Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe u disciplinskom postupku protiv policijskog službenika

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu policijskog službenika, smatrajući da mu nije povređeno pravo na jednaku zaštitu prava. Različita sudska praksa u dva predmeta bila je opravdana razlikama u činjeničnom i pravnom osnovu disciplinske odgovornosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, Katarina Manojlović Andrić i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J . S, J . St . i B . T, svih iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. oktobra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. St . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Nišu u predmetu K. 63/10 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u odnosu na podnosioce J . S . i B . T . ustavna žalba odbija kao neosnovana.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe J. St . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. S, J . St . i B . T, svi iz Niša, su 24. septembra 2014. godine, preko punomoćnika M . M. K, advokata iz Niša, Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Nišu u predmetu K. 63/10.

Podnosioci u ustavnoj žalbi navode da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, jer je krivični postupak „neosnovano pokrenut 2006. godine, a pravnosnažno okončan oslobađajućom presudom 2014. godine“, odnosno jer je trajao „osam godina“.

Predložili su da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenog prava, kao i pravo podnosilaca na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se pozivaju podnosioci u ustavoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Višeg suda u Nišu K. 63/10, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Krivični postupak je pokrenut 7. februara 2007. godine donošenjem rešenja istražnog sudije Okružnog suda u Nišu Ki. 614/06 da se protiv podnosilaca ustavne žalbe (i još dva lica) sprovede istraga, zbog postojanja osnovane sumnje da su kao saizvršioci izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika (J. St . i još dva lica), i krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. Krivičnog zakonika J . S . i B . T .). Protiv navedenog rešenja je J. St . izjavio žalbu koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Okružnog suda u Nišu Vp.Kv. 57/07 od 26. februara 2007. godine.

Tokom istražnog postupka je, pored ostalog, obavljeno ekonomsko-finansijsko veštačenje.

Okružno javno tužilaštvo u Nišu je 26. juna 2008. godine podnelo zahtev za proširenje istrage (kojim je bio obuhvaćen J. St . i još tri novoosumnjičena lica), kao i predlog za dopunsko ekonomsko-finansijsko veštačenje. Istražni sudija Okružnog suda u Nišu je izrazio neslaganje sa zahtevom za proširenje istrage i predlogom za sprovođenje dopunskog ekonomsko-finansijskog veštačenja, te je, odlučujući o navedenom neslaganju, Okružni sud u Nišu 26. decembra 2008. godine doneo rešenje Vp.Kv. 484/08 kojim je odbio zahtev i predlog nadležnog tužilaštva, nakon čega je istraga okončana.

Okružno javno tužilaštvo u Nišu je 26. februara 2008. godine podiglo optužnicu protiv podnosilaca ustavne žalbe (i još tri lica). Podnosiocu ustavne žalbe B. T . optužnica nije mogla biti blagovremeno uredno uručena, te je naloženo njegovo prinudno dovođenje i optužnicu je primio tek 16. decembra 2009. godine.

Protiv navedene optužnice su izjavljeni prigovori koji su odbijeni kao neosnovani 19. januara 2010. godine rešenjem sada Višeg suda u Nišu Kv. 68/10, te je postupajući sudija zakazao glavni pretres.

Viši sud u Nišu je glavni pretres zakazao 32 puta, i to:

- tokom 2010. godine osam puta – dva puta je održan;

- tokom 2011. godine sedam puta – dva puta je održan;

- tokom 2012. godine 17 puta – deset puta je održan.

Dakle, glavni pretres nije održan 18 puta i to; po jedanput zbog sprečenosti postupajućeg sudije, zbog nedolaska B. T . koji nije uredno pozvan i zbog njegovog branioca (za koga je B . T . izjavio da ga nije ni angažovao), zbog nedolaska J . S . koji je uredno pozvan te je naloženo njegovo prinudno dovođenje i zbog toga što spisi predmeta nisu vraćeni sa neuropsihijatrijskog veštačenja; po dva puta zbog nedolaska B . T . koji je uredno pozvan, te je naloženo njegovo prinudno dovođenje, zbog nedolaska J . S . i B . T . koji su poziv uredno primili i svoje izostanke opravdali, zbog nedolaska drugih okrivljenih i svedoka, zbog izmene optužnice i zbog određivanja novog ekonomsko-finansijkog veštačenja i dopune veštačenja; tri puta zbog nedolaska javnog tužioca.

Nakon podizanja optužnice, ista je izmenjena dva puta, i to aktima Višeg javnog tužilaštva u Nišu od 11. oktobra 2011. i od 10. aprila 2012. godine.

U dokaznom postupku je, pored ostalog, obavljeno novo ekonomsko-finansijsko veštečenje i dopunsko ekonomsko-finansijsko veštačenje, te neuropsihijatrijsko veštačenje J. S.

Viši sud u Nišu je, nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, 24. septembra 2012. godine doneo presudu K. 63/10 kojom je podnosioce ustavne žalbe (i još jedno lice) oslobodio od optužbe, i to: J. St . i B . T . za izvršenje produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi sa članom 61. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika; B . T . za izvršenje produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika; J . S . za izvršenje produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika.

Krivični postupak je protiv podnosilaca ustavne žalbe pravnosnažno okončan 12. juna 2014. godine, donošenjem presude Apelacionog suda u Nišu Kž1. 1933/13 kojom je odbijena kao neosnovana žalba Višeg javnog tužioca u Nišu, a prvostepena presuda potvrđena.

4. Pristupajući oceni razloga i navoda iznetih u ustavnoj žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak čije se trajanje osporava pokrenut 7. februara 2007. godine (donošenjem rešenja da se protiv podno silaca ustavne žalbe sprovede istraga), a da je pravnosnažno okončan 12. juna 2014. godine (donošenjem presude Apelacionog suda u Nišu Kž1. 1935/13). U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak ukupno trajao sedam godina i pet meseci, što, samo po sebi, može ukazivati da isti nije okončan u razumnom roku.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Ustavni sud je utvrdio da se krivični postupak čije se trajanje osporava vodio protiv podnosilaca ustavne žalbe i još dva lica, odnosno jednog lica zbog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu koje se sastojalo od više radnji izvršenja. Ustavni sud je dalje utvrdio da je Viši sud u Nišu redovno zakazivao glavni pretres, pri čemu se samo jedno odlaganje može pripisati sudu, što nesumnjivo ukazuje da se nadležni sud veoma aktivno bavio predmetom. Tokom postupka obavljena su dva složena ekonomsko-finasijska veštačenja i jedna dopuna istog, kao i neurospihijatrijsko veštačenje jednog od podnosilaca. Po oceni Ustavnog suda, sve napred navedeno nesporno ukazuje da su činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori u osporenom postupku takve prirode da ukazuju na složenost konkretnog krivičnog predmeta, te da mogu predstavljati opravdani razlog za duže trajanje ovog postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe bilo u interesu da se postupak što pre okonča.

Međutim, podnosilac J. S . se tri puta nije odazvao pozivima suda, dva puta je izostanke opravdao, a jedanput nije, zbog čega je naređeno njegovo prinudno dovođenje, dok se podnosilac B . T . četiri puta nije odazvao pozivima suda, dva puta je izostanke opravdao, a dva puta nije, zbog čega je takođe naređeno njegovo prinudno dovođenje, pri čemu mu je optužnica koja je podignuta 26. februara 2009. godine uručena tek 16. decembra iste godine nakon što je naređeno njegovo prinudno dovođenje. Navedeno ponašanje podnosilaca ustavne žalbe J . S . i B . T, kao okrivljenih u postupku, nesumljivo je uticalo da ukupnu dužinu trajanja osporenog krivičnog postupka. Stoga je Ustavni sud ocenio da podnosiocima ustavne žalbe J . S . i B . T . u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Nišu u predmetu K. 63/10 nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu u odnosu na ove podnosioce odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

U odnosu na podnosioca ustavne žalbe J. St, Ustavni sud u sprovedenom postupku utvrdio da se podnosilac redovno odazivao pozivima suda, te da glavni pretres niti jednom nije odložen usled njegovog nedolaska. Stoga je Sud, bez obzira na nesumnjivu složenost činjeničnih i pravnih pitanja, te činjenicu da se nadležni sud aktivno bavio predmetom i da je preduzimao sve zakonske mere da obezbedi prisustvo ostalih okrivljenih, ocenio da podnosilac ustavne žalbe ne može da snosi posledice nedolaska saokrivljenih lica, koje je dodatno prolongiralo trajanje osporenog krivičnog postupka. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe J . St . povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao prvom delu tačke 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe J. St . zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu. Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

5. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.