Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 11 godina, dodeljujući naknadu nematerijalne štete. Istovremeno, odbacuje žalbu u delu koji se odnosi na povezane vanparnične i izvršne postupke.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. V . iz K, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. oktobra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. V . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 24876/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Kragujevcu P. 2926/00) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

3. Odbacuje se ustavna žalba R. V . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u vanparničnom i izvršnom postupku koji su vođeni pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetima R 1. 653/10 i I. 7220/11.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. V . iz K . podnela je 1. februara 2012. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u parničnom, vanparničnom i izvršnom postupku koji su vo đeni pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetima P. 24876/10, R 1. 653/10 i I. 7220/11.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navela: da je parnični postupak, u kome je ona imala svojstvo tužene-protivtužilje, započeo podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Kragujevcu 20. novembra 2000. godine, a da je protivtužba podneta 21. maja 2001. godine; da je presuda P. 2826/00 od 11. oktobra 2007. godine potvrđena presudom Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 583/08 od 1. jula 2008. godine; da u trenutku podnošenja ustavne žalbe nije pravnosnažno odlučeno o troškovima postupka; da je nakon pravnosnažnog okončanja parničnog postupka u pogledu glavnog zahteva, u svojstvu predlagača pokrenula vanparnični postupak radi fizičke deobe stvari; da je vanparnični postupak okončan donošenjem rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž. 993/11 od 10. avgusta 2011. godine; da je u svojstvu izvršnog poverioca podnela predlog za izvršenje, koji je Osnovni sud u Kragujevcu usvojio rešenjem I. 7222/10 od 20. oktobra 2011. godine, ali da izvršni postupak nije okončan do podnošenja ustavne žalbe. Istakla je zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, čiju povredu ističe podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Kragujevcu P. 24876/10, R1. 653/10 i I. 7220/11, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Činjenice koje se odnose na parnični postupak u predmetu P. 24876/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Kragujevcu P. 2926/00):

S. V. iz Kragujevca podneo je, u svojstvu tužioca, 20. novembra 2000. godine, tužbu Opštinskom sudu u Kragujevcu (u daljem tekstu: Opštinski sud) protiv tužene R . V, ovde podnositeljke ustavne žalbe, radi vraćanja oduzetih pokretnih stvari.

Prvo ročište za glavnu raspravu u predmetu P. 2926/00 održano je 29. marta 2001. godine.

Tužena je 21. maja 2001. godine podnela tužbu protiv tuženih S. V, kao i Lj. N, M. M. i G. M, kojom je tražila da se utvrdi njeno pravo svojine sa udelom od ½ na nepokretnosti – stanu koji se nalazi na spratu porodične stambene zgrade u ulici T. D . broj 2 sagrađene na katastarskoj parceli 4566 u KO K, a po osnovu sticanja u bračnoj zajednici. Postupak po toj tužbi spojen je sa postupkom u predmetu P. 2926/00.

U toku 2001. godine održano je još jedno ročište, dok dva ročišta nisu održana (jedno zbog sprečenosti postupajuće sudije i jedno jer tužilac - protivtuženi nije bio uredno pozvan). Nijedno od pet ročišta zakazanih u 2002. godini nije održano jer tuženi nisu bili uredno pozivani. Od sedam zakazanih ročišta u 2003. godini nisu održana tri, zbog neuredne dostave poziva za tužene, a izveden je dokaz saslušanjem tužioca-protivtuženog S. V.

U toku 2004. godine, od sedam zakazanih ročišta tri nisu održana (dva zbog nedolaska svedoka i jedno na predlog tužioca-protivtuženog), a izvedeni su dokazi saslušanjem tužene-protivtužilje i tuženih Lj. N, M. M. i G. M. Sud je u 2005. godini, na četiri održana ročišta, izveo dokaze saslušanjem devet svedoka.

Tužilac-protivtuženi je podneskom od 18. jula 2006. godine precizirao tužbeni zahtev.

Od ukupno deset zakazanih ročišta u 2006. godini, čak šest ročišta nije održano zbog toga što tuženi nisu bili uredno pozvani, dok jedno ročište nije održano zbog neurednog pozivanja svedoka.

Podneskom od 30. maja 2007. godine tužena-protivtužilja je precizirala tužbeni zahtev i tražila da se utvrdi njeno pravo svojine po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa udelom od ½ na nepokretnostima koje se nalaze na katastarskim parcelama br. 4565 i 4566 u KO K.

Opštinski sud je u toku 2007. godine zakazao osam ročišta, od kojih nisu održana tri (jedno zbog toga što tuženi nisu uredno pozvani, jedno na predlog tužene-protivtužilje i jedno zbog toga što je precizirani tužbeni zahtev tužene-protivtužilje uručen neposredno na ročištu protivnoj strani).

Presudom Opštinskog suda P. 2926/00 od 11. oktobra 2007. godine delimično su usvojeni tužbeni i protivtužbeni zahtev, te je, pored ostalog, utvrđeno da je tužena-protivtužilja nosilac prava svojine sa udelom od ½ na stanu u porodičnoj stambenoj zgradi u K. u ulici T . D . broj 2 na katastarskoj parceli 4566 u KO K, na osnovu sticanja u bračnoj zajednici. Takođe je odlučeno da će o troškovima postupka sud doneti posebno rešenje.

Postupajući po žalbama parničnih stranaka, Okružni sud u Kragujevcu je presudom Gž. 583/08 od 11. jula 2008. godine potvrdio ožalbenu presudu Opštinskog suda P. 2926/00 od 11. oktobra 2007. godine.

Rešenjem Opštinskog suda P. 2926/00 od 7. aprila 2009. godine obavezan je tužilac-protivtuženi da tuženoj-protivtužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 167.578,00 dinara. Rešenje je u decembru 2009. godine dostavljeno tužiocu-protivtuženom, koji je protiv istog izjavio žalbu.

Viši sud u Kragujevcu je rešenjem Gž. 594/10 od 27. septembra 2010. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda P. 2926/00 od 7. aprila 2009. godine.

Osnovni sud u Kragujevcu (u daljem tekstu: Osnovni sud) je rešenjem P. 24876/10 od 9. maja 2011. godine odlučio o troškovima postupka. Protiv tog rešenja žalbu je 19. maja iste godine izjavio tužilac-protivtuženi.

Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu Gž. 1186/11 od 22. novembra 2011. godine vraćeni su spisi predmeta Osnovnom sudu radi otklanjanja procesnih nedostataka, zbog toga što ožalbeno rešenje nije dostavljeno svim strankama. Rešenje je 6. januara 2012. godine dostavljeno punomoćniku tužene Lj. N.

Viši sud u Kragujevcu je rešenjem Gž. 645/12 od 20. februara 2012. godine potvrdio rešenje Osnovnog suda P. 24876/10 od 9. maja 2011. godine.

3.2. Činjenice koje se odnose na vanparnični postupak u predmetu R1. 653/10 (ranije predmet Opštinskog suda R. 31/09):

Podnositeljka ustavne žalbe podnela je 3. marta 2009. godine Opštinskom sudu predlog za fizičku deobu porodične stambene zgrade na katastarskoj parceli broj 4566 u KO K. Predlog je podnet na osnovu presude Opštinskog suda P. 2926/00 od 11. oktobra 2007. godine, potvrđene presudom Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 583/08 od 11. jula 2008. godine.

Ročište je održano je 3. jula 2009. godine, a Opštinski sud je rešenjem R. 31/09 od 8. jula iste godine odredio građevinsko veštačenje, radi utvrđivanja mogućnosti fizičke deobe predmetne nepokretnosti i utvrđivanja tržišne vrednosti iste. Veštak je nalaz i mišljenje dostavio 28. decembra 2009. godine, u kojima je, pored ostalog, naveo da fizička deoba predmetne nepokretnosti nije moguća.

Nakon 1. januara 2010. godine i formiranja nove mreže sudova u Republici Srbiji, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u predmetu R1. 84/10. Ročišta zakazana za 8. i 26. april i 28. maj 2010. godine nisu održana, jer protivnik predlagača, S. V, nije uredno pozvan, odnosno jer mu nisu uručeni nalaz i mišljenje veštaka.

Rešenjem Osnovnog suda R1. 84/10 od 6. septembra 2010. godine konstatovano je da je predlog u ovoj pravnoj stvari povučen, jer predlagač nije pristupila na ročište. Po predlogu predlagača od 13. septembra 2010. godine, Osnovni sud je rešenjem R1. 84/10 od 6. decembra 2010. godine dozvolio vraćanje u pređašnje stanje.

Osnovni sud je rešenjem R1. 653/10 od 28. januara 2011. godine odredio civilnu deobu predmetne nepokretnosti javnom prodajom, te da se iznos dobijen prodajom nepokretnosti isplati predlagaču i protivniku predlagača srazmerno suvlasničkim udelima, dok je protivnik predlagača obavezan da predlagaču na ime troškova vanparničnog postupka isplati iznos od 50.400,00 dinara.

Viši sud u Kragujevcu je rešenjem Gž. 993/11 od 10. avgusta 2011. godine odbacio kao neblagovremenu žalbu protivnika predlagača izjavljenu protiv rešenja Osnovnog suda R1. 653/10 od 28. januara 2011. godine.

3. 3. Činjenice koje se odnose na izvršni postupak u predmetu I. 7220/11:

R. V . je, u svojstvu izvršnog poverioca, 18. oktobra 2011. godine podnela Osnovnom sudu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika S. V , i to procenom i prodajom nepokretnosti sagrađene na katastarskoj parceli broj 4566 u KO K, kao i popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, radi namirenja troškova vanparničnog postupka. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažnog i izvršnog rešenja Osnovnog suda R1. 653/10 od 28. januara 2011. godine. Osnovni sud je 20. oktobra 2011. godine doneo rešenje o izvršenju I. 7222/11.

Po nalogu suda, veštak D. J. je 29. decembra 2011. godine dostavio nalaz i mišljenje u pogledu tržišne vrednosti predmetne nepokretnosti.

Zaključcima Osnovnog suda I. 7220/10 od 30. decembra 2011. godine utvrđena je vrednost predmetne nepokretnosti i određena javna prodaja.

Prva javna prodaja zakazana za 21. februar 2012. godine odložena je zbog sprečenosti postupajuće sudije, te je održana 27. marta iste godine.

Druga javna prodaja nepokretnosti određena je zaključkom Osnovnog suda I. 7220/10 od 12. aprila 2012. godine. Nakon drugog javnog nadmetanja za prodaju nepokretnosti, održanog 3. avgusta 2012. godine, zaključcima Osnovnog suda I. 7220/11 od 5. septembra 2012. godine predat je u svojinu i državinu izvršnom dužniku stan u porodičnoj stambenoj zgradi u K. u ulici T . D . broj 2 na katastarskoj parceli 4566 u KO Kragujevac i dodeljena navedena nepokretnost izvršnom dužniku.

Zaključkom Osnovnog suda I. 7220/11 od 25. septembra 2012. godine izvršeno je namirenje izvršnog poverioca u iznosu od 53.650,00 dinara na ime troškova izvršnog i vanparničnog postupka, kao i u iznosu od 931.500,00 dinara na ime protivvrednosti ½ dela predmetne nepokretnosti, čime je postupak okončan.

Punomoćnik izvršnog poverioca je tek podneskom od 2. septembra 2013. godine tražio naknadu troškova izvršnog postupka u iznosu od 148.750,00 dinara.

Rešenjem Osnovnog suda I. 7220/11 od 12. septembra 2013. godine dopunjen je zaključak tog suda I. 7220/11 od 25. septembra 2012. godine i izvršnom poveriocu je dosuđen iznos od još 3.650,00 dinara na ime troškova vanparničnog postupka, dok je odbačen kao neblagovremen zahtev punomoćnika izvršnog poverioca za naknadu troškova izvršnog postupka.

4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u predmetna tri sudska postupka, Ustavni sud je najpre ocenjivao da li se ti postupci mogu smatrati jedinstvenom celinom kako na to ukazuje podnositeljka u ustavnoj žalbi. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak vođen, pored ostalog, i radi utvrđivanja prava svojine podnositeljke na opredeljenoj nepokretnosti po osnovu zajedničkog sticanja u bračnoj zajednici (zahtev deklaratorne prirode), a da je podnositeljka naknadno pokrenula i vanparnični i izvršni postupak, radi fizičke, odnosno civilne deobe stvari u susvojini, što u sebi sadrži zahtev za pravnim preobražajem. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je odvojeno cenio postojanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u sprovedenom parničnom postupku, a zatim u posebno vođenom vanparničnom i izvršnom postupku, koje je zbog njihove neposredne povezanosti posmatrao kao jednu celinu.

U tom smislu, ispitujući najpre osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta povrede navedenog ustavnog prava u osporenom parničnom postupku, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodio u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje, i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak, po svojoj prirodi, predstavlja jedinstvenu celinu. Prema tome, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak , koji je pokrenut 20. novembra 2000. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu i pravnosnažno okončan u celini donošenjem rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž. 645/11 od 20. februara 2012. godine, trajao preko 11 godina.

Razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a najvažniji su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca.

Po oceni Ustavnog suda, činjenična i pravna pitanja na koja je parnični sud trebalo da odgovori u predmetnom sporu, bila su složenija, s obzirom na sledeće: da je sud trebalo da odluči o tužbenom i protivtužbenom zahtevu i da je podnositeljka ustavne žalbe podnela tužbu kako protiv bivšeg supruga S. V, tako i protiv još tri lica u svojstvu tuženih; da se radilo o utvrđenju suvlasničkog udela na nepokretnosti stečenoj tokom trajanja braka gde su od značaja za odluku različiti doprinosi supružnika; da su u postupku izvedeni dokazi saslušanjem devet svedoka, kao i parničnih stranaka, te čitanjem spisu priložene veoma obimne i raznovrsne dokumentacije.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj spor bio od velikog materijalnog i moralnog značaja za podnosi teljku ustavne žalbe, kao tužilju, jer se radilo o tužbenom zahtevu kojim je traženo da se utvrdi njeno pravo svojine na nepokretnosti na osnovu sticanja u bračnoj zajednici. Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da ona nije značajnije doprinela dužem trajanju postupka, s obzirom na to da samo jedno ročište za glavnu raspravu nije održano zbog njenog nedolaska, a jedno zbog toga što je precizirani tužbeni zahtev predala sudu neposredno uoči ročišta.

Ispitujući postupanje nadležnih sudova u predmetnom postupku, Ustavni sud ocenjuje da je neefikasno postupanje pre svega Opštinskog suda doprinelo dugom vremenskom trajanju parničnog postupka. Naime, čak 15 ročišta za glavnu raspravu nije održano, zbog toga što tuženi nisu uredno pozvani. Pored toga, taj sud je doneo odluku o troškovima parničnog postupka (rešenje P. 2926/00 od 7. aprila 2009. godine) tek nakon godinu i šest meseci od donošenja prvostepene presude kojom je odlučeno o tužbenom i protivtužbenom zahtevu, da bi ista odluka tek u decembru te godine, odnosno posle osam meseci bila dostavljena svim parničnim strankama. Nakon što je to rešenje ukinuto, proteklo je još skoro godinu i po dana do pravnosnažnosti odluke o troškovima predmetne parnice.

S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnositeljki ustavne žalbe u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom Kragujevcu u predmetu P. 24876/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Kragujevcu P. 2926/00), povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud ustavnu žalbu usvojio, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), i odlučio kao u tački 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, kao što su dužina trajanja i očigledna složenost predmetnog parničnog postupka, a naročito činjenicu da je o osnovnim - meritornim zahtevima stranaka pravnosnažno odlučeno presudom Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 583/08 od 11. jula 2008. godine, te da je nakon toga još tri i po godine postupak vođen samo povodom naknade troškova postupka, kao sporednim (akcesornim) parničnim zahtevima. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog neefikasnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. Ispitujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u vanparničnom i izvršnom postupku koji su vođeni pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetima R. 653/10 i I. 7220/11, radi fizičke odnosno civilne deobe nepokretnosti, Ustavni sud je utvrdio da su ovi postupci započeli podnošenjem predloga za fizičku deobu stvari 3. marta 2009. godine i da su okončani donošenjem rešenja Osnovnog suda I. 7220/11 od 25. septembra 2012. godine o namirenju izvršnog poverioca, dopunjenog rešenjem tog suda I. 7220/11 od 12. septembra 2013. godine. Ustavni sud je ocenio da su nadležni sudovi u osporenim postupcima postupali ažurno. Naime, Osnovni sud je, nakon sprovedenog veštačenja, rešenjem R1. 653/10 od 28. januara 2011. godine odredio deobu predmetne nepokretnosti javnom prodajom, imajući u vidu da je utvrđeno da fizička deoba nepokretnosti nije moguća, a tada je vanparnični postupak faktički i okončan, pošto je žalba protivnika predlagača potom odbačena kao neblagovremena. Na osnovu navedenog rešenja, podnositeljka je u svojstvu izvršnog poverioca pokrenula izvršni postupak, u kome je nakon javne prodaje nepokretnosti, i to posle nepunih godinu dana od pokretanja postupka, praktično u celini namirila svoje potraživanje (zaključkom Osnovnog suda I. 7220/11 od 25. septembra 2012. godine), a godinu dana nakon toga (rešenjem Osnovnog suda I. 7220/11 od 12. septembra 2013. godine) i u preostalom neznatnom delu u pogledu troškova vanparničnog postupka , pri čemu je dopunski zahtev za naknadu troškova izvršnog postupka postavila neblagovremeno - tek 2. septembra 2013. godine.

Polazeći od prethodno utvrđenog, Ustavni sud je ocenio da, bez obzira što je razumna dužina trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od okolnosti svakog konkretnog slučaja, ukupno trajanje osporenih vanparničnog i izvršnog postupka od tri godine i šest meseci, objektivno se ne može smatrati nerazumno dugim. Stoga se ni navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati argumentovanim ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u tom delu odbacio kao očigledno neosnovanu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, te je rešio kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti