Odbijanje ustavne žalbe oštećenog zbog trajanja krivičnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu oštećenog zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Iako je postupak trajao preko sedam godina, sud je ocenio da složenost predmeta, zdravstveno stanje okrivljenog i štrajk advokata opravdavaju dužinu trajanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7341/2020
14.09.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov , dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. B . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. septembra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba A. B . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Šapcu u predmetu K. 682/17 (ranije u predmetu K. 538/13 Osnovnog suda u Šapcu – Sudska jedinica u Koceljevi).

O b r a z l o ž e nj e

1. A. B . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 24. jula 20 20. godine, preko punomoćnika D . D, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Šapcu u predmetu K. 682/17 (ranije u predmetu K. 538/13 Osnovnog suda u Šapcu – Sudska jedinica u Koceljevi).

Podnosilac izjavljuj e ustavnu žalbu kao lice koje je u osporenom krivičnom postupku imalo svojstvo oštećenog.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je osporeni krivični postupak trajao devet godina, da nije bilo složenih pravnih i činjeničnih pitanja, kao i da su postupajući sudovi „nedelotvorno i neefikasno postupali“ u konkretnom slučaju.

Predloženo je da Ustavni sud odluči o pravu na naknadu i visini iznosa naknade štete zbog povrede označenog ustavnog prava .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta K. 682/17 Osnovnog suda u Šapcu, između ostalog, utvrdio:

- da je Osnovni sud u Šapcu 18. septembra 2012. godine doneo rešenje o sprovođenju istrage Ki. 884/12 protiv okrivljenih R.P. i B.P; u toku istrage saslušani su okrivljeni, ispitan je oštećeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, kao i svedok T.B;

- da je oštećeni 7. novembra 2012. godine istakao imovinskopravni zahtev;

- da je Osnovno javno tužilaštvo u Šapcu 9. maja 2013. godine podiglo optužnicu Kt. 1788/11 protiv okrivljenih, zbog krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) u vezi člana 33. Krivičnog zakonika;

- da se postupak vodio protiv okrivljenih pred Osnovnim sudom u Šapcu – Sudska jedinica u Koceljevi u predmetu K. 538/13;

- da je u toku 2013, 2014, 2015. i 2016. godine glavni pretres održan četiri puta, dok je odložen 12 puta;

- da je aktom Osnovnog javnog tužilaštva u Šapcu Kt. 1788/11 od 21. novembra 2016. godine izmenjena optužnica;

- da je do donošenja presude Osnovnog suda u Šapcu – Sudska jedinica u Koceljevi K. 538/13 od 12. aprila 2017. godine glavni pretres održan jednom, dok je dva puta odložen; navedenom presudom okrivljeni su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo prevare iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika;

- da je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.1. 752/17 od 23. avgusta 2017. godine usvojena žalba Osnovnog javnog tužioca u Šapcu, te je ukinuta presuda Osnovnog suda u Šapcu – Sudska jedinica u Koceljevi K. 538/13 od 12. aprila 2017. godine, i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

- da se postupak nastavio pred Osnovnim sudom u Šapcu u predmetu K. 682/17. U toku postupka obavljeno je medicinsko -psihijatrijsko veštačenje okrivljenog R.P; do donošenja rešenja o razdvajanju postupka K. 652/17 od 22. oktobra 2018. godine u odnosu na okrivljenog R.P. glavni pretres je održan četiri puta, dok je dva puta odložen;

- da je presudom Osnovnog suda u Šapcu K. 682/17 od 18. decembra 2018. godine okrivljeni B.P. oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo prevare iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika; do tog trenutka glavni pretres je dva puta održan;

- da je presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.1. 130/19 od 24. aprila 2019. godine usvojena žalba Osnovnog javnog tužioca u Šapcu, te je preinačena presuda Osnovnog suda u Šapcu K. 682/17 od 18. decembra 2018. godine tako što je Apelacioni sud okrivljenog B.P. oglasio krivim da je učinio krivično delo prevare iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od dve godine;

- da je rešenjem Osnovnog suda u Šapcu K. 1021/19 od 10. decembra 2019. godine odbačena optužnica Osnovnog javnog tužilaštva u Šapcu Kt. 1788/11 od 9. maja 2013. godine podneta protiv okrivljenog R.P, zbog nastupanja trajne procesne nesposobnosti;

- da je presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.1. 1008/19 od 5. marta 2020. godine, stavom prvim , odbijena kao neosnovana žalba Osnovnog javnog tužioca u Šapcu, dok je stavom drugim odbačena kao nedozvoljena žalba punomoćnika oštećenog.

4. Ispitujući postojanje pretpostavki da odlučuje o osnovanosti navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Sud je najpre ispitivao da li je ustavna žalba dopuštena ratione personae. Ustavni sud je pošao od svoje dosadašnje prakse, kao i prakse Evropskog suda za ljudska prava i konstatovao da se pravo na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku u krivičnim postupcima, pre svega, garantuje okrivljenom, jer se u tom postupku odlučuje o optužbama koje se stavljaju na teret okrivljenom, a ne o pravima i obavezama drugih učesnika u postupku. Stoga, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac, a ni oštećeni, nemaju ni Ustavom, niti zakonom zajemčeno pravo da će se protiv trećeg lica voditi krivični postupak i da će lice koje je okrivljeno biti i osuđeno, odnosno da će mu biti izrečena određena krivična sankcija. Iz navedenog sledi da je u odnosu na označena lica ustavna žalba ratione personae nedopuštena i kada je reč o isticanju povrede prava na suđenje u razumnom roku, pošto je ovo pravo samo jedan od elemenata prava na pravično suđenje. Međutim, od ovog pravila postoje izuzeci.

Naime, imajući u vidu činjenicu da oštećeni kao tužilac, privatni tužilac i oštećeni imaju zakonom propisano pravo da u krivičnom postupku istaknu imovinskopravni zahtev i da se o njemu odluči, to se navedena lica mogu pozvati na povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku u onom njegovom delu koji se odnosi na građanska prava ( videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Boris Stojanovski protiv Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, predstavka broj 41916/04 od 6. maja 2010. godine, stav 36.). U navedenom smislu, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac i oštećeni mogu isticati povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku u onom njegovom delu koji se odnosi na odlučivanje o „ građanskom zahtevu“, i to od trenutka kada su u tom postupku istakli imovinskopravni zahtev.

U konkretnom slučaju, podnosilac ustavne žalbe osporava trajanje krivičnog postupka u kome je imao svojstvo oštećenog, pri čemu je istakao imovinskopravni zahtev, te je Ustavni sud ocenio da je aktivno legitimisan za isticanje povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. Ustava.

5. Ispitujući osnovanost navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava , Ustavni sud je, krećući se u okviru navoda i razloga ustavne žalbe, utvrdio da je podnosi lac istakao imovinskopravni zahtev 7. novembra 2012 . godine u istrazi koja se vodila u pre dmetu Osnovnog suda u Šapcu Ki. 884/12, kao i da je krivični postupak pravosnažno okončan 5. marta 2020 . godine, iz čega sledi da je, u odnosu na podnosioca trajao sedam godina i četiri meseca. Navedeno trajanje postupka, samo po sebi, može ukazivati da isti nije okončan u razumnom roku.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak čije se trajanje osporava, vođen protiv dvoje okrivljenih. Postupak se vodio zbog krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, koje p o svojoj pravnoj prirodi spada u teža krivična dela i zahteva sprovođenje određenog dokaznog postupka. Od ukupno 27 puta zakazanog glavn og pretresa, isti je održan 11 puta. Ustavni sud konstatuje da je pretres redovno zakazivan, pri čemu je uglavnom odlagan zbog teškog zdravstvenog stanja okrivljenog R.P, što je na kraju dovelo do razdvajanja postupka prema okrivljenom R.P. Sud ukazuje da je do odlaganja pretresa doveo i štrajk advokata, ali se to ne može staviti na teret postupajućem sudu . Takođe, Ustavni sud je naročito imao u vidu činjenicu da je prvostepeni sud dva puta meritorno presudio. Po oceni Ustavnog suda, sve napred navedeno ukazuje da su činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori u osporenom postupku takve prirode da ukazuju na složenost konkretnog krivičnog predmeta, te da predstavljaju opravdani razlog za duže trajanje ovog postupka.

Polazeći od napred navedenog, Ustavni sud je ocenio da ukupna dužina trajanja postupka, kao jedinstvena celina, ne izlazi iz okvira razumnog roka, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja.

S obzirom na napred izloženo, Ustavni sud je ocenio da u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Šapcu u predmetu K. 682/17 (ranije pred Osnosvnim sudom u Šapcu – Sudska jedinica u Koceljevi u predmetu K. 538/13) nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23 ).

6. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe oštećenog zbog trajanja krivičnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti