Povreda prava na pravično suđenje u postupku za porodičnu invalidninu
Kratak pregled
Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu roditelja palog borca i ukinuo presudu Upravnog suda kojom im je odbijeno pravo na porodičnu invalidninu. Sud je ocenio da je tumačenje zakona bilo proizvoljno i da je pravo na pravično suđenje povređeno.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-7383/2016
08.12.2016.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Katarina Manojlović Andrić, Predrag Ćetković, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. P. i M. P, oboje iz Novog Grada, Bosna i Hercegovina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. decembra 2016. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba R. P. i M. P. i utvrđuje da je presudom Upravnog suda U. 16337/12 od 6. februara 2015. godine povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 16337/12 od 6. februara 2015. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosilaca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Sekretarijata za socijalnu zaštitu - Sektor za boračku i invalidsku zaštitu Gradske uprave grada Beograda broj 581-136/2012 od 25. oktobra 2012. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. R. P. i M. P, oboje iz Novog Grada, Bosna i Hercegovina podneli su, 25. marta 2015. godine, preko punomoćnika P. S. S, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 16337/12 od 6. februara 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.
Ustavnom žalbom je osporena presuda suda kojom je pravnosnažno odbijen zahtev podnosilaca za priznavanje prava na porodičnu invalidninu.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u osporeni akt, kao i u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Podnosioci ustavne žalbe su 15. juna 2012. godine podneli zahtev za priznavanje prava na porodičnu invalidninu, koji je odbijen kao neosnovan rešenjem Odeljenja za budžet, privredu i društvene delatnosti uprave Gradske opštine Stari Grad u Beogradu broj 580-61/12 od 2. oktobra 2012. godine.
Rešenjem Sekretarijata za socijalnu zaštitu - Sektor za boračku i invalidsku zaštitu Gradske uprave grada Beograda broj 581-136/2012 od 25. oktobra 2012. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosilaca izjavljena protiv prvostepenog rešenja.
Protiv navedenog konačnog upravnog akta podnosioci su 5. decembra 2012. godine podneli tužbu, koja je odbijena kao neosnovana osporenom presudom Upravnog suda U. 16337/12 od 6. februara 2015. godine. U osporenoj presudi je, između ostalog, navedeno da podnosioci ne ispunjavaju uslove za priznavanje predmetnog prava u smislu čl. 13. i 30. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, jer je sin podnosilaca poginuo vršeći dužnosti kao pripadnik Vojske Republike Srpske Krajine, van teritorije Savezne Republike Jugoslavije, i to nakon 27. aprila 1992. godine, kada je prestala da postoji SFRJ, konkretno 17. avgusta 1995. godine.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosioci ukazuju u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Za odlučivanje o ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca („Službeni list SRJ“, br. 24/98, 29/98 i 25/2000 i „Službeni glasnik RS“, br. 101/05 i 111/09).
Odredbom člana 2. stav 1. navedenog Zakona propisano je da je borac jugoslovenski državljanin koji je: u ratu vršio vojne dužnosti ili druge dužnosti radi odbrane suverenosti, teritorije, nezavisnosti i ustavnog poretka Savezne Republike Jugoslavije (tačka 1); učestvovao u oslobodilačkim ratovima od 1912. do 1918. godine kao pripadnik srpske i crnogorske vojske (tačka 2)); učestvovao u antifašističkoj borbi u Drugom svetskom ratu - kao pripadnik Vojske Kraljevine Jugoslavije u ratu od 6. do 17. aprila 1941. godine ili u sastavu savezničkih armija (tačka 3); učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi u Drugom svetskom ratu kao pripadnik partizanskih odreda, Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, odnosno Jugoslovenske armije od 17. aprila 1941. do 15. maja 1945. godine, u borbi protiv okupatora i njegovih saradnika, odnosno kome je aktivan i organizovan rad u toj borbi priznat u poseban staž u dvostrukom trajanju po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju (tačka 4); vršio vojne dužnosti ili druge dužnosti za vojne ciljeve ili za ciljeve državne bezbednosti u oružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine za očuvanje suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (tačka 5).
Navedenim Zakonom je, takođe, propisano: da je porodica palog borca porodica lica koje je poginulo, umrlo ili nestalo pod okolnostima iz čl. 2. i 3. ovog zakona ili je umrlo od posledica rane, povrede, ozlede ili bolesti zadobijene pod tim okolnostima u roku od godinu dana od dana nastanka oštećenja organizma; da su članovi porodice palog borca: bračni drug, deca rođena u braku ili van braka i usvojena deca, kao i pastorčad koju je pali borac izdržavao (u daljem tekstu: uža porodica palog borca); roditelji, kao i očuh, maćeha i usvojioci koji su palog borca izdržavali ili koje je pali borac izdržavao; ded i baba, unuče, sestra i brat palog borca koje je pali borac izdržavao (član 13. st. 1. i 2.); da je osnovno pravo člana porodice palog borca porodična invalidnina (član 22. stav 1. tačka 1); da članovi porodice palog borca iz člana 13. stav 2. tačka 2. ovog zakona, članovi porodice vojnog invalida od I do VII grupe iz člana 14. tačka 2. ovog zakona, kao i brat, sestra i unuk palog borca iz člana 13. stav 2. tačka 3. ovog zakona imaju pravo na porodičnu invalidninu iako su članovi uže porodice ostvarili ovo pravo (član 31. stav 1.).
Odredbama čl. 30. do 38. navedenog Zakona propisani su uslovi i način ostvarivanja prava na porodičnu invalidninu.
5. Ocenjujući navode podnosilaca ustavne žalbe da im je osporenom presudom povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud , pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno ustavno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise. Ustavni sud ukazuje da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje pravilnost zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna, odnosno ako je primena zakona bila očigledno nepravična, arbitrerna ili diskriminatorska.
Ustavni sud je konstatovao da podnosioci ustavne žalbe smatra ju spornim stav Upravnog suda izražen u osporenom aktu da ne ispunjavaju uslove za priznavanje predmetnog prava jer je sin podnosilaca poginuo vršeći dužnosti kao pripadnik Vojske Republike Srpske Krajine, van teritorije Savezne Republike Jugoslavije, i to nakon 27. aprila 1992. godine, kada je prestala da postoji SFRJ, konkretno 17. avgusta 1995. godine.
Na osnovu navedenih odredaba Ustava i Zakona, Ustavni sud konstatuje sledeće: da je borac jugoslovenski državljanin koji je vršio vojne dužnosti ili druge dužnosti za vojne ciljeve ili za ciljeve državne bezbednosti u oružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine za očuvanje suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SFRJ; da je zakonom određen samo datum počev od kog su vojne ili druge dužnosti mogle biti vršene u cilju očuvanja suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SFRJ; da vršenje navedenih dužnosti nije uslovljeno pripadnošću Vojsci te države; da je porodica palog borca porodica lica koje je poginulo pod okolnostima iz člana 2. Zakona; da su članovi porodice palog borca, pored ostalih, i roditelji palog borca.
Upravni sud je u osporenoj presudi ocenio da je pravilan stav upravnih organa da podnosioci ne ispunjavaju uslove za priznavanje predmetnog prava jer je sin podnosilaca poginuo vršeći dužnosti kao pripadnik Vojske Republike Srpske Krajine, van teritorije Savezne Republike Jugoslavije, i to nakon 27. aprila 1992. godine, kada je prestala da postoji SFRJ, konkretno 17. avgusta 1995. godine.
Po oceni Ustavnog suda, ovakav stav Upravnog suda predstavlja proizvoljnu primenu materijalnog prava na štetu podnosi laca ustavne žalbe. Naime, Ustavni sud nalazi da nema ustavnopravnog utemeljenja stanovište upravnih organa i Upravnog suda da status borca u smislu člana 2. stav 1. tačka 5) Zakona može imati samo pripadnik Vojske SFRJ. Ustavni sud ukazuje da je pripadništvo određenoj vojsci predviđeno kao uslov samo u tač. 2), 3) i 4) navedenog člana Zakona, koje se odnose na učestvovanje u ratovima, dok vršenje dužnosti za vojne ciljeve ili za ciljeve državne bezbednosti u oružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine za očuvanje suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SFRJ, nije uslovljeno pripadnošću Vojsci te države. Ustavni sud, takođe, ukazuje da u odredbi stava 1. tačka 5) Zakona nije određen period, već samo datum počev od kog se u smislu ovog zakona smatra da su vojne ili druge dužnosti mogle biti vršene u cilju očuvanja suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SFRJ.
Nalazeći da obrazloženje osporenog akta Upravnog suda ne zadovoljava zahteve pravičnosti i da je u tom aktu proizvoljno primenjeno materijalno pravo na štetu podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US , 40/15 - dr.zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.
6. Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio presudu Upravnog suda U. 16337/12 od 6. februara 2015. godine i odredio kao da se u ponovnom postupku donese nova odluka o tužbi podnosilaca izjavljenoj protiv rešenja Sekretarijata za socijalnu zaštitu - Sektor za boračku i invalidsku zaštitu Gradske uprave grada Beograda broj 581-136/2012 od 25. oktobra 2012. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke, jer je našao da je to jedini način da se otklone štetne posledice utvrđene povrede prava.
Ustavni sud je isti stav zauzeo u Odluci Už-8988/2013 od 10. februara 2016. godine.
7. Ustavni sud nije razmatrao ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na navode podnosilaca da im je osporenim pojedinačnim aktom povređeno pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio osporenu presudu, te da će o tužbi podnosilaca Upravni sud ponovo odlučiti.
Što se tiče zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom , u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (s tim u vezi videti Odluku Ustavnog suda Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine, na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).
8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić, s.r.