stečajnom postupku obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca ustavnih žalb i iz radnog odnosa, a protiv stečajnog dužnika AD F . „U .“ Zrenjanin, kao pravnog lica sa pretežnim društvenim kapitalom, predstavlja i povredu njihovog prava na mirno uživanje imovine iz člana 58. stav 1. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskim odlukama. Ovakav stav izražen je u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, kao i odlukama Evropskog suda za ljudska prava. Stoga je Ustavni sud ustavne žalbe usvojio i u ovom delu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu Evropskog suda za ljudska prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Zrenjaninu u predmetu St. 17/10 (stari broj 9/09) umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

8. U pogledu zahteva podnosilaca ustavnih žalb i za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ove zahteve, kao u tački 4. izreke.

9. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti