Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečaju

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u dugotrajnom stečajnom postupku protiv društvenog preduzeća. Dosuđena je naknada materijalne štete, dok je deo žalbe koji se odnosio na visinu naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku odbačen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. P . iz sela V, opština Leskovac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. septembra 201 7. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba A. P . i utvrđuje da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 (ranije predmet Trgovinskog suda u Leskovcu St. 7/09) podnosioc u ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 11/10, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu .

O b r a z l o ž e nj e

1. A. P . iz sela V, opština Leskov ac, podneo je Ustavnom sudu, 12. novembra 201 5. godine, preko punomoćnika T . S, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 278/15 od 26. juna 2015. godine i Privrednog apelacionog suda R4. st. 849/14 od 2 7. maja 2015. godine, dok je ustavnom žalbom od 18. januara 2016. godine osporio rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 353/15 od 27. avgusta 2015. godine i rešenje Privrednog apelacionog suda R4. st. 870/14 od 4. juna 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. i prava na imovinu iz člana 58. Ustava. Ustavna žalba podnosioca izjavljena 12. novembra 2015. godine zavedena je u Ustavnom sudu pod brojem Už-7341/15, a ustavna žalba podneta 18. januara 2016. godine je zavedena pod brojem Už-454/16. Ustavni sud je, radi celishodnosti u odlučivanju , rešio da ove dve ustavne žalbe spoji, te da o njima jednovremeno odluči , saglasno članu 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveo: da iznosi od 20.000 dinara , odnosno 12.000,00 dinara, koji su mu osporenim rešenjima dosuđen i na ime naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 (ranije predmet Trgovinskog suda u Leskovcu St. 7/09), ne predstavlja ju pravično zadovoljenje; da nije naplatio potraživanje utvrđeno pravnosnažn im i izvršnim presudama, zbog čega smatra da mu je povređeno pravo na imovinu. Istakao je zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i zahtev za naknadu troškova podnošenja ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. st. 849/14 od 2 7. maja 2015. godine, u stavu I izreke, utvrđeno je da je u postupku koji se sada vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 (ranije 7/09) povređeno pravo predlagača A. P, ovde podnosioca ustavne žalbe , na suđenje u razumnom roku; u stavu II izreke je naloženo Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se predmetni stečajni postupak što pre okončao; u stavu III izreke je delimično usvojen zahtev predlagača i određena mu primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000,00 dinara, a određeni su i troškovi postupka u iznosu od 6.000,00 dinara; u stavu IV izreke je odbijen zahtev predlagača kojim je tražio da mu se utvrdi primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku od dosuđenog do traženog iznosa; u stavu V izreke odb ačen je zahtev predlagača kojim je tražio da se utvrdi da je u postupcima koji su vođeni pred Osnovnim sudom u Leskovcu i Privrednim sudom u Leskovcu povređeno njegovo pravo na imovinu i nesmetano uživanje imovine, kao i zahtev za isplatu 887.852,00 dinara na ime naknade materijalne štete.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž. gp. 278/15 od 26. juna 2015. godine odbio žalbu predlagača i ožalbeno rešenje R4. st. 849/14 od 2 7. maja 2015. godine potvrdio u st. III, IV i V njegove izreke.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. st. 870/14 od 4. juna 2015. godine, u stavu I izreke, utvrđeno je da je u postupku koji se sada vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 povređeno pravo predlagača A. P, ovde podnosioca ustavne žalbe, na suđenje u razumnom roku ; u stavu II izreke je naloženo Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se predmetni stečajni postupak što pre okončao; u stavu III izreke je delimično usvojen zahtev predlagača i određena mu primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 12.000,00 dinara; u stavu IV izreke je odbijen zahtev predlagača kojim je tražio da mu se utvrdi primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku od dosuđenog do traženog iznosa; u stavu V izreke odbačen je zahtev predlagača kojim je tražio da se utvrdi da je u postupcima koji su vođeni pred Osnovnim sudom u Leskovcu i Privrednim sudom u Leskovcu povređeno njegovo pravo na pravično suđenje, pravo na imovinu i nesmetano uživanje imovine ; u stavu VI izreke odbačen je zahtev predlagača za naknadu materijalne štete u iznosu od 22 8.311,71 dinara ili 1.967 evra; u stavu VII izreke predlagaču su određeni troškovi postupka u iznosu od 6.780,00 dinara.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž. gp. 353/15 od 27. avgusta 2015. godine odbio žalbu predlagača i ožalbeno rešenje R4. st. 870/14 od 4. juna 2015. godine potvrdio u st. IV, V , VI i VII njegove izreke, te odbio zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje podnosioca ustavne žalbe, koje je utvrđeno u stečajnom postupku, a protiv dužnika DP T. „V .“ sa p.o. Vučje, u stečaju, koji je društveno preduzeće, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine iz člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskim odlukama (sličan stav je izražen i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu u tom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Uzimajući u obzir praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud smatra da podnosilac ustavne žalbe ima pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku, koji mu nije isplaćen (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). S tim u vezi, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosi oca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 11/10, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

7. Ocenjujući istaknutu povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnosilac svojim navodima izražava nezadovoljstvo iznosima koji su mu osporenim rešenjima dosuđeni na ime naknade nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13), preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karkter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da su redovni sudovi u ovom slučaju usvojili zahtev podnosioca za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naložili da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku i dosudili m u naknadu, te da su jasno obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Takođe, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećen om pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 20.000, odnosno 12.000 dinara nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove još jednom preispita odluku o visini naknade nematerijalne štete. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u tom delu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.