Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv odluka u brisovnoj parnici
Kratak pregled
Ustavni sud odbija ustavnu žalbu protiv presuda u brisovnoj parnici, nalazeći da pravo na imovinu nije povređeno jer je uknjižba izvršena na osnovu pravnosnažne presude. Sud takođe odbacuje žalbu protiv ranijih rešenja o uknjižbi kao neblagovremenu.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Đorđa Momića iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. maja 2010. godine, doneo je
O D L U K U
1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Đorđa Momića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P. 900/07.
2. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Đorđa Momića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Valjevu P. 900/07 od 30. oktobra 2007. godine, presude Okružnog suda u Valjevu Gž. 129/08 od 2. juna 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 725/08 od 25. septembra 2008. godine.
3. Odbacuje se ustavna žalba Đorđa Momića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Valjevu Dn. 2069/06 od 6. februara 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. 781/07 od 9. maja 2007. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Đorđe Momić iz Valjeva je 4. jula 2008. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu, dopunjenu 16. oktobra i 12. novembra 2008. godine, protiv presude Opštinskog suda u Valjevu P. 900/07 od 30. oktobra 2007. godine i presude Okružnog suda u Valjevu Gž. 129/08 od 2. juna 2008. godine, zbog povrede prava na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 36. stav 2. i člana 58. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P. 900/07.
Podnosilac je zatim 11. decembra 2008. godine podneo ustavnu žalbu, koju je dopunio 13. jula 2009. godine, protiv rešenja Opštinskog suda u Valjevu Dn. 2069/06 od „6. jula 2006. godine“, rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. 781/07 od 9. maja 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 725/08 od 25. septembra 2008. godine, zbog povrede prava na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 36. stav 2. i člana 58. Ustava. Ova ustavna žalba spojena je sa prvobitno podnetom ustavnom žalbom, jer su sudske odluke koje se osporavaju podnetim žalbama u međusobnoj činjeničnoj i pravnoj vezi.
U ustavnoj žalbi od 4. jula 2008. godine i njenim dopunama od 16. oktobra i 12. novembra 2008. godine se navodi da je podnosilac ustavne žalbe na nezakonit način lišen prava svojine na trosobnom stanu koji se nalazi u sastavu zgrade upisane u zemljišnoknjižni uložak 1482, kao zemljišnoknjižno telo III, na katastarskoj parceli broj 407/1 KO Valjevo, jer upis prava svojine u zemljišne knjige izvršen u korist N. P. nije zasnovan na punovažnom pravnom osnovu podobnom za sticanje i upis prava svojine. Dalje je navedeno da je podnosilac ustavne žalbe pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti stekao na osnovu ugovora o kupoprodaji, overenog kod Opštinskog suda u Valjevu pod II Ov. broj 215/89 dana 28. oktobra 1989. godine, a zaključenog sa prethodnim vlasnikom R. S, kao i da podnosilac nikada nije zaključio ugovor o prodaji predmetnog trosobnog stana sa N. P. Podnosilac smatra da N. P. nije mogla postati vlasnik predmetnog stana, bez obzira na činjenicu što je 17. novembra 1992. godine zaključila ugovor o otkupu ovog stana sa opštinom Valjevo, jer opština Valjevo nije bila vlasnik stana. Podnosilac ustavne žalbe ističe da mu je zbog dugog trajanja postupka u predmetu Opštinskog suda u Valjevu P. 900/07 povređeno i pravo na suđenje u razumnom roku.
U ustavnoj žalbi izjavljenoj 11. decembra 2008. godine i njenoj dopuni od 13. jula 2009. godine se navodi da Vrhovni sud Srbije osporenim rešenjem Sgzz. 725/08 od 25. septembra 2008. godine nije mogao odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca ustavne žalbe, jer je u svemu podnet u skladu sa odredbama čl. 417. i 418. Zakona o parničnom postupku. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je nedozvoljeno raspolaganje u parničnom postupku učinjeno „stvaranjem zajedničke isprave uz učešće N. P. iz Valjeva i ovlašćenog predstavnika i zastupnika opštine Valjevo“ na osnovu koje je doneta pravnosnažna presuda Opštinskog suda u Valjevu P. 36/04 od 3. marta 2004. godine i izvršen upis prava svojine N. P. na spornom stanu. U ustavnoj žalbi se, takođe, navodi da je osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije doneto na osnovu „površne, nedovoljne i nepotpune ocene dozvoljenosti podnetog zahteva“.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbom člana 36. stav 2. Ustava se jemči svakom pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.
Odredbama člana 58. Ustava je utvrđeno: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.); da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.); da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (stav 4.).
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta P. 900/07 Opštinskog suda u Valjevu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom postupku:
Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Valjevu P. 36/04 od 3. marta 2004. godine utvrđeno je da je tužilja N. P. iz Valjeva vlasnik trosobnog stana u površini od 74,11 m2 u sastavu kuće broj 95 u ulici Karađorđevoj, postojećeg na kat. parc. 407/1 KO Valjevo, upisane kao zemljišnoknjižno telo III u ZKUL 1482 KO Valjevo, sa pravom zajedničke nedeljive svojine na zajedničkim delovima i uređajima u zgradi i sa pravom korišćenja kat. parc. 407/1 KO Valjevo, što su tuženi opština Valjevo i Đorđe Momić, ovde podnosilac ustavne žalbe, bili dužni da priznaju i trpe da se tužilja kao vlasnik i korisnik upiše u zemljišnim i drugim javnim knjigama.
Na osnovu navedene presude Opštinski sud u Valjevu je osporenim rešenjem Dn. 2069/06 od 6. februara 2007. godine (u ustavnoj žalbi pogrešno navedeno od „6.7.2006. godine“), dozvolio uknjižbu prava svojine N. P. na predmetnoj nepokretnosti, koja je bila u dotadašnjem zemljišnoknjižnom vlasništvu podnosioca ustavne žalbe, kao i uknjižbu prava korišćenja zemljišta sve dok na tom zemljištu postoji zgrada.
Osporenim rešenjem Okružnog suda u Valjevu Gž. 781/07 od 9. maja 2007. godine odbijena je kao neosnovana žalba učesnika, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Valjevu Dn. 2069/06 od 6. februara 2007. godine.
Podnosilac ustavne žalbe je protiv rešenja Opštinskog suda u Valjevu Dn. 2069/06 od 6. februara 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. 781/07 od 9. maja 2007. godine podneo zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, u kome je istakao da je tim rešenjima nezakonito izvršena uknjižba prava vlasništva spornog stana na N. P. iz Valjeva, jer podnosilac kao raniji zemljišnoknjižni vlasnik nikada nije zaključio ugovor o kupoprodaji predmetnog stana. Pored toga je navedeno da je uknjižba prava svojine izvršena na osnovu isprave – presude zasnovane na nedozvoljenim raspolaganjima koja su učinjena u parničnom postupku.
Odlučujući o izjavljenom zahtevu za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud Srbije je osporenim rešenjem Sgzz. 725/08 od 25. septembra 2008. godine zahtev odbacio kao nedozvoljen. U obrazloženju rešenja je navedeno da posredno pozivanje učesnika zemljišnoknjižnog postupka na bitnu povredu odredbe člana 361. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, učinjenu u drugom, prethodno vođenom postupku ne predstavlja dozvoljeni razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredaba čl. 417. i 418. Zakona o parničnom postupku.
Podnosilac ustavne žalbe je 15. avgusta 2007. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Valjevu tražeći da se briše kao nezakonita i nevaljana uknjižba u zemljišnoknjižnom ulošku broj 1482 KO Valjevo u „B“ vlasničkom listu prava vlasništva trosobnog stana, površine 74,11 m2, u sastavu kuće broj 95 u ulici Karađorđevoj, u „A“ listu upisane kao zemljišnoknjižno telo III, postojeće na katastarskoj parceli broj 407/1, u korist tužene N. P, izvršena na osnovu rešenja Opštinskog suda u Valjevu Gž. 781/01 od 9. maja 2007. godine i da se uspostavi ranije knjižno stanje i vlasništvo tužioca na opisanom stanu sa pravom korišćenja parcele.
Nakon dva održana ročišta za glavnu raspravu (2. oktobra i 30 oktobra 2007. godine), Opštinski sud u Valjevu je osporenom presudom P. 900/07 od 30. oktobra 2007. godine u celini odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca. U obrazloženju presude je navedeno da je uvidom u predmet Dn. 2069/06 utvrđeno da je promena upisa prava svojine na predmetnom stanu sa tužioca na tuženu izvršena pravnosnažnim rešenjem Dn. 2069/06 od 6. februara 2007. godine, a na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Valjevu P. 36/04 od 3. marta 2004. godine. Dalje je navedeno da je osporena uknjižba u svemu izvršena prema presudi Opštinskog suda u Valjevu P. 36/04 od 3. marta 2004. godine, iz čega proizlazi da tužiocu nije povređeno zemljišnoknjižno pravo, s obzirom na to da je osporena uknjižba izvršena na osnovu isprave podobne za uknjiženje, saglasno čl. 36. i 40. Zakona o zemljišnim knjigama.
Postupajući po žalbi tužioca, Okružni sud u Valjevu je 2. juna 2008. godine doneo osporenu presudu Gž. 129/08, kojom je odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio presudu Opštinskog suda u Valjevu P. 900/07 od 30. oktobra 2007. godine. U obrazloženju presude je, pored ostalog, navedeno da tužilac u suštini smatra da presuda Opštinskog suda u Valjevu P. 36/04 od 3. marta 2004. godine, koja je predstavljala osnov za uknjiženje, nije pravilna sa stanovišta primene materijalnog prava, što je po oceni drugostepenog suda moglo biti isticano samo u postupku u kome je i doneta ta presuda.
4. Za odlučivanje po ovoj ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) (u daljem tekstu: ZPP) i pravna pravila sadržana u Zakonu o zemljišnim knjigama ("Službene novine Kraljevine Jugoslavije", br. 146 – LIII i 281 – XC), koja se primenjuju na osnovu odredbe člana 4. stav 1. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije ("Službeni list FNRJ", br. 86/46, 105/46 i 96/47).
Odredbom člana 3. stav 3. ZPP je propisano da sud neće dozvoliti raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala.
Odredbom člana 361. stav 2. tačka 5) ZPP je propisano da bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka (član 3. stav 3.).
Odredbama čl. 417. i 418. ZPP je propisano da javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupaka iz člana 361. stav 2. tačka 5) ovog zakona, kao i da ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, stranka koja je podnela predlog, ovlašćena je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek.
Zakonom o zemljišnim knjigama bilo je propisano: da ukoliko nije ovim ili kojim drugim zakonom što drugo određeno, uknjiženje (paragraf 8. broj 1.) može se vršiti jedino na osnovu javnih isprava ili takvih privatnih isprava, na kojima je potpise overio sud ili javni beležnik (paragraf 36. stav 1.); da javne isprave na osnovu kojih se mogu vršiti uknjiženja jesu, između ostalih, i druge isprave, koje imaju svojstvo sudski izvršnih izreka javne vlasti (paragraf 40. stav 1. tačka g)); da ako onaj, koji misli da je kojom uknjižbom povređen u svom knjižnom pravu, osporava ovu uknjižbu parničnim putem s razloga nevaljanosti i traži povraćaj u pređašnje knjižno stanje, onda može zahtevati zabeležbu takvoga spora u zemljišnoj knjizi bilo ujedno sa tužbom bilo docnije, a za zabeležbu spora može zamoliti kako parnični tako i zemljišnoknjižni sud (paragraf 68. stav 1.).
5. Razmatrajući dužinu trajanja parničnog postupka koji je vođen pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P. 900/07, Ustavni sud je utvrdio da je postupak pokrenut podnošenjem tužbe 15. avgusta 2007. godine, da su održana dva ročišta za glavnu raspravu, da je prvostepena presuda doneta nakon mesec i po dana od podnošenja tužbe, a da je postupak pravnosnažno okončan 2. juna 2008. godine donošenjem drugostepene presude.
Primenjujući kriterijume za utvrđivanje eventualne povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ustanovio da u ovom predmetu nije bilo radnji kojima se to pravo krši, niti se period od devet meseci i 18 dana, koliko je ukupno trajao dvostepeni parnični postupak, može smatrati nerazumno dugim.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da nema povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), odlučio kao u tački 1. izreke.
6. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta sadržine prava na koje se podnosilac pozvao, Ustavni sud je utvrdio da osporenim presudama Opštinskog suda u Valjevu P. 900/07 od 30. oktobra 2007. godine i Okružnog suda u Valjevu Gž. 129/08 od 2. juna 2008. godine podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na imovinu zajemčeno odredbama člana 58. Ustava.
Polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti u ovom predmetu, a odlučujući u granicama zahteva postavljenog u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je ocenio da su osporene presude doneli zakonom ustanovljeni sudovi, u granicama svojih nadležnosti, nakon postupka sprovedenog u skladu sa zakonom, te da se osporene presude zasnivaju na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju i primeni merodavnog materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje. Redovni sudovi su dali detaljne i jasne razloge zbog čega smatraju da je uknjižba prava svojine na spornom stanu u korist N. P. izvršena u skladu sa pravnim pravilima sadržanim u Zakonu o zemljišnim knjigama, posebno ističući činjenicu da je upis izvršen na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Valjevu P. 36/04 od 3. marta 2004. godine i da se u parnici za brisanje uknjižbe ne može osnovano isticati da navedena presuda doneta u drugom parničnom postupku nije zakonita, već je to bilo moguće učiniti samo u postupku u kome je i doneta ta presuda.
Po oceni Ustavnog suda, tvrdnja podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim presudama sudova povređeno pravo na imovinu predstavlja izraz njegove subjektivne ocene o pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj primeni materijalnog prava, ali ne i stvarni dokaz o učinjenoj povredi prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. Ustava. Naime, sama činjenica da je jedna od parničnih stranaka izgubila spor nije dovoljna da bi se utvrdila povreda njenog prava, ukoliko ne dokaže da je sudskom odlukom arbitrerno i nepravedno lišena imovine u korist drugog lica. Imajući u vidu da su osporene odluke donete u tzv. brisovnoj parnici, zadatak suda je bio da utvrdi da li je uknjižba čije je brisanje zahtevao podnosilac ustavne žalbe bila nevaljana, te da li je time podnosilac povređen u svom knjižnom pravu. Po oceni Ustavnog suda, osporene presude nisu arbitrerne, jer su prvostepeni i drugostepeni sud utvrdili da je promena upisa prava svojine na spornom stanu sa podnosioca ustavne žalbe na novog zemljišnoknjižnog vlasnika N. P. izvršena pravnosnažnim rešenjem Opštinskog suda u Valjevu Dn. 2069/06 od 6. februara 2007. godine. S obzirom na to da je osnov za promenu upisa prava svojine bila pravnosnažna odluka parničnog suda, u osporenim presudama je zaključeno da uknjižba nije bila nezakonita, zbog čega je neosnovan zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, za njeno brisanje. Saglasno odredbi člana 145. stav 3. Ustava, sudske odluke su obavezne za sve, pa zemljišnoknjižni sud ne može odbiti da izvrši uknjižbu koja je naložena pravnosnažnom sudskom odlukom, niti se u postupku uknjižbe, a utoliko pre ni u postupku brisanja uknjižbe, sud može upuštati u ocenu zakonitosti pravnosnažne sudske odluke donesene u imovinskom sporu za utvrđivanje prava svojine na nepokretnosti. Stoga, ni Ustavni sud, u konkretnom slučaju, u postupku po ustavnoj žalbi čiji su predmet sudske odluke donete u postupku brisanja uknjižbe, ne može utvrđivati da li su presudom na osnovu koje je uknjižba izvršena povređena ustavna prava podnosioca ustavne žalbe.
Ocenjujući postojanje povrede prava podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo zajemčenog odredbom člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da navedeno pravo osporenim presudama nije povređeno. Ustavni sud konstatuje da je u spornom sudskom postupku podnosilac ustavne žalbe imao i iskoristio pravo na žalbu protiv prvostepene presude Opštinskog suda u Valjevu, o kojoj je odlučivao nadležni Okružni sud u Valjevu, čime mu je omogućeno ostvarivanje Ustavom zajemčenog prava na pravno sredstvo, jer je prvostepena odluka preispitana od strane nadležnog višeg suda. Činjenica da je podnosilac nezadovoljan ishodom žalbenog postupka pred drugostepenim sudom, ne znači automatski da mu je uskraćeno i pravo na pravno sredstvo.
7. Odlučujući o ustavnoj žalbi izjavljenoj protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 725/08 od 25. septembra 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjem nije povređeno pravo na imovinu. Naime, polazeći od toga da je osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije procesne prirode, Ustavni sud ukazuje da njime nije odlučivano o imovinskim pravima podnosioca ustavne žalbe, te da ovim rešenjem podnosiocu nije moglo biti povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava.
Ocenjujući da li je rešenjem Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 725/08 od 25. septembra 2008. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je u sudskom postupku za uknjižbu prava svojine, koji je vođen pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu Dn. 2069/06, podnosilac ustavne žalbe imao i iskoristio pravo na žalbu protiv prvostepenog rešenja Opštinskog suda u Valjevu, o kojoj je odlučivao nadležni Okružni sud u Valjevu, čime mu je suštinski omogućeno ostvarivanje Ustavom zajemčenog prava na pravno sredstvo, jer je prvostepena odluka preispitana od strane nadležnog višeg suda. Iako ustavna garancija iz člana 36. stav 2. Ustava ne podrazumeva obavezno obezbeđivanje pravne zaštite i u postupku po vanrednim pravnim sredstvima, Ustavni sud smatra da ukoliko je odgovarajućim procesnim zakonom propisano neko vanredno pravno sredstvo, do povrede Ustavom zajemčenog prava može doći ako se licu uskrati mogućnost njegovog korišćenja. Međutim, osnovna pretpostavka za ostvarivanje prava na svako, pa i vanredno pravno sredstvo, jeste da je izjavljeno na način i pod uslovima propisanim zakonom. Kako se podnosilac ustavne žalbe u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti nije pozivao na nedozvoljena raspolaganja stranaka učinjena u zemljišnoknjižnom postupku, već u drugom, prethodno vođenom parničnom postupku, Ustavni sud ocenjuje da Vrhovni sud nije imao procesnih uslova za meritorno odlučivanje o podnetom vanrednom pravnom leku.
8. Na osnovu izloženog, kao i odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu u delu kojim su osporene presude Opštinskog suda u Valjevu P. 900/07 od 30. oktobra 2007. godine i Okružnog suda u Valjevu Gž. 129/08 od 2. juna 2008. godine, kao i rešenje Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 725/08 od 25. septembra 2008. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.
9. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Valjevu Dn. 2069/06 od 6. februara 2006. godine i rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. 781/07 od 9. maja 2007. godine, Ustavni sud je ocenio da ustavna žalba u ovom delu nije blagovremena iz sledećih razloga:
Prema stavu Ustavnog suda, ukoliko je ustavna žalba izjavljena protiv odluke Vrhovnog suda Srbije donete po zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao i protiv odluka koje su prethodile podnošenju ovog vanrednog pravnog sredstva, Ustavni sud može meritorno odlučivati samo o odluci donetoj povodom izjavljenog vanrednog pravnog sredstva, dok će ustavnu žalbu u delu u kome se osporavaju odluke nižestepenih sudova odbaciti kao neblagovremenu , ako je podneta po proteku roka utvrđenog Zakonom.
Članom 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Odredbama člana 113. Zakona o Ustavnom sudu je propisano: da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.); da se ustavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).
Imajući u vidu da je protiv osporenih rešenja ustavna žalba izjavljena 11. decembra 2008. godine, te činjenicu da je rešenje Okružnog suda u Valjevu Gž. 781/07 od 9. maja 2007. godine podnosilac ustavne žalbe primio pre 25. septembra 2007. godine, kada je doneto rešenje Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 725/08 kojim je odbačen kao nedozvoljen njegov zahtev za zaštitu zakonitosti, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 113. stav 3. Zakona, pa je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 3. izreke.
Ustavni sud ukazuje da je stanovište zauzeto u ovom predmetu već iskazano kroz više ranije donetih odluka (videti npr. Odluku Ustavnog suda Už-1533/2008 od 25. marta 2009. godine).
10. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), odlučio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić