Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupku za naknadu eksproprisane imovine

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku za naknadu eksproprisane nepokretnosti. Postupak pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru traje preko pet godina, što je posledica neefikasnog postupanja prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-734/2009
19.05.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: zamenik predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, , Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Bratislava Martića iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 19. maja 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Bratislava Martića i utvrđuje se da je u vanparničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu R1. 190/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme sve mere kako bi se vanparnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Bratislav Martić iz Novog Pazara je 13. maja 2009. godine, preko punomoćnika, advokata Mare Popović iz Novog Pazara, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu R1. 442/05.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je 17. novembra 2005. godine podneo Opštinskom sudu u Novom Pazaru predlog protiv protivnika predlagača, radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost i da prvostepeni sud još nije doneo odluku u ovoj vanparničnoj stvari, pa smatra da je povređeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku. Posebno ističe da je prvo ročište za raspravu u ovom vanparničnom postupku zakazano nakon 19 meseci od dana podnošenja predloga sudu i da je vanparnični sud poslednje ročište održao 26. februara 2008. godine. Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu i “obaveže Republiku Srbiju da podnosiocu naknadi nematerijalnu štetu“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Pazaru R1. 442/05, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Predlagač, ovde podnosilac ustavne žalbe je 17. novembra 2005. godine podneo Opštinskom sudu u Novom Pazaru predlog protiv protivnika predlagača d.p. “Zastava oružje“ Kragujevac – RJ 81 Novi Pazar, radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost. U predlogu je, pored ostalog, navedeno: da je rešenjem Skupštine opštine Novi Pazar br. 463-114/71 od 9. jula 1971. godine eksproprisana k.p. 3810 KO Novi Pazar, koja je bila u vlasništvu pravnog prethodnika predlagača Konstantina Martića; da je navedenim rešenjem data nepokretnost na korišćenje pravnom prethodniku protivnika predlagača – Zavod “Crvena zastava“ iz Kragujevca, radi izgradnje pogona u Novom Pazaru i da je on obavezan da pravnom prethodniku predlagača isplati naknadu za izuzetu nepokretnost, te da pravni prethodnik protivnika predlagača nije izvršio tu obavezu. Predmet je zaveden pod brojem R1. 442/05.

Predlagač je podnescima od 2. juna 2006. i 26. marta 2007. godine tražio od prvostepenog suda da zakaže ročište za raspravu u ovoj vanparničnoj stvari. Vanparnični sud je 17. jula 2007. godine otpravio predlog protivniku predlagača.

Opštinski sud u Novom Pazaru je na prvom ročištu za raspravu od 25. septembra 2007. godine naložio Opštini Novi Pazar da dostavi spise predmeta br. 463-114/71 u kome je doneto rešenje o eksproprijaciji navedene nepokretnosti, dok je Istorijskom arhivu “Ras“ iz Novog Pazara naložio da dostavi podatak da li su pok. Konstantin Martić i Zavod “Crvena zastava“ iz Kragujevca zaključili sporazum o određivanju naknade za eksproprisanu parcelu i da li je po tom osnovu isplaćena naknada pok. Konstantinu Martiću ili njegovim pravnim sledbenicima.

Istorijski arhiv “Ras“ iz Novog Pazara je 2. oktobra 2007. godine obavestio prvostepeni sud da ne postoji podatak da je isplaćena navedena naknada do 1973. godine (do tada su posedovali arhivsku građu Skupštine opštine Novi Pazar).

Predlagači Bratislav Martić (ovde podnosilac ustavne žalbe), Borislav Martić, Mira Nikolić, Nataša Martić, Čedica Jovičić, Vladanka Novaković, Bratislav Radović i Zaga Gajović su 26. februara 2008. godine podneli predlog Opštinskom sudu u Novom Pazaru protiv protivnika predlagača Opštine Novi Pazar i a.d. “Zastava oružje“ Kragujevac – RJ 81 Novi Pazar, radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, ističući da su oni pravni sledbenici Konstantina Martića.

Imajući u vidu da je više lica stupilo u ovu vanparnicu u svojstvu predlagača i da je kao protivnik predlagača označena i Opština Novi Pazar, punomoćnik predlagača je predložila da se odloži ročište za raspravu zakazano za 26. februar 2008. godine. Ročište zakazano za 28. maj 2008. godine nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Prvostepeni sud je 11. maja 2009. godine ponovo naložio Opštini Novi Pazar da, do ročišta zakazanog za 20. jul 2009. godine, dostavi spise predmeta br. 463-114/71 u kome je doneto rešenje o eksproprijaciji navedene nepokretnosti. Opština Novi Pazar je 3. juna 2009. godine obavestila vanparnični sud da u arhivi drži predmete koji su formirani od 1974. godine i da se stariji predmeti nalaze u Istorijskom arhivu “Ras“ iz Novog Pazara.

Nakon formiranja nove mreže sudova, Osnovni sud u Novom Pazaru je preuzeo ovaj predmet radi postupanja i do današnjeg dana nije doneta prvostepena odluka. Predmet je zaveden pod brojem R1. 190/10.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o vanparničnom postupku (“Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88 i “Službeni glasnik RS“, br. 46/95 i 18/05), kojima je bliže uređen postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost i koje su od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, je propisano: da u ovom postupku sud određuje naknadu za eksproprisanu nepokretnost kad korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik pred nadležnim organom uprave nisu zaključili punovažan sporazum o naknadi za eksproprisanu nepokretnost (član 132.); da je, ako korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik ne zaključe sporazum o naknadi za eksproprisanu nepokretnost u roku od dva meseca od dana pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, ili ako javni pravobranilac oceni da je njihov sporazum zaključen na štetu društvene zajednice, opštinski organ uprave nadležan za imovinsko – pravne poslove dužan da pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji sa spisima bez odlaganja dostavi nadležnom sudu i da će Sud, ako nadležni organ uprave ne postupi u smislu stava 1. ovog člana, na inicijativu stranaka sam zatražiti da mu se pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji sa spisima dostavi (član 133.); da je ovaj postupak hitan (član 134. stav 2.); da će sud odrediti ročište da bi korisniku eksproprijacije i ranijem sopstveniku dao mogućnost da se izjasne o obliku i obimu, odnosno visini naknade, kao i o dokazima o vrednosti nepokretnosti koji se pribavljaju po službenoj dužnosti i da će sud na ročištu izvesti i druge dokaze koje učesnici predlože, ako nađe da su od značaja za određivanje naknade, a po potrebi odrediće i veštačenje (član 136. st. 1. i 2.); da pošto utvrdi sve važne činjenice, sud donosi rešenje kojim određuje oblik i obim, odnosno visinu naknade (član 137. stav 1.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je vanparnični postupak pokrenut 17. novembra 2005. godine, podnošenjem predloga Opštinskom sudu u Novom Pazaru i da ovaj predmet još uvek nije okončan (predmet je preuzeo Osnovni sud u Novom Pazaru i još se nalazi u prvostepenoj fazi odlučivanja).

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da on traje pet godina i pet meseci i da se još nalazi u fazi prvostepenog odlučivanja, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao učesnika u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja raspravljanog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

S tim u vezi, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi iziskivala posebno obiman i dugotrajan dokazni postupak. Naime, prvostepeni sud je, rešavajući o osnovanosti predloga predlagača, trebalo da utvrdi da li postoji pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji navedene nepokretnosti, da li su korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik zaključili sporazum o naknadi za eksproprisanu nepokretnost, te da li su predlagači pravni sledbenici ranijeg sopstvenika i koji od njih je nasledio pravo na pomenutu naknadu. Imajući u vidu prirodu ovog vanparničnog postupka i činjenice koje su bitne za donošenje odluke o predlogu predlagača, Ustavni sud nalazi da za sprovođenje dokaznog postupka u ovom predmetu nije bilo neophodno pet godina i pet meseci.

Ustavni sud je zaključio da je podnosilac ustavne žalbe imao legitiman interes da se hitno okonča ova vanparnica, s obzirom na to da je on tražio naknadu za eksproprisanu nepokretnost na kojoj je pravo svojine imao njegov deda.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je on neznatno doprineo dužini trajanja ove vanparnice. Naime, ročište za raspravu od 26. februara 2008. godine je odloženo na predlog punomoćnika podnosioca ustavne žalbe.

Ispitujući ponašanje sudova u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je nerazumno dugo trajanje vanparničnog postupka prouzrokovano nedelotvornim i neažurnim postupanjem Opštinskog suda u Novom Pazaru, koji nije preduzeo sve zakonom predviđene mere da se ovaj postupak efikasno okonča i da se o pravima podnosioca ustavne žalbe i drugih predlagača odluči bez nepotrebnog odugovlačenja postupka. Neodgovorno postupanje Opštinskog suda u Novom Pazaru u ovom predmetu se najpre ogleda u činjenici da je prvostepeni sud otpravio predlog protivniku predlagača tek nakon godinu dana i osam meseci od dana podnošenja predloga, iako je prema odredbi člana 134. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku bio dužan da postupa hitno. Takođe, sprečenost postupajućeg sudije da održi ročište za raspravu ne može predstavljati opravdan razlog za produženje trajanja vanparničnog postupka i u takvim procesnim situacijama je, po oceni Ustavnog suda, od izuzetne važnosti da naredno ročište bude zakazano u najkraćem mogućem roku. Suprotno tome, nadležni prvostepeni sud je naredno ročište za raspravu zakazao tek nakon godinu dana i dva meseca (u tom periodu sud nije preduzeo nijednu procesnu radnju).

Ustavni sud smatra da je za odlučivanje o predmetnoj ustavnoj žalbi bitno i postupanje Opštine Novi Pazar – Odeljenje za imovinskopravne poslove, koja je bila dužna da hitno dostavi nadležnom sudu pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji, u smislu odredbe člana 133. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. Prema stavu Ustavnog suda, prilikom ocenjivanja da li je vremenski rok za odlučivanje o pravima i obavezama učesnika u postupku razuman, potrebno je preispitati postupanje ne samo sudova pred kojima se vodi postupak, već i postupanje drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji preduzimaju pojedine radnje u postupku ili u vezi sa postupkom, a čije delotvorno učešće može uticati na njegovu dužinu trajanja. Uvidom u spise ovog predmeta, Ustavni sud je utvrdio da je Opština Novi Pazar – Odeljenje za imovinskopravne poslove tek nakon godinu dana i osam meseci dostavila vanparničnom sudu obaveštenje da ne čuva u arhivi spise predmeta u kome je doneto rešenje o eksproprijaciji, čime je doprinela dužem trajanju postupka i nemogućnosti prvostepenog suda da izvede određene dokaze. S obzirom da prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, treba istaći stav Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu po kome država snosi odgovornost za kašnjenja njenih organa u podnošenju dokaza u građanskopravnim predmetima (videti presudu u predmetu Guincho protiv Portugala od 10. jula 1984. godine).

Polazeći od svega navedenog, a posebno imajući u vidu da u ovoj vanparnici nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi se odrazila na dužinu trajanja postupka i da još nije doneta prvostepena odluka, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, te je odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, u konkretnom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona, a u tački 3. izreke naložio da Osnovni sud u Novom Pazaru preduzme sve neophodne mere kako bi se vanparnični postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem mogućem roku.

7. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

dr Marija Draškić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupku za naknadu eksproprisane imovine

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti