Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv presude Apelacionog suda

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu. Sud utvrđuje da pravo izvršnog poverioca, stečeno zabeležbom rešenja o izvršenju u javnim knjigama, ima prvenstvo u odnosu na kasnije upisano pravo svojine podnositeljke.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić , dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J. A. iz Vrbasa, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. aprila 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba J. A. izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2199/12 od 6. juna 2012. godine .

2. Odbacuje se predlog J. A. za odlaganje izvršenja rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Novom Sadu - Sudsk a jedinic a u Vrbasu Iv. 1856/09 od 15. decembra 2009. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. J. A . iz Vrbasa podnela je , 17. septembra 2012. godine, preko punomoćnika Z . S, advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude navedene u tački 1. izreke, zbog povrede prava zajemčenih članom 32. stav 1. i čl. 36. i 58. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe, detaljno obrazlažući postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe , navodi da izvršni poverilac kao nesavesno lice nije mogl a da stekne pravo namirenja iz predmetne nepokretnosti, jer je ista bila u njenom vlasništvu, iako je zabeležba rešenja o izvršenju bila upisa na u javne knjige pre upisa prava svojine po osnovu kupoprodajnog ugovora. Takođe, podnositeljka ukazuje na različito postupanje sudova u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji navodeći veći broj sudskih odluka, s tim da je kao dokaz za navedenu tvrdnju dostavila samo presudu Apelacionog sud a u Novom Sadu Gž. 7161/10 od 24. maja 201 1. godine. Polazeći od navedenog, podnositeljka predlaže da se utvrdi povreda označenih prava i poništi osporena drugostepena presuda, kao i da joj se odredi naknada nematerijalne štete.

Takođe, podnositeljka predlaže da se odloži izvršenje rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Novom Sadu - Sudsk a jedinic a u Vrbasu Iv. 1856/09 od 15. decembra 2009. godine .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudsk oj stvari:

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu - Sudsk a jedinic a u Vrbasu P. 5488/11 od 25. novembra 2011. godine , stavovima prvim i drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, pa je utvrđeno da nedopušteno izvršenje određeno rešenjem Opštinskog suda u Vrbasu Iv. 1856/09 od 15. decembra 2009. godine na nepokretnosti - trosobnom stanu broj 8 na trećem spratu , ulaz br oj 3 , površine 63,06 m2, ul. M. br oj 72, broj parcele 4633/1, upisan u izvodu o prodatom stanu sa hipotekom br oj 1462 K.O. V. - G , vlasništvo tužilje. Stavom trećim izreke presude odbijen je kao neosnovan deo tužbenog zahteva kojim je tužilja tražila da se obustavi postupak izvršenja i da se ukinu sve do sada sprovedene izvršne radnje, te da se naloži RGZ - Katastru nepokretnosti u V. da briše zabeležbu izvršenja u svojim knjigama. Stavom četvrtim izreke presude obavezani su tuženi da tužilji naknade troškove postupka.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2199/12 od 6. juna 2012. godine usvojena je žalba tužene, a presud a Osnovnog suda u Novom Sadu - Sudsk a jedinic a u Vrbasu P. 5488/11 od 25. novembra 2011. godine u usvajajućem i delu odluke o parničnim troškovima preinačena je, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo utvrđenje da je nedopušteno izvršenje određeno rešenjem Opštinskog suda u Vrbasu Iv. 1856/09 od 15. decembra 2009. godine na predmetnoj nepokretnosti , te je obavezana tužilj a da tuženom na ime troškova prvostepenog postupka isplati iznos od 59.723,50 dinara . U obrazloženju ove presude je navedeno: da je tužilja, kao kupac , sa umešačem na strani tužene, kao prodavcem , 13. marta 2009. godine zaključila ugovor o kupoprodaji predmetno g stan a, upisan u evidenciji prodatih stanova sa hipotekom pod br oj 1462 K.O. V, te da su ugovarači potpise na ugovoru overili istog dana pred Opštinskim sudom u Vrbasu; da je 23. septembra 2009. godine tužilja stu pila u posed kupljenog stana; da je 21. oktobra 2009. godine plaćen porez na promet apsolutnih prava po ovom ugovoru; da je na osnovu ovog ugovora tužilja upisana u javnoj evidenciji nepokretnosti kao vlasnik stana 3. marta 2011. godine ; da je 11. decembra 2009. godine t užena, radi namirenja svog novčanog potraživanja prema umešaču na strani tužene u visini od 542.352,72 dinara, sa sporednim potraživanjem, inicirala kod suda izvršni postupak, u kome je kao predmet izvrše nja označila navedeni stan; da je u to vreme stan , po javnoj evide nciji nepokretnosti, bio u svojini umešača na strani tužene, pa je izvršni sud dozvolio predloženo izvršenje rešenjem Iv 1856/09 od 15. decembra 2009. godine ; da je 10. decembra 2010. godine u javnoj evidenciji nepokretnosti izvršena z abeležba ovog rešenja; da prvostepeni sud odluku u pobijanom delu temelji na stanovištu da ugovor zaključen između tužilje i umešača na strani tužene po odredbi čl ana 4. st av 3. Zakona o prometu nepokretnosti pro izvodi pravno dejstvo, tj. da stečeno pravo svojine tužilje na stanu predmetno izvršenje čini nedopuštenim.

Drugostepeni sud je, na osnovu navedenog činjeničnog stanja, zaključio da je z abeležba rešenja suda o izvršenju, kojim je radi namirenja novčanog potraživanja tužene kao predmet izvršenja određen stan umešača na strani tužene, izvršena 10. decembra 2010. godine. Po odredbi čl ana 102. st av 2. tada važećeg Zakona o izvršnom postupku, koja je identična regulativi odredbe člana 107. s tav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, izvršni poverilac je zabeležbom rešenja o izvršenju u javnoj evidenciji nepokretnosti stekao pravo da svoje potraživanje namiri iz nepokretnosti i u slučaju da treće lice kasnije stekne na istoj nekretnini pravo svojine. U to vreme tužilja nije kupoprodajni ugovor predala na sprovodbu, već je , saglasno odredbi čl ana 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, ona vlasnik stana postala 3. marta 2011. godine. Dakle, tužilja je vlasništvo na stanu stekla nakon konstituisanja prava tužene na namirenje svog novčanog potraživanja prodajom ovog stana, pa pravo svojine tužilje ne sprečava određeno izvršenje.

4. Odredbama Ustava utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano: da će se u javnoj knjizi izvršiti zabeležba rešenja o izvršenju, odnosno drugi odgovarajući upis predviđen propisima o upisu prava na nepokretnostima u javne knjige, da tim upisom izvršni poverilac stiče pravo da svoje potraživanje namiri iz nepokretnosti i u slučaju da treće lice kasnije stekne na istoj nepokretnosti pravo svojine, te da izvršni poverilac koji je predložio izvršenje, a nije ranije stekao založno pravo, stiče upisom rešenja o izvršenju pravo da se iz nepokretnosti namiri pre lica koje je docnije steklo na toj nepokretnosti založno pravo ili pravo na namirenje (član 102.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, propisuje: da izvršni poverilac stiče pravo upisa založnog prava na osnovu rešenja, odnosno zaključka izvršitelja o izvršenju na nepokretnosti izvršnog dužnika, da, upisom u javnu knjigu, izvršni poverilac stiče pravo da svoje potraživanje namiri iz nepokretnosti i u slučaju da treće lice kasnije stekne na istoj nepokretnosti pravo svojine (član 107. st. 1. i 3.). da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona (član 358. stav 1.).

Odredbom člana 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Službeni list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Službeni list SRJ", broj 29/96 i "Službeni glasnik RS", broj 115/05) je propisano da se na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnost stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom.

Zakonom o državnom premeru i katastru ("Službeni glasnik RS", br . 72/09 i 18/10) je propisano: da se svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima stiču, prenose i ograničavaju upisom u katastar nepokretnosti (konstitutivnost upisa), a prestaju brisanjem upisa (član 60. stav 1.); da su podaci o nepokretnostima upisani u katastar nepokretnosti istiniti i pouzdani i niko ne može snositi štetne posledice zbog tog pouzdanja (član 63.).

5. Polazeći od toga da se tvrdnje podnositeljke ustavne žalbe o povredi prav a na pravično su đenje zasnivaju na navodima o prozvoljnoj i arbitrarnoj primeni materijalnog prava u osporen oj presud i, Ustavni sud, pre svega, ukazuje da nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi tumačili i primenili pozitivnopravne propise, osim u slučajevima u kojima su njihove odluke povredile ustavna prava, jer je primena zakona bila proizvoljna ili diskriminatosrka, kao i ukoliko je došlo do povrede određenih procesnih prava stranaka (na pristup sudu, na obrazloženu odluku i dr.).

Iz navedenih odredaba Zakona o izvršenju i obezbeđenju proizlazi da upisom založnog prava na osnovu rešenja o izvršenju, izvršni poverilac stiče pravo da potraživanje koje se prinudno izvršava namiri iz nepokretnosti na kojoj je upisano založno pravo. Pravo izvršnog poverioca da svoje potraživanje namiri iz ove nepokretnosti ne prestaje ni onda kada treće lice, posle upisa založnog prava na osnovu rešenja o izvršenju, stekne pravo svojine na toj nepokretnosti. Pri tome, u smislu odredaba člana 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i člana 60. Zakonom o državnom premeru i katastru, proizlazi da upis prava svojine na nepokretnostima u javne knjige ima konstitutivni karakter, odnosno da se pravo svojine na nepokretnostima stiče tek upisom u javne knjige.

Imajući u vidu navedeno i činjenicu da je u vreme zabeležbe rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Novom Sadu - Sudsk a jedinic a u Vrbasu Iv. 1856/09 od 15. decembra 2009. godine , kojim je određeno izvršenje na predmetnoj nepokretnosti, podnositeljka imala osnov za sticanje prava svojine na toj nepokretnosti - ugovor o kupoprodaji, ali da navedeno pravo nije bilo upisano u javne knjige, Ustavni sud smatra da podnositeljka nije imala pravo koje sprečava navedeno izvršenje, te da su razlozi zbog kojih je odbijen tužbeni zahtev podnositeljke ustavne žalbe, ustavnopravno prihvatljivi i nearbitrerni sa stanovišta prava na pravično suđenje.

Ustavni sud ukazuje da nije cenio navode podnositeljke koji se tiču određenih "falsifikovanih dokumenata" , imajući u vidu da u predmetnom postupku t o nije ni istican o, niti je utvrđivano.

Ocenjujući postojanje povrede prava iz člana 58. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka svoju tvrdnju o povredi ovog prava, u stvari, izvodi iz navoda o povredi prava na pravično suđenje. Budući da je Ustavni sud utvrdio da pravo podnositeljke na pravično suđenje nije povređeno, to nema osnova ni za tvrdnju o povredi prava iz člana 58. Ustava.

6. U pogledu navoda ustavne žalbe koji se odnose na različito postupanje sudova u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, uvidom u dostavljeni dokaz - presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 7161/10 od 24. maja 2011. godine, Ustavni sud je utvrdio da se u navedenoj presudi Apelacionog suda u Novom Sadu ne radi o istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao i u ovde osporenoj presudi. Naime, iz obrazloženja drugostepene presude dostavljene kao dokaz nejednakog postupanja, proizlazi da predmet spora nije bilo utvrđenje nedopustivosti izvršenja, već utvrđenje prava svojine.

Takođe je ustavnopravno neprihvatljiva tvrdnja podnositeljke da joj je povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, budući da su joj u osporenom postupku stajala na raspolaganju pravna sredstva za zaštitu njenih prava i na zakonu zasnovanih interesa, i to žalba drugostepenom sudu, kao redovno pravno sredstvo.

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

8. Kako je Ustavni sud odlučio o podnetoj ustavnoj žalbi, to je, u smislu člana 86. u vezi člana 56. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odbacio predlog podnositeljke za odlaganje izvršenja rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Novom Sadu - Sudsk a jedinic a u Vrbasu Iv. 1856/09 od 15. decembra 2009. godine , do donošenja konačne odluke Ustavnog suda po ovoj ustavnoj žalbi, te je rešio kao u tački 2. izreke.

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tač. 3) i 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv presude Apelacionog suda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti