Neadekvatna naknada nematerijalne štete zbog povrede prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog neadekvatne visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Utvrđuje povredu prava na pravično suđenje i dosuđuje naknadu u iznosu od 800 evra, umanjenu za već isplaćeni iznos.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-739/2019
24.02.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Lidija Đukić, Miroslav Nikolić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj A. K . iz Pančeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. februara 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba A . K . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Pančevu Gžrr. 330/19 od 4. juna 2019. godine podnos iteljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 330/19 od 4. juna 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su joj eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 89/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. A . K . iz P ančeva podnela je Ustavnom sudu, 24. januara 2019. godine, preko punomoćnika D. T, advokata iz Pančeva, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Pančevu R4.St. 911/18 od 15. novembra 2018. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda Rž.St. 3354/18 od 18. decembra 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka j e u ustavnoj žalbi navela da su joj nedosuđivanjem troškova postupka povređena ustavna prava.

Dopunom ustavne žalbe od 31. maja 2019. godine podnositeljka je osporila rešenje Vrhovnog kasacionog suda Prev. 67/19 od 14. februara 2019. godine , zbog povrede načela i prava iz čl. 16, 18, 32. i 35. Ustava.

Dopunom ustavne žalbe od 11. jula 2019. godine podnositeljka je osporila presudu Višeg suda u Pančevu Gžrr. 330/19 od 4. juna 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na naknadu štete, prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 32. stav 1, članom 35. stav 2. i članom 36. Ustava.

Podnositeljka u stavne žalbe smatra da joj je dosuđeni iznos novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 340 evra, u dinarskoj protivvrednosti, nisko određen.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljki ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe prijavi la je svoje potraživanje iz radnog odnosa u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 89/10 nad stečajnim dužnikom „T.“ AD Pančevo.

Rešenjem Privrednog suda u Pančevu R4.St. 911/18 od 15. novembra 2018. godine usvojen je prigovor predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, radi ubrzanja stečajnog postupka koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 89/10, naloženo je stečajnom sudiji da preduzme neophodne mere u cilju okončanja osporenog postupka, dok je kao neosnovan odbijen zahtev predlagača za naknadu troškova postupka u iznosu od 9.000 dinara.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž.St. 3354/18 od 18. decembra 2018. godine potvrđeno je rešenje Privrednog suda u Pančevu R4.St. 911/18 od 15. novembra 2018. godine.

Vrhovni kasacioni sud rešenjem Prev. 67/19 od 14. februara 2019. godine nije dozvolio posebnu reviziju predlagača izjavljenu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Rž.St. 3354/18 od 18. decembra 2018. godine, te je odbavio kao nedozvoljenu reviziju izjavljenu protiv drugostepenog rešenja.

Nakon toga, podnosi teljka je podnela tužbu protiv Republike Srbije – Visoki savet sudstva – Privredni sud u Pančevu, radi novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Osporenom presudom Višeg suda u Pančevu Gžrr. 330/19 od 4. juna 2019. godine potvrđena je presuda Osnovnog suda u Pančevu Prr. 17/19 od 19. marta 2019. godine, pa je pravnosnažno obavezana tužena da tužilji na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 340 evra , u dinarskoj protivvrednost i, dok je tužbeni zahtev tužioca da mu se isplati iznos preko dosu đenog pa do traženog iznosa od 3.000 evra odbijen kao neosnovan.

4. Odlučujući o dopuni ustavne žalbe podnosi teljke od 11. jula 2019. godine kojom je osporena presuda Višeg suda u Pančevu Gžrr. 330/19 od 4. juna 2019. godine , Ustavni sud konstatuje da se navodi podnositeljke o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava na pravično suđenje zasnivaju na tome da je visina novčanog obeštećenja koja joj je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi osnovanosti ovih navoda i tvrdnji podnositeljke, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju u konkretnom slučaju .

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnosiocu pravnosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoje pravnosnažno dosuđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S.J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnositeljku ustavne žalbe povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoja prav nosnažno dosuđena potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće u društvenoj svojini, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki osporenom presudom Višeg suda u Pančevu Gžrr. 330/19 od 4. juna 2019. godine povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu odlučujući kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu da je podnositeljki ustavne žalbe utvrdio povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava osporenom presudom, Ustavni sud nije razmatrao navode o povredi prava na naknadu štete, prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 35. stav 2. i članom 36. Ustava.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se, takođe, poziva na obrazloženje Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnositeljki ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke, utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 330/19 od 4. juna 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 89/10 . Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Ispitujući ustavnu žalbu podnositeljke od 24. januara 2019. godine , kao i dopunu od 31. maja iste godine, kojima su osporena rešenja Privrednog suda u Pančevu R4.St. 911/18 od 15. novembra 2018. godine , Privrednog apelacionog suda Rž.S t. 3354/18 od 18. decembra 2018. godine i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Prev. 67/19 od 14. februara 2019. godine , zbog toga što joj nisu dosuđeni troškovi postupka u iznosu od 9.000 dinara, Ustavni sud ukazuje na to da povreda ustavnog prava mora podrazumevati određeni nivo težine i ozbiljnosti da bi mogla biti razmatrana pred ovim sudom. Procena tog nivoa je relativna stvar i zavisi od okolnosti datog slučaja, koje obuhvataju kako percepciju podnositeljke ustavne žalbe, tako i objektivni – materijalni karakter predmeta odlučivanja. Dakle, osećaj podnosi teljke o povredi ustavnog prava mora biti opravdan i sa objektivnog stanovišta, što, prema oceni Ustavnog suda, a saglasno dosadašnjoj praksi Suda, u ovom ustavnosudskom predmetu nije slučaj. Naime, Ustavni sud ukazuje da u ustavnoj žalbi nije postavljeno neko pitanje koje bi bilo od šireg ili opšteg značaja za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, posebno imajući u vidu visinu troškova postupka u predmetnom vanparničnom postupku .

Što se tiče navoda ustavne žalbe kojima se presuda Višeg suda u Pančevu Gžrr. 330/19 od 4. juna 2019. godine osporava u odnosu na odluku po zahtevu za naknadu troškova postupka, Ustavni sud je ocenio da se ovi navodi ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenih ustavnih prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenog akta u tom delu.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Neadekvatna naknada nematerijalne štete zbog povrede prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti