Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro 21 godinu. Utvrđen je značajan doprinos podnosioca odugovlačenju, pa je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 1.500 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. S . iz Požarevca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. aprila 20 21. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. S . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požarevcu u predmetu P. 2794/10 (inicijalno predmet P. 747/94 O pštinskog suda u Požarevcu) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.500 ev ra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. S . iz Požarevca je podneo Ustavnom sudu, 24. septembra 2014. godine, preko punomoćnika P. R , advokata iz Požarevca, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požarevcu u predmetu P. 2794/10 (inicijalno predmet P. 747/94 Opštinskog suda u Požarevcu). Ustavna žalba je izjavljena i protiv presuda Osnovnog sud a u Požarevcu P. 2794/10 od 4. oktobra 2013. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 218/14 od 1 . jula 201 4. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je osporeni postupak, u kome je imao svojstvo tuženog, pravnosnažno okončan tek posle skoro 21 godinu, i to isključivo zbog postupanja sudova i nj ihove neaktivnosti i neažurnosti. Istovremeno, osporava presude, koji ma je, po njegovom mišljenju, na njegovu štetu pravnosnažno utvrđeno pravo svojine, odnosno korišćenja tuži laca na spornim nepokretnostima, te brisanje njegovog upisa i iseljenje. Ovo sve u situaciji kada je tuženi, kako u toku postupka, tako i u žalbi protiv prvostepene presude, isticao da je zastarelo pravo tužilaca na podnošenje brisovne tužbe, da je podnosilac imao valjan pravni osnov za upis prava svojine, te da je pogrešan zaključak sudova zasnovan na netačno i nepravilno utvrđen im činjenicama, uz pogrešnu ocen u dokaza, kao i materijalno pravo pogrešno primenjeno u osporenim odlukama. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu, da utvrdi povredu označenih ustavnih prava, poništi osporene presude, utvrdi mu pravo na naknadu nematerijalne štete iznosu od 1.894.000,00 dinara i materijalne štete u iznosu od 5.000.000,00 dinara, jer je kao savestan držalac spornih nepokretnosti „od 1983. godine, pa do danas“ ulaga o ličn a sredstava u adaptaciju i rekonstrukciju spornih nepokretnosti.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) je sadržinski identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, nakon izvršenog uvid a u spise predmeta P. 2794/10 Osnovnog suda u Požarevcu , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe, kao tuženog, tužilac - Opština Požarevac je podnela tužbu 7. marta 1994. godine Opštinskom sud u u Požarevcu (u daljem tekstu: Opštinski sud) , radi utvrđenja da je tužilac nosilac prava raspolaganja na spornim neopokretnostima i upisa tog prava u zemljišne knjige, kao i brisanja prava svojine tuženog upisanog na istima, a uz predlog za određivanje privremene mere. Formiran je predmet P. 747/94. Prvo ročište zakazano je za 27. april 1994. godine.

Rešenjem Opštinskog suda P. 747/94 od 7. marta 1994. godine određena je privremena mera zabrane otuđenja i opterećenj a spornih nepokretnosti, te zabeležb a spora u zemljišnoj knjizi.

Odlučujući o žalbi tužioca, Okružni sud u Požarevcu je rešenjem Gž. 419/94 od 31. marta 1994. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda P. 747/94 od 7. marta 1994. godine i predmet vratio istom sudu na ponovni postupak.

Do donošenja međupresude Opštinskog suda P. 747/94 od 26 . juna 2003. godine, bilo je zakazano 19 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je održano 10. U ovom delu postupka se uz postojećeg tužioca, tužbi priključila i Republika Srbij a, a doneto je i više rešenja, kojima je pravnosnažno rešavano o prekidu postupka, o zabeležbi spora, o izuzeću sudije, te novoj privremenoj meri kojom je tuženom zabranjena adaptacija spornog prostora. Takođe je i 7. juna 1999. godine preciziran tužbeni zahtev tužilaca. Na održanim ročištima su pročitani spisi drugog parničnog predmeta istog suda P. 171/93, spisi upravnih postupaka, određeno veštačenje putem veštaka geometra i veštaka građevinske struke, te izveden dokaz uviđajem na licu mesta, saslušan tuženi u svojstvu parnične stranke, te pročitan iskaz svedoka pribavljen po zamolnici od Prvog opštinskog suda u Beogradu. Međutim, više uviđaja koji su bili zakazani nije bilo moguće održati, i to jednom zbog promene sudije, jednom zbog vremenskih prilika, ali pet puta iz razloga koji su bili vezani za tuženog, bilo da je on ili njegov punomoćnik tražio odlaganje, ili nisu pristupali na ročišta iz razloga sprečenosti, odnosno jer je kapija bila zaključana, a ključevi oduzeti po privremenoj meri iz depozita suda nisu odgovarali bravi. Takođe, jedno ročište za glavnu raspravu nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije. Tokom ovog dela postupka bilo je više urgencija od strane zakonskih zastupnika tužilaca da se zakažu ročišta koja su odlagana na neodređeno vreme, jer u periodu od 1. oktobra 1996. do 9. aprila 1997. godine nij e bilo zakazano nijedno ročište. Takođe, sud je više puta urgirao za postupanje po zamolnici za saslušanje svedoka, te više puta ponavljao naloge tuženom da se izjasni o preciziranom tužbenom zahtevu tužilaca, što on nije učinio šest meseci.

Međupresudom Opštinskog suda P. 747/94-47 od 26. juna 2003. godine , u prvom stavu izreke, odlučeno je da je osnovan tužbeni zahtev tužioca Opštine Požarevac prema tuženom, ovde podnosiocu ustavne žale, da je tužilac nosilac prava raspolaganja na poslovnim prostorijama sa pomoćnim prostorijama, koje se nalaze na k.p. br. … KO Požarevac, u ulici V. bro j … i ulici S . broj …, u Požarevcu, kao i da se izvrši brisanje uknjižbe prava svojine tuženog na predmetnim prostorijama. U stavu drugom izreke je odlučeno da će odluka o troškovima post upka biti doneta u docnijoj presudi. Presuda je Opštinskom javnom pravobranilaštvu Požarevac, kao zakonskom zastupniku tužioca uručena 29. marta 2007. godine, a uručenje presude je pokušano punomoćniku tuženog 25. aprila 2007. godine ( prema izjavi advokata: odbio prijem jer mu je otkazano punomoćje, sa predlogom da se tuženom uruči na kućnu adresu). Tuženom je pokušana dostava na kućnu adresu 4. maja i 17. maja 2007. godine, ali je po izjavi bivše supruge odseljen sa te adrese, pa je istaknuta na oglasnu tablu 30. maja 2007. godine. Nezadovoljan ovom međupresudom, punomoćnik tuženog, koji ga je zastupao tokom parnice, je izjavio žalbu 8. juna 2007. godine, a tuženom je opet, isticanjem na oglasnoj tabli suda 11. jula 2007. godine, uručen odgovor na žalbu Opštinskom javnom pravobranilaštvu, dat 20. juna 2007. godine, jer uredna dostava tuženom na adresu iz tužbe nije uspela, s obzirom da je odseljen.

Rešenjem Okružnog sud a u Požarevcu Gž. 1166/07 od 1 8. jula 2008. godine su vraćeni spisi prvostepenom sudu radi otklanjanja procesnog nedostatka. U obrazloženju je, između ostalog dat nalog da se ožalbena međupresuda dostavi zastupniku Republike Srbije, kao i žalba tuženog, jer je Republika Srbija pored Opštine Požarevac pristupila parnici, u svojst vu tužioca i dala ovlašćenje OJP Požarevac da ono zamenjuje RJP u zastupanju, ali ne i kod prijem pismena. Spisi predmeta su 2. oktobra 2008. godine vraćeni Opštinskom sud u u Požarevcu, a nakon uručenja međupresude 14. oktobra 2008. godine, te žalbe na odgovor 27. oktobra 2008. godine, spisi su prosleđeni drugostepenom sudu na odluku.

Rešenjem Okružnog suda u Požarevcu Gž. 1684/08 od 1 2. novembra 2008. godine ukinuta je međupresuda Opštinskog suda P. 747/94 od 26. juna 2003. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovn o suđenje. Spisi su vraćeni 25. decembra 2008. godine. Prvo ročište je zakazano za 24. februar 2009. godine.

Postupak je nastavljen pred istim sudom pod istim broje m, a do promene nadležnosti suda tokom 2010. godine, bilo je zakazano ukupno šest ročišta za glavnu raspravu, ali je samo jedno održano 28. septembra 2009. godine, mada i tada nije izveden dokaz saslušanjem tuženog u svojstvu parnične stranke, jer je i pred pristupanja na ročište predložio da se ono odloži jer ima upalu pluća, navodeći na zapisniku sa ročišta „da nije hteo da izostane, da se ne bi izveo zaključak da vrši zloupotrebu procesnih prava“. Međutim , prethodna četiri nisu održana zato što dva puta tuženi nije bio uredno pozvan, zatim što je tražio odlaganje zbog bolesti, kao i zbog izostanka poziva punomoćniku tuženog u čijem odsustvu tuženi nije hteo da da iskaz, tvrdeći da on nije dao otkaz punomoćja advokatu, niti advokat njemu (po nalogu suda se advokat izjasnio da nije bilo otkaza i da dalje zastupa tuženog). Međutim, ni naredno ročište zakazano za 17. novembar 2009. godine nije održano jer se tuženi, i pored urednog poziva za ročište i saslušanje u svojstvu parnične stranke, te upozorenja na posledice propuštanja, nije odazvao pozivu.

Postupak je nastavljen u 2010. godini, pred sada nadležnim sudom -Osnovnim sudom u Požarevcu (u daljem tekstu: Osnovni sud) pod brojem P. 2794/10, pa je posle pet zakazanih ročišta od kojih su tri održana, određen zastoj postupka na ročištu održanom 6. oktobra 2010. godine i veštačenje sa veštacima geometrom i građevinske struke da se utvrdi koji deo objekta stojeć eg na kat. parceli 949/07 KO Požarevac je bio predmet rešenja o nacionalizaciji iz 1959. godine, dok su rešenja o određivanju ličnosti ve štaka doneta 15. decembra 2010. godine. U dokaznom postupku su pribavljeni i pročitani spisi Okružnog suda u Šapcu Reh. 12/09 i traženi ostali pismeni dokazi povodom nacionalizacije i denacionalizacije, odnosno da stranke iznesu svoje dokazne predloge.

Naredno ročište zakazano je za 27. januar 2011. godine, ali ni to, kao ni ostala četiri ročišta , koja je sud zakaza o da izvrši uviđaj sa učest vovanjem vešta ka, nisu održana iz sledećih razloga: jednom jer su veštaci tvrdili da geometar zbog vremenskih prilika ne može da veštači (tada na ročište nije pristupio tuženi, kao ni njegov advokat, iako su bili uredno pozvani); zato što dva puta tuženi nije bio uredno pozvan, a i dvorište je bilo zaključano; jer je punomoćnik tuženog tražio odlaganje uviđaja. Iako su ostvarene procesne pretpostavke za održavanje ročišta zakazanog za 18. oktob ar 2011. godine, tuženi je onemogućio ponovo da se izvrši uviđaj zato što nije hteo da se otvor e prostorije i tako omogući pristup, te je tražio prekid postupka. U ovom delu postupka Osnovni sud je rešenjem P. 2794/10 od 12. decembra 2011. godine odbio predlog punomoćnika tuženog za prekid postupka, a zatim je isti sud odbacio kao neblagovremenu žalbu punomoćnika tuženog, podnetu tek 10. februara 2012. godine, iako mu je rešenje bilo uručeno 22. decembra 2011. godine. Ni naredno ročište , zakazano za 23. februar 2012. godine, radi vršenja uviđaja, nije održano zbog loših vremenskih prilika, ali i zato što ne može da se uđe u objekat, jer tuženi ne prima pozive za uviđaj. Na sledećem ročištu 27. marta 2012. godine je, opet zbog izostanka uredne dostave za tuženog koji se ne odaziva na obaveštenja radi preuzimanja poziva, te na predlog zakonskog zastupnika RS za izuzeće sudije „zbog dugotrajnog trajanja postupka i činjenice da zbog opstrukcije tuženog ne mogu da se izvedu dokazi“, sud rešenjem odredio zastoj postupka i spise dostavio predsedniku suda radi odluke o zahtevu za izuzeće. Rešenjem v.f. predsednika suda Su-39 31/2012 od 27. marta 2012. godine je odbijen zahtev za izuzeće kao neosnovan. Ni još dva zakazana ročišta nisu održana zbog izostanka uredne dostave poziva tuženom, kome pozivi ni su mog li da budu uručen i iako ih je su d uputio i preko pošte : na adresu na koju je prijavljen i na Dom zdravlja, te preko pozivara i preko PU Požarevac . Sud je pribavio i izjavu dostavljača od 12. septembra 2012. godine da nije bilo mogućnosti da tuženom uruči na radnom mestu poziv, a iz različitih razloga koje su navodili zaposleni – sastanak, bolovanje tuženog i sl.

Punomoćnik tuženog je novim podneskom od 11. septembra 2012. godine tražio prekid postupka zbog stupanja na snagu Zakona o restituciji iz 2011. godine, te sprovedenog postupka rehabilitacije pravnog prethodnika primaoca izdržavanja, od koga je tuženi, po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju iz 1983. godine stekao imovinu (u čijoj je državini još uvek) i upisao se u zemljišne knjige. Ni ročište radi uviđaja zakazano za 12. septembar 2012. godine, ponovo , nije održano jer nije bilo uslova (tuženi nije uredno primio poziv, a veštaci se javili da su obavešteni da nema uslova za održavanje ročišta ). Na istom ročištu sud je rešenjem odredio zastoj postupka, te doneo rešenje da će o predlogu za prekid postupka biti odlučeno u zakonskom roku.

Osnovni sud je rešenjem P. 2794/10 od 12. septembra 2012. godine odbio predlog tuženog za prekid postupka, između ostalog , zato što stupanje na snagu samog zakona, kao ni rešenje o rehabili taciji, kojim nije odlučeno o vraćanju imovine, nema značaja za prekid postupka.

Rešenjem Osnovnog suda P. 2794/10 od 17. oktobra 2012. godine odbačena je žalba tuženog kao nedozvoljena. Protiv navedenih rešenja tuženi je izjavio žalbe. Do donošenja rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž. 1035/12 od 20. decembra 2012. godine, kojim je ukinuto rešenje Osnovnog suda P. 2794/10 od 17. oktobra 2012. godine, te rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž. 1063/12 od 20. decembra 2012. godine kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužnog i potvrđeno rešenje Osnovnog suda P. 2794/10 od 12. septembra 2012. godine, bila su zakazana još dva ročišta koja nisu održana, iako je tuženi bio uredno pozvan preko PU Požarevac . Za ročište zakazano za 16. novembar 2012. god ine sud je doneo posebno rešenje da se tuženom dostavljanje svih pismena u ovoj pravnoj stvari može izvršiti u svako vreme i na svakom mestu, na kojem se bude zatekao, a na osnovu člana 134. stav 2. ZPP, ali ni naredno ročište od 11. decembra 2012. godine, zakaz ano zbog vršenja uviđaja, nije održano jer tuženi nije uredno pozvan , iako je pozivan preko PU. Ročište zakazano za 14. februar 2013. godine je održano, u prisustvu punomoćnika tuženog, i doneto rešenje da se zakaže uviđaj za 6. mart 2013. godine i da se tuženi pozove preko oglasne table suda, te da se od SKN Požarevac zatraži list nepokretnosti, skica i izveštaj po predlogu punomoćnika tuženog, pa je na sledećem ročištu održanom 6. marta 2013. godine na licu mesta, konstatovano koji se objekti nalaze na spornoj parceli, u okviru zatvorenog dvorišta, te u odsustvu uredno pozvanog punomoćnika tuženog i tuženog, određen zadatak veštacima na osnovu, u međuvremenu , pribavljene dokumentacije. Veštaci su dostavili svoje nalaze, zakonski zastupnici tužilaca su precizir ali tužbeni zahtev, a posle tri neodržana ročišta, jer nije bio pristigao nalaz veštaka građevinske struke, te jer je punomoćnik tuženog dva puta neposredno pred ročište dostavio svoj podnesak, glavna rasprava je zaključena 4. oktobra 2013. godine .

Osporenom presudom Osnovnog suda u Požarevcu P. 2794/10 od 4. oktobra 2013. godine je, u prvom stavu izreke utvrđeno prema tuženom da su Republika Srbija i Grad Požarevac nosioci prava javne svojine na poslovnoj prostoriji sa pomoćnim prostorijama, koja se na lazi u prizemlju stambene zgrade upisane u l.n. … KO Požarevac, na k.p. br. …, kao objekat 1, ul. V, koja prema nalazu veštaka geodetske struke od 26. marta 2013. godine, ima bruto površinu u osnovi 104m2, sa pravom korišćenja Grada Požarevca na zemljištu k.p.br. … KO Požarevac, srazmerno bruto površini sa udelom 104/216; kao i na poslovnoj zgradi - magacinu upisanom u ln. … KO Požarevac, na k.p. br. …, kao objekat 2, ulica S, koja prema nalazu veštaka geodetske struke od 26. marta 2013. godine, ima bruto površinu u osnovi 58m2, sa pravom korišćenja Grada Požarevca, srazmerno bruto površini sa udelom 58/216, što je tuženi dužan priznati, a ova presuda će tužiocima poslužiti kao osnov za upis prava javne svojine i prava korišćenja kod RGZ Službe za katastar nepokretnosti Požarevac, tako što će se izvršiti upis posebnog fizičkog dela, a potom i upis prava javne svojine, sa obimom udela 1/1, na poslovnom prostoru koji se nalazi u stambenoj zgradi i upisan je kao objekat 1, u već označenom listu nepokretnosti, kao i upis prava javne svojine sa obimom udela 1/1 na poslovnoj zgradi – magacinu, upisanom kao objekat 2, u već označenom listu nepokretnosti, te upis prava korišćenja Grada Požarevca na k .p. br. … KO Požarevac, u l.n. … KO Požarevac, sa udelom od 162/216, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude. U drugom stavu izreke je obavezan tuženi da tužiocu Gradu Požarevcu preda ispražnjen od lica i stvari poslovni prostor sa pomoćnim prostorijama, koji se nalazi u prizemlju spratne zgrade, kao i poslovnu zgradu – magacin, bliže određen kao u prvom stavu izreke presude. U trećem stavu izreke navedene presude je odlučeno da tuženi tužiocima u određenim iznosima plati troškove parničnog postupka (rešenjem Višeg suda Požarevcu Gž. 1221/19 od 31. oktobra 2019. godine ova presuda je pravnosnažno ispravljena u pogledu pravilnog označavanja broja k.p. …/1 KO Požarevac, a ne k.p. …). Protiv navedene presude punomoćnik tuženog je 17. decembra 2013. godine izjavio žalbu.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 218/14 od 1. jula 2014. godine je žalba tuženog odbijena kao neosnovana, a presuda Osnovnog suda u Požarevcu P. 2794/10 od 4. oktobra 2013. godine potvrđena. Ova presuda je uručena punomoćniku tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, dana 1. septembra 2014. godine.

Iako je u ustavnoj žalbi podnetoj na obrascu objavljenom na sajtu Suda , na pitanja da li postoji neki pravni lek koji nije iskorišćen i da li je izjavio još neki pravni lek i da li je okončan postupak po njemu, a ako jeste pred kojim organom se vodi, podnosilac odgovorio sa „ne“, on je protiv ustavnom žalbom osporene drugostepene presude i zjavio posebnu reviziju 29. septembra 2014. godine, a predlog za ponavljanje postupka dan kasnije . Rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu P. 2794/10 od 12. februara 2015. godine odbijen je predlog tuženog za ponavljanje postupka kao neosnovan, a ovo rešenje je zbog greške u kucanju ispravljeno 12. februara 2015. godine i postalo je pravno snažno 15. maja 2015. godine, donošenjem rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž. 361/15. Punomoćnik tuženog je 27. avgusta 2015. godine podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom kasacionom sudu protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž. 361/15 od 15. maja 2015. godine.

Po predlogu zakonskog zastupnika Grada Požarevca od 3. februara 2015. godine, rešenjem O snovnog suda u Požarevcu P. 2794/10 od 11. februara 201 5. godine je ispravljena prvostepena presuda u delu označavanja k.p. do koje je došlo greškom u kucanju, a rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu P. 2794/10 od 13. februara 2015. godine je ispravljeno ovo rešenje . Odlučujući o žalbi punomoćnika tuženog, Viši sud u Požarevcu je rešenjem Gž. 360/15 od 15. maja 2015. godine ukinuo oba navedena rešenja o ispravci. Punomoćnik tuženog je 22. juna 2015. godine protiv ovog drugostepenog rešenja izjavio reviziju, a 23. juna 2015. godine je podneo predlog za ponavljanje postupaka pred Viši m sud om u Požarevcu u predmetu Gž. 361/15. Apelacioni sud u Kragujevcu je doneo rešenje R 1. 265/15 od 17. decembra 2015. godine kojim se ne predlaže Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 218/14 od 1. jula 2014. godine . Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 284/16 Rž. 40/16 od 16. marta 2016. godine su spisi predmeta vraćeni prvostepenom sudu radi dopune postupka, a to je ponovo učinjeno novim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1214/16 Rž ap 2/16 od 26. jula 2016. godine, te rešenjima Rev. 340/17 od 1 5. marta 2017. godine i Rev. 88 4/17 od 16. maja 2018. godine. Rešenjem Višeg sud a u Požarevcu Gž. 168/19 od 1. ma rta 2019. godine je ukinuto rešenje Osnovnog suda u Požarevcu P. 2794/10 od 22. oktobra 201 8. godine (kojim je odlučeno o predlogu za ponavljanje postupka podnetog od strane tuženog 23. juna 2015. godine) i predmet vraćen na ponovni post upak, pa je prvostepeni sud doneo rešenje P. 2794/10 od 12. marta 201 9. godine da se zastaje sa postupkom po reviziji do donošenja pravnosnažne odluke po predlogu tuženog od 23. juna 2015. godine, koje je ispravljeno rešenjem toga suda od 13. maja 2019. godine. Još jednom je pravnosnažno – rešenjem Višeg suda Požarevcu Gž. 1221/19 od 31. oktobra 2019. godine, ispravljana prvostepena presuda u pogledu pravilnog označavanja broja k.p. 949 KO Požarevac, a ne k.p. 959, na šta je ukazano i u presudi Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 218/14 od 1. jula 2014. godine. Rešenjem Višeg suda Požarevcu Gž. 361/15 od 8. jula 2020. godine je pravnosnažno odbačen, kao nedozvoljen, predlog za ponavljanje postupka okončanog pred tim sudom u predmetu Gž. 361/15, po predlogu tuženog od 23. juna 2015. godine. Konačno, rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 5105/20 Rev. 5122/20 Gž ap 21/20 Gzz1 14/20 od 12. novembra 2020. godine je, u prvom stavu izreke, odbačena kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 218/14 od 1. jula 2014. godine ; u drugom stavu izreke je odbačena kao nedozvoljena žalba tuženog izjavljena protiv rešenja Apelacionog sud a u Kragujevcu R 1. 265/15 od 17. decembra 2015. godine ; u trećem stavu izreke je odbijena kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž. 361/15 od 15. maja 2015. godine i u četvrtom stavu izreke je odbačen kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti tuženog izjavljen protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž. 361/15 od 15. maja 2015. godine . Spisi predmeta su 2. marta 2021. godine vraćeni prvostepenom sudu, a ovo revizijsko rešenje još nije uručeno strankama u postupku.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, te krećući se u granicama postavljenog zahteva u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je konstatovao da je označeni parnični postupak započet 7. marta 1994. godine podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Požarevcu, a pravnosnažno okončan 1. jula 2014. godine donošenjem presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 218/14.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja predmetnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni sudski postupak ukupno traja o 20 godina i skoro četiri meseca.

Prilikom oce ne da li je o pravima i obavezama stranaka odlučeno u razumnom roku, Ustavni sud u svakom konkretnom slučaju, saglasno praksi Evropskog suda za ljudska prava, pored same dužine trajanja postupka, uzima u obzir i sledeć e kriterijum e: složenost pravnih i činjeničnih pitanja koje je trebalo raspraviti u konkretnom postupku, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, postupanj e nadležnih sudova, kao i značaj prava o kome se u postupku odlučivalo za podnosioca ustavne žalbe.

Polazeći od navedenih kriterijuma, Ustavni sud je ocenio da parnični postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom jeste bio činjenično, pravno i procesno složen, ali ne u toj meri da bi se time moglo opravdati dvadesetogodišnje trajanje postupka, iako je više puta u toku postupka odlučivano o prekidu postupka po predlogu tuženog, određivan zastoj, odlučivano o privremenim merama, te izuzeću sudija. Međutim, pre svega je bio usložnjen time što je tuženi svojim ponašanjem otežavao izvođenje dokaza.

Ispitujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da i pored toga što se pretpostavlja da postoji legitiman interes svake stranke da se spor okonča u razumnom roku, a pogotovu one koja se na to pritužuje, da je u ovom sporu, po nalaženju Suda, istovremeno bila uočljiva težnja tuženog, ovde podnosioca, da u državini spornih prostorija ostane što duže, pa samim tim da i postupak duže traje. Pored toga što su zakonski zastupnici tužilaca ukazivali na opstrukciju postupka sa njegove strane, te tražili izuzeće sudije, tuženi je u značajnoj meri uticao da se ovaj postupak produži svojim ponašanjem i ponašanjem svog punomoćnika. Iako adresu iz tužbe nije menjao, obezbeđivanje njegovog prisustva , gde je to bilo neophodno radi izvođenja dokaza, bilo saslušanjem u svojstvu parnične stranke dva puta , bilo radi vršenja uviđaja čak 16 puta, nije bilo izvodljivo, zato što je tražio odlaganja, nije se odazivao urednim pozivima ili izbegavao da primi pozive, a držeći pritom kod svakog od tih izlazaka suda sa veštacima na lice mesta zaključanu kapiju. Iako je sud pokušavao sve načine uručenja poziva koji su predviđen procesnim zakonom (pošta, dostavljač, pozivar, PU Požarevac) , uspešna dostava je izostajala, pa je koristio i oglasnu tablu i posebno rešenje o uručenju poziva na bilo kom mestu gde se zatekne, da bi se obezbedilo njegovo prisustvo. Takođe, njegov punomoć nik se šest meseci nije izjašnjavao na precizirani tužbeni zahtev tužilaca, i pored ponovljenih naloga suda, a dva puta je predavao podneske neposredno na ročištu, što je uslovilo da se ta ročišta odlože zbog izjašnjenja suprotne strane. Punomoćnik tuženog je svojim ponašanjem u izvesnoj meri doprineo dužem trajanju postupka i time što je više puta predlagao prekide postupka, te ulagao žalbe na ta procesna rešenja. Iako podnosilac ima prava da koristi sva procesna prava radi uspeha u sporu, Ustavni sud ukazuje da korišćenje pomenutih procesnih ovlašćenja objektivno utiče na dužinu trajanja postupka . Istovremeno nesavesno korišćenje procesnih sredstava, kao što je izjavljivanje neblagovremene žalbe sa dva meseca zakašnjenja, produž ilo je postupak.

Po oceni Ustavnog suda, odlučujući doprinos trajanju postupka od preko 20 godina za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari dao je prevashodno prvostepeni sud, svojim neefikasnim i nedelotvornim postupanjem. Naime, prva odluka, ali međupresuda, doneta je tek posle više od devet godina. Pre njenog donošenja bio je i period neaktivnosti suda od šest meseci, kada ročišta nisu zakazivana. Međutim od donošenja međupresude u junu 2003. godine do trenutka kad je izvršeno prvo njeno uručenje OJP Požarevac proteklo je tri godine i devet meseci. Kako je i ona bila ukinuta, i to posle vraćanja spisa na dopunu postupka zbog procesnih nedostataka, prva prvostepena presuda kojom je odlučeno o tužbenom zahtevu tužilaca doneta je posle 19 godina i sedam meseci, računajući od dana podnošenja tužbe protiv podnosioca, a postupak je pravnosnažno okončan za još nepunih devet meseci.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požarevcu u predmetu P. 2794/10 (inicijalno predmet P. 747/94 Opštinskog suda u Požarevcu ). Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i doneo odluku kao prvom delu tačk e 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove o dluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpe o zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu, prevashodno dužinu trajanja postupka, izvesnu složenost postupka , ali i značajan doprinos podnosioca dužini trajanja postupka . Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosi lac pretrpe o. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije od 5. aprila 2016. godine (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15) i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpe o zbog nedelotvornog postupanja sudova.

7. Razmatrajući navode ustavne žalbe o povred i prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, do koje je po mišljenju podnosioca došlo donošenjem osporenih presuda, Ustavni sud je ocenio da su osporen e presude dovoljno i jasno obrazložen e i da se takvo obrazloženje ne može smatrati proizvoljnim, i, nasuprot navodima ustavne žalbe, nalazi da su zasnovane na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju i primeni odredaba merodavnog materijalnog i procesnog prava. Takođe, Ustavni sud konstatuje da se drugostepeni sud izjasnio na sve navode žalbe tuženog, ovde podnosioca, koje on ponavlja i u ustavnoj žalbi.

Polazeći od toga da podnosilac povredu prava na imovinu iz člana 58. Ustava obrazlaže na identičan način kao i povredu prava na pravično suđenje, Ustavni sud nije posebno razmatrao te navod e.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu podnosioca u delu izjavljenom protiv presuda Osnovnog suda u Požarevcu P. 2794/10 od 4. oktobra 2013. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 218/14 od 1. jula 2014. godine, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

8. U pogledu zahteva za naknadu materijalne štete postavljenog u ustavnoj žalbi , u iznosu od 5.000,000,00 dinara, kojim podnosilac potražuje materijalnu štetu na ime ulaganja ličnih sredstava u adaptaciju i rekonstrukciju spornih nepokretnosti čiji je savesni držalac bio „od 1983. godine, pa do danas“ , a iz kojih treba da se iseli, Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe nije pruži o bilo kakav dokaz da je pretrpeo pravno relevantnu materijalnu štetu u osporenom parničnom postupku, da bi se ovaj zahtev uopšte mogao razmatrati, zbog čega je njegov zahtev za naknadu materijalne štete odbačen u tački 3. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

9. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti