Neosnovana ustavna žalba zbog odbacivanja predloga za izvršenje protiv dužnika u stečaju

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv sudskih rešenja kojima je odbačen predlog za izvršenje. Potvrđeno je da rešenje o utvrđivanju potraživanja u stečaju nije izvršna isprava i da je izvršenje protiv stečajnog dužnika zakonom zabranjeno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-736/2008
05.11.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jasmine Đorđević iz Bora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije na sednici održanoj 5. novembra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Jasmine Đorđević izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Boru I. 379/07 od 15. maja 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Zaječaru Gž. 808/08 od 14. maja 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jasmina Đorđević iz Bora podnela je 4. jula 2008. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Boru I. 379/07 od 15. maja 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Zaječaru Gž. 808/08 od 14. maja 2008. godine, zbog povrede prava zajemčenih odredbama člana 18. stav 1, člana 36. stav 1, člana 58. stav 2, člana 60. stav 4. i člana 145. stav 2. Ustava Republike Srbije, kao i čl. 3. i 17. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
U ustavnoj žalbi podnositeljka navodi da je bila zaposlena u «Borskoj banci» AD iz Bora i da joj je zbog otvaranja stečajnog postupka prestao radni odnos u toj banci, a da je poslodavac «bez obrazloženja odbio» da joj isplati dospele zarade. Podnositeljka je, u svojstvu izvršnog poverioca, predlogom za izvršenje protiv «Borske banke» AD u stečaju tražila isplatu iznosa na ime neisplaćenih zarada, ali je «odbijena, uz izdavanje naloga za naplatu takse bez rešenja i mimo zakonske procedure». Po mišljenju podnositeljke, Opštinski sud u Boru i Okružni sud u Zaječaru su pogrešnom primenom odredaba zakona kojima se uređuju parnični, izvršni i stečajni postupak povredili njena prava iz radnog odnosa. Stoga podnositeljka ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i «naloži» izvršnom dužniku «Borska banka» AD u stečaju da joj isplati iznos naveden u predlogu za izvršenje, sa zakonskom zateznom kamatom, kao i troškove postupka pred Opštinskim sudom u Boru, Okružnim sudom u Zaječaru i Ustavnim sudom.
2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju koja je priložena uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Trgovinski sud u Zaječaru, kao stečajni sud, doneo je rešenje St. 124/04 od 8. februara 2005. godine. Prema stavu I, u vezi stava VII izreke navedenog rešenja, smatra se utvrđenim potraživanje podnositeljke ustavne žalbe prema stečajnom dužniku «Borska banka» AD u stečaju iz Bora, u iznosu od 65.975,68 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 13. februara 2004. godine do isplate. U obrazloženju rešenja se navodi da je rešenjem tog suda St. 124/04 od 13. aprila 2004. godine otvoren postupak stečaja nad «Borskom bankom» AD u sanaciji iz Bora i da je na ročištu za ispitivanje potraživanja stečajni dužnik priznao navedeno potraživanje podnositeljke ustavne žalbe, a prisutni poverioci ga nisu osporili, pa se ono smatra utvrđenim, saglasno odredbi člana 125. stav 3. Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji.
Podnositeljka ustavne žalbe je Trgovinskom sudu u Zaječaru podnela predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika «Borska banka» AD u stečaju iz Bora. Trgovinski sud u Zaječaru se rešenjem I. 45/07 od 3. januara 2007. godine oglasio stvarno nenadležnim i dostavio spise predmeta Opštinskom sudu u Boru, kao stvarno i mesno nadležnom sudu. Rešenjem Opštinskog suda u Boru I. 379/07 od 15. maja 2007. godine odbačen je kao nedozvoljen predlog za izvršenje prema izvršnom dužniku «Borska banka» AD u stečaju iz Bora. Donosilac rešenja u obrazloženju navodi da se prema rešenju Trgovinskog suda u Zaječaru St. 124/04 od 8. februara 2005. godine i tabeli broj 1, koja je sastavni deo rešenja, smatra utvrđenim potraživanje izvršnog poverioca prema izvršnom dužniku u iznosu od 65.975,68 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 13. februara 2004. godine. Međutim, po shvatanju Opštinskog suda u Boru, navedeno rešenje Trgovinskog suda u Zaječaru ne može se smatrati izvršnom ispravom podobnom za izvršenje. Ovo stoga što ni u rešenju, niti u priloženoj tabeli nije utvrđena obaveza «Borske banke» AD u stečaju iz Bora da isplati navedeni iznos izvršnom poveriocu, te se iz navedenog razloga ne može ostvariti prinudna naplata takvog potraživanja. S obzirom na to da je odbačen predlog za izvršenje, sud nalazi da izvršnom poveriocu ne pripada pravo na naknadu troškova izvršnog postupka.
Rešenjem Okružnog suda u Zaječaru Gž. 808/08 od 14. maja 2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba koju je podnositeljka ustavne žalbe izjavila protiv rešenja Opštinskog suda u Boru I. 379/07 od 15. maja 2007. godine. Navodeći razloge za svoju odluku, Okružni sud u Zaječaru je istakao da u postupku pred prvostepenim sudom nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje sud pazi po službenoj dužnosti, a da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da priložena izvršna isprava nije podobna za izvršenje, budući da se radi o utvrđujućoj sudskoj odluci koja ne sadrži nalog za činidbu. Okružni sud u Zaječaru ocenjuje, međutim, da je predlog za izvršenje koji je podnet na osnovu takve izvršne isprave trebalo odbiti, a ne odbaciti. Međutim, nalazeći da su iste pravne posledice za izvršnog dužnika u slučaju odbijanja i odbacivanja predloga, drugostepeni sud je osporeno rešenje potvrdio.
4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ustavnom žalbom ukazuje, utvrđeno je: da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju (član 18. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (član 58. stav 2.); da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se niko tih prava ne može odreći (član 60. stav 4.); da se sudske odluke zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona (član 145.).
U ustavnoj žalbi ukazuje se i na povredu prava zajemčenih čl. 3. i 17. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
S obzirom na to da se član 3. Konvencije po svojoj sadržini ne razlikuje od člana 25. stav 2. Ustava, Ustavni sud je istaknutu povredu prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta cenio u odnosu na navedenu odredbu Ustava, kojom je utvrđeno da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka.
Članom 17. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda utvrđuje se da ništa u ovoj Konvenciji ne može da se tumači tako da podrazumeva pravo bilo koje države, grupe ili lica da se upuste u neku delatnost ili izvrše neki čin koji je usmeren na poništavanje bilo kog od navedenih prava i sloboda ili na njihovo ograničavanje u većoj meri od one koja je predviđena Konvencijom.
Zakonom o izvršnom postupku («Službeni glasnik RS», broj 125/04) propisano je: da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno (član 27.); da su izvršne isprave, pored ostalog, izvršna odluka suda i izvršno sudsko poravnanje (član 30. tačka 1)); da je sudska odluka kojom je naloženo ispunjenje potraživanja, izvršna ako je postala pravnosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje i da rok za dobrovoljno ispunjenje teče od dana dostavljanja odluke izvršnom dužniku, a završava se protekom poslednjeg dana roka određenog sudskom odlukom, ako zakonom nije drugačije određeno (član 32. stav 1.); da troškove postupka u vezi sa određivanjem i sprovođenjem izvršenja prethodno snosi izvršni poverilac (član 43. stav 1.);
Zakonom o sudskim taksama («Službeni glasnik RS», br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/01, 9/02, 29/04, 61/05, 116/08. i 31/09) određeno je: da takse propisane ovim zakonom plaćaju lica po čijem predlogu ili u čijem interesu se preduzimaju radnje u sudskom postupku, za koji je ovim zakonom utvrđeno plaćanje takse (član 2. stav1.); da ako stranka ne prisustvuje sudskoj radnji za koju je dužna da plati taksu, sud će joj poslati nalog da plati taksu koju duguje u roku od osam dana od dana dostave naloga i upozoriće je na posledice neplaćanja takse u roku (član 37. stav 3.);
U članu 28. Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje («Službeni glasnik RS», br. 61/05 i 116/08), situiranom u odeljku: «Prelazne i završne odredbe», propisano je da će se stečajni postupci i postupci likvidacije banaka započeti po Zakonu o sanaciji, stečaju i likvidaciji banaka («Službeni list SFRJ», br. 84/89 i 63/90 i «Službeni list SRJ», br. 37/93, 26/95, 28/96, 16/99, 44/99 i 53/01) i Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji («Službeni list SFRJ», broj 84/89 i «Službeni list SRJ», br. 37/93 i 28/96) nastaviti po odredbama tih zakona.
Odredbama ranije važećeg Zakona o sanaciji, stečaju i likvidaciji banaka iz 1989. godine, koje se primenjuju u predmetnom stečajnom postupku, bilo je propisano: da pravne posledice otvaranja stečajnog postupka nastaju danom donošenja rešenja o otvaranju stečajnog postupka i sastoje se, između ostalog, u tome da se potraživanja poverilaca prema banci smatraju dospelim (član 18. tačka 4)); da se potraživanja poverilaca isplaćuju iz stečajne mase tako što prioritet imaju potraživanja po osnovu štednih uloga, tekućih računa i depozita na deviznim računima koja se isplaćuju banci koja je preuzela ove poslove od banke u stečaju, a potom dolaze na red potraživanja poverilaca koji nisu osnivači banke (član 19. tačke 1) i 2)), kao i da se na stečajni postupak banke u stečaju, ako ovim zakonom nije drukčije određeno, primenjuju odredbe saveznog zakona kojim se uređuje stečaj, izuzev odredaba o stečajnom sudiji, nagradi za rad i naknadi potrebnih troškova stečajnog upravnika i odredaba kojima je uređeno prinudno poravnanje (član 20.).
Odredbama ranije važećeg Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, koji se takođe primenjuje u ovom stečajnom postupku, između ostalog, bilo je propisano: da se danom otvaranja postupka stečaja obrazuje stečajna masa u koju ulazi sva imovina dužnika, ako zakonom nije drukčije određeno (član 95.); da se od dana otvaranja postupka stečaja ne može protiv dužnika dozvoliti mera obezbeđenja niti prinudnog izvršavanja radi namirenja potraživanja u pogledu kojih postoji izvršna isprava, a da se postupci radi obezbeđenja i izvršenja koji su u toku - prekidaju (član 99. st. 1. i 2.); da stečajnu masu za podelu poveriocima (deobnu masu) čine novčana sredstva dužnika na dan otvaranja stečajnog postupka, novčana sredstva ostvarena prodajom imovine i potraživanja naplaćena u tom postupku (član 137.), kao i da će stečajni upravnik, na osnovu pravnosnažnog rešenja o glavnoj deobi, isplatiti potraživanja poveriocima u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti tog rešenja (član 146.).
Odredbom člana 73. stav 1. Zakona o stečajnom postupku («Službeni glasnik RS», br. 84/04 i 84/05), koji se primenjuje na postupanje suda po predlogu za izvršenje protiv stečajnog dužnika, propisano je da se od dana pokretanja stečajnog postupka ne može protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja u cilju namirenja potraživanja, osim izvršenja koja se odnose na troškove stečajnog postupka (član 73. stav 1.).
5. Analizirajući osporena rešenja Opštinskog suda u Boru i Okružnog suda u Zaječaru sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da su osporena rešenja doneta primenom merodavnih propisa i da sadrže ustavnopravno prihvatljive razloge, te da nisu posledica proizvoljnog tumačenja prava. Rešenjem Trgovinskog suda u Zaječaru St. 124/04 od 8. februara 2005. godine utvrđena su potraživanja poverilaca u stečajnom postupku koji je otvoren nad «Borskom bankom» AD u stečaju iz Bora, pa je tom prilikom utvrđeno i potraživanje podnositeljke ustavne žalbe. Po oceni Ustavnog suda, navedeno rešenje nema karakter izvršne isprave, u smislu odredbe člana 32. stav 1. Zakona o izvršnom postupku, budući da ne sadrži obavezu na isplatu koja je izrečena od strane suda, tj. kondemnatorni deo izreke rešenja. Pored toga, ne može se prihvatiti tvrdnja podnositeljke da je Okružni sud u Zaječaru «retroaktivno primenio» odredbe Zakona o stečajnom postupku («Službeni glasnik RS», br. 84/04 i 84/05), jer su za ocenu dozvoljenosti predloga za izvršenje protiv izvršnog dužnika nad kojim je otvoren stečajni postupak, merodavne odredbe zakona koji je na snazi u vreme podnošenja predloga za izvršenje. Saglasno odredbi člana 73. stav 1. navedenog Zakona, zabranjeno je odrediti i sprovesti izvršenje protiv stečajnog dužnika od dana pokretanja stečajnog postupka, osim ako se izvršenje odnosi na troškove stečajnog postupka. S obzirom na to da u konkretnom slučaju predlog za izvršenje nije podnet radi naplate troškova stečajnog postupka, isti je nedozvoljen, a pravna posledica podnošenja takvog predloga je njegovo odbacivanje.
Ustavni sud je utvrdio da rešenje Opštinskog suda u Boru I. 379/07 od 15. maja 2007. godine sadrži obrazloženje, da je u njemu izložen zahtev o kome sud treba da odluči i da su navedeni razlozi o bitnim činjenicama koji su opredelili sud da odbaci predlog za izvršenje podnositeljke ustavne žalbe. Imajući u vidu zakonsku obavezu izvršnog poverioca da po nalogu suda plati sudsku taksu za radnje koje su preduzete po njegovom predlogu, ne mogu se prihvatiti navodi podnositeljke ustavne žalbe da je na plaćanje takse obavezana «mimo zakonske procedure». Polazeći od toga da podnositeljka ustavne žalbe nije iznela ustavnopravno prihvatljive razloge za povredu prava na jednaku pravnu zaštitu u postupku pred sudom, niti je dostavila dokaze o drugačijem postupanju suda u istoj pravnoj situaciji, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima podnositeljki nije povređeno pravo zajemčeno članom 36. stav 1. Ustava.
Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta odredaba člana 58. stav 2. i člana 60. stav 4. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim aktima nisu ni mogla biti povređena prava podnositeljke ustavne žalbe na imovinu i pravičnu naknadu za rad, odnosno pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. Ovo stoga što osporenim rešenjem Opštinskog suda u Boru nije meritorno odlučeno o predlogu podnositeljke ustavne žalbe, već je on odbačen iz razloga što nisu bile ispunjene zakonom propisane pretpostavke za njegovu dozvoljenost, dok je rešenjem Okružnog suda u Zaječaru potvrđeno rešenje prvostepenog suda. S druge strane, podnositeljki je u stečajnom postupku priznato u celini prijavljeno novčano potraživanje, nastalo po osnovu neisplaćenih zarada od strane ranijeg poslodavca, što predstavlja njeno utvrđeno imovinsko pravo koje će se realizovati nakon donošenja rešenja o glavnoj deobi stečajne mase, u skladu sa zakonskim propisima iz ove oblasti.
U odnosu na ostale povrede prava na koje se ukazuje u ustavnoj žalbi, Ustavni sud konstatuje da ustavne odredbe iz kojih se izvodi navodna povreda ne sadrže ljudsko pravo ili slobodu koji se štite u postupku po ustavnoj žalbi. Naime, odredba člana 18. stav 1. Ustava sadrži načelo o neposrednoj primeni ljudskih i manjinskih prava, dok odredbe člana 145. Ustava utvrđuju na čemu se zasnivaju sudske odluke, njihovu obaveznost i mogućnost preispitivanja. Takođe, polazeći od sadržine člana 17. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud nalazi da iz navedene odredbe ne proizlazi nikakvo pravo za podnositeljku ustavne žalbe, već se njome uređuje pitanje tumačenja odredaba Konvencije.
Ustavni sud je razmotrio i ostale navode iznete u ustavnoj žalbi, ali je našao da oni nisu od uticaja na odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari.
Polazeći od iznetog, Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu («Službeni glasnik RS», broj 109/07).
6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić

Slični dokumenti

• Už 1356/2008: Odbijanje ustavne žalbe zbog nedozvoljenosti izvršenja protiv dužnika u stečaju
• Už 749/2008: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe u izvršnom postupku
• Už 332/2008: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog nemogućnosti prinudnog izvršenja
• Už 885/2008: Odbijanje ustavne žalbe zbog nedozvoljenosti izvršenja protiv dužnika u stečaju