Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupku dugom 19 godina

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku radi naknade štete koji je trajao 19 godina. Sud utvrđuje odgovornost prvostepenog suda za neefikasnost i dosuđuje naknadu nematerijalne štete u različitim iznosima podnosiocima.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7398/2012
11.03.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, Predrag Ćetković, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. Đ, R . N, M . L, M . Ć . i D . Ć, svih iz Ivanjice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. marta 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. Đ, R . N, M . L, M . Ć . i D . Ć . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici u predmetu P. 61/12 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Ivanjici P. 689/94) povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na su đenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe V. Đ. i R. N. na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, podnosioca M. L. u iznosu od 400 evra i podnosilaca M. Ć. i D. Ć. svakom u iznosu od po 200 evra, sve u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. Đ, R . N, M . L, M . Ć . i D . Ć, svi iz Ivanjice, podneli su, 19. septembra 2012. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici u predmetu P. 61/12.

Podnosioci ustavne žalbe su, između ostalog, naveli da su 16. decembra 1994. godine protiv tuženog podneli tužbu Opštinskom sudu u Ivanjici, radi naknade štete, a da parnični postupak u vreme podnošenja ustavne žalbe još uvek nije okončan, iako je od podnošenja tužbe prošlo 18 godina.

Predložili su da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i da im utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupk u, izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici P. 61/12 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Ivanjici P. 689/94), i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

V. Đ . i R . N, ovde podnosioci ustavne žalbe, kao i M. L, V. Ć. i R. Ć, kao pravni prethodnici M . L, M . Ć . i D . Ć, ovde podnosilaca ustavne žalbe, podneli su 16. decembra1994. godine protiv tuženog DP „Š.“ iz Ivanjice, Opštinskom sudu u Ivanjici tužbu radi naknade štete nastale usled obavljanja delatnosti tuženog - prerada drveta, u neposrednoj blizini njihovih stambenih objekata. Povodom podnete tužbe formiran je predmet P. 689/94.

Do prekida postupka rešenjem P. 689/94 od 9. avgusta 2004. godine, posle više od devet i po godina od podnošenja tužbe, zakazano je osam ročišta za glavnu raspravu, od kojih dva ročišta nisu održana do postavljanja punomoćnika tuženom, čemu se tužilačka strana nije protivila. Na održanim ročištima izvršen je uvid u dokumentaciju dostavljenu po nalogu suda i saslušane su parnične stranke. Na četvrtom po redu zakazanom ročištu od 26. juna 1995. godine, određeno je veštačenje putem veštaka iz oblasti drvne prerade, ali veštačenje nije sprovedeno, jer sud nije odredio veštaka i zadatak veštačenja. Sledeće ročište je zakazano i održano nakon više od pet godina, 9. oktobra 2000. godine. Pri tome, u navedenom periodu sud nije preduzimao radnje u postupku, niti su se parnične stranke obratile sudu sa zahtevom da se veštačenje obavi ili pak zakaže ročište za glavnu raspravu i postupak nastavi. Tužioci su predložili da sud odredi veštačenje tek na ročištu održanom 23. oktobra 2000. godine, pred novim predsednikom veća. Jedno ročište (4. oktobra 2002. godine), održano je radi pokušaja rešenja spora medijacijom, a na sledećem ročištu od 9. avgusta 2004. godine sud je prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari. U periodu od 4. oktobra 2002. do 9. avgusta 2004. godine nije održano nijedno ročište.

Opštinski sud u Ivanjici je rešenjem P. 689/94 od 9. avgusta 2004. godine prekinuo postupak usled prestanka postojanja tuženog, sa konstatacijom da će se postupak nastaviti kad pravni sledbenici tuženog preuzmu postupak ili na predlog tužilačke strane. Punomoćnik tužilaca nije tražio pismeni otpravak rešenja.

U podnesku već od 9. avusta 2004. godine tužioci su označili novotužene, kao pravne sledbenike prvobitno tuženog, i tražili nastavak postupka. Sud je zakazao ročište povodom podnetog predloga za nastavak postupka za 16. februar 2007. godine, ali je rešenjem P. 104/07 ponovo postupak prekinut zbog smrti tužioca M. L. iz Ivanjice, sa tim da će se postupak nastaviti kad naslednici preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine.

Podneskom od 19. februara 2007. godine punomoćnik tužilaca je obavestio sud da je naslednik pok. M. L. njegov sin M. L, koji prihvata stupanje u parnicu na mesto svog oca.

Na ročištu održanom 18. oktobra 2007. godine određeno je da se nastavi parnični postupak prekinut rešenjem P. 104/97 od 16. februara 2007. godine, a predmetu je dodeljen novi broj P. 602/07. U nastavku postupka zakazano je deset ročišta za glavnu raspravu, nakon čega je sud rešenjem P. 602/07 od 1. jula 2009. godine ponovo prekinuo postupak zbog smrti dvojice tužilaca – R. Ć. i V. Ć.

Do određivanja navedenog prekida postupka, na održanim ročištima sud je na saglasan predlog stranaka pokušavao da pronađe i odredi odgovarajućeg veštaka, koji bi obavio potrebna veštačenja, i u tom cilju se dopisima obratio – Gradskom zavodu za veštačenje, Institutu za ispitivanje materijala u B. i G. fakultetu u B, ali su svi jednako odgovorili da nemaju tehnologa koji se bavi odgovarajućom problematikom. Na ročištu održanom 22. decembra 2008. godine određen je veštak i zadatak veštačenja – da se utvrdi uzročno–posledična veza između rada fabrike tuženog i nastale štete na objektima tužioca, od neprijatnih mirisa, buke, a posebno prašine – piljevine koja se taloži na crepu kuće tužioca usled čega isti propada. Posle toga su četiri ročišta odložena, i to dva zbog toga što tužioci nisu na vreme predujmili troškove veštačenja, a dva zato što veštak nije dostavio nalaz i mišljenje o obavljenom veštačenju. Nalaz i mišenje veštaka su 15. juna 2009. godine dostavljeni sudu, a već na narednom ročištu održanom 1. jula 2009. godine sud je odredio navedeni prekid postupka zbog smrti dvojice tužilaca.

Podneskom od 8. jula 2009. godine zakonski naslednici pok. tužilaca su tražili nastavak postupka. Na ročištu održanom 20. oktobra 2009. godine određen je nastavak postupka, a već na sledećem ročištu od 26. novembra 2009. godine postupak je prekinut zbog otvaranja stečajnog postupka nad tuženim, sa tim da će se postupak nastaviti kad pravni sledbenici isti preuzmu ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine.

Postupak je nastavljen 2. jula 2010. godine pred Osnovnim sudom u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici u predmetu P. 2193/10, na koji je, nakon 1. januara 2010. godine i izvršene reorganizacije sudova, prešla nadležnost za odlučivanje. U nastavku postupka, do donošenja prve presude, zakazano je osam ročišta za glavnu raspravu, od kojih tri ročišta nisu održana - dva jer veštak nije dostavio nalaz i mišljenje u ostavljenom roku i jedno iz razloga što je nalaz sa mišljenjem dostavljen neposredno pred otpočinjanje ročišta, pa je strankama trebalo dodatno vreme da se upoznaju sa nalazom. U sprovedenom dokaznom postupku na održanim ročištima, obavljeno je veštačenje od strane veštaka građevinske struke, dopuna tog veštačenja i saslušane su parnične stranke.

Presudom Osnovnog suda u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici P. 2193/10 od 9. juna 2011. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca i obavezani tuženi da im naknade štetu u iznosima i na način kako je određeno u izreci presude, kao i da tužiocima naknade parnične troškove.

Tužilac M. L. i tuženi su izjavili žalbu protiv navedene presude.

Apelacioni sud u Kragujevcu je rešenjem Gž. 3209/11 od 27. decembra 2011. godine usvojio žalbe tužioca i tuženih, ukinuo presudu Osnovnog suda u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici P. 2193/10 od 9. juna 2011. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, sa obrazloženjem da je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, pa se ni primena materijalnog prava sa sigurnošću nije mogla ispitati.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmetu je dodeljen nov broj P. 61/12. Do donošenja sledeće prvostepene presude zakazano je devet ročišta za glavnu raspravu, od kojih dva ročišta nisu održana jer veštak nije u ostavljenom roku obavio veštačenje. U sprovedenom dokaznom postupku obavljeno je veštačenje i dopunsko veštačenje od strane veštaka građevinske struke, stranke su se izjasnile u pogledu veštačenja i izvršen je uvid u vanparnične spise predmeta.

Presudom Osnovnog suda u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici P. 61/12 od 13. decembra 2012. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilaca i obavezani tuženi da tužiocima na ime naknade štete za zamenu crepa na kući isplate solidarno određene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom, kao i da im naknade parnične troškove.

Tuženi su izjavili žalbu protiv navedene prvostepene presude.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž. 439/13 od 5. februara 2014. godine ukinuo presudu Osnovnog suda u Požegi – Sudske jedinice u Ivanjici P. 61/12 od 13. febriara 2012. godine i presudio tako što je delimično usvojio tužbeni zahtev tužilaca i obavezao tužene da im na ime naknade štete isplate solidarno određene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom i da tužiocima naknade parnične troškove.

Pismeni otpravak drugostepene presude je 13. marta 2014. godine dostavljen punomoćniku tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 16. decembra 1994. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Ivanjici, a da je okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 439/13 od 5. februara 2014. godine, iz čega proizlazi da je postupka trajao 19 godina.

Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi, moglo bi ukazivati da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocima ustavne žalbe, u konkretnom slučaju , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosilaca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioce .

Međutim, pored navedenih činilaca od kojih zavisi ocena da li je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je imao u vidu i okolnosti konkretnog slučaja, da su podnosioci ustavne žalbe – M. L, M. Ć. i D. Ć. stupili u parnicu na mesto svojih pravnih prethodnika. Naime, M. L. je 19. februara 2007. godine podneo sudu zahtev za stupanje u parnicu na mesto svog pravnog prethodnika M. L, a M. Ć. i D. Ć. su 8. jula 2009. godine tražili stupanje u parnicu na mesto svojih pravnih prethodnika V. Ć, odnosno R. Ć.

Iz navedenog proizlazi da je parnični postupak za podnosioce ustavne žalbe V. Đ. i R. N. trajao 19 godina, za podnosioca ustavne žalbe M. L. sedam godina, a za ostale podnosioce ustavne žalbe M. Ć. i D. Ć. preko četiri i po godine.

Ispitujući postupanje sudova u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud je, na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti , ocenio da prvostepeni sud nije delotvorno i efikasno postupao i nije preduzeo sve potrebne mere i radnje kako bi se parnični postupak završio u razumnom roku i bez nepotrebnog odugovlačenja. Naime, prvostepeni sud ni posle više od devet i po godina od podnošenja tužbe, nije doneo prvostepenu presudu, pa je zbog prestanka tuženog morao da prekine postupak rešenjem P. 689/94 od 9. avgusta 2004. godine. U periodu od preko pet godina nije održao nijedno ročište (od 26. juna 1995. do 9. oktobra 2010. godine). Naime, iako je na ročištu održanom 26. juna 1995. godine odredio da se sprovede odgovarajuće veštačenje, sud nije odredio veštaka, niti zadatak veštačenja. U postupku pred prvostepenim sudom je bio prisutan još jedan period izražene neaktivnosti suda u periodu od skoro dve godine (od 4. oktobra 2002. do 9. avgusta 2004. godine) u kojem sud nije preduzimao radnje. Prvu prvostepenu presudu P. 2193/10 doneo je 9. juna 2011. godine, nakon 16 godina od podnošenja tužbe, ali je ista ukinuta drugostepenim rešenjem Gž. 3209/11 od 27. decembra 2011. godine, zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega se ni primena materijalnog prava sa sigurnošću nije mogla ispitati. Sledeća prvostepena presuda je doneta nakon godinu dana (P. 61/12 od 13. decembra 2012. godine), a u postupku po žalbi izjavljenoj protiv te presude, drugostepeni sud je otvorio raspravu i održao tri ročišta u cilju utvrđivanja činjenica bitnih za presuđenje, nakon čega je postupak pravnosnažno okončan.

Ustavni sud je našao da je predmetni postupak bio, pre svega, činjenično složen, s obzirom na to da je u sprovedenom dokaznom postupku sud odredio nekoliko veštačenja, pa i dopunsko veštačenje u cilju utvrđivanja i razjašnjenja činjenica bitnih za presuđenje, za koje je bilo potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže. Pri tome, sud je imao izrazitih poteškoća u pronalaženju veštaka koji bi mogao da obavi adekvatno veštačenje, te se tim povodom obraćao na više adresa - Gradskom zavodu za veštačenje, Institutu za ispitivanje materijala u B. i G. fakultetu u B. Međutim, Sud je ocenio da određena složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da su podnosioci ustavne žalbe imali legitiman materijalni interes da se predmetni parnični postupak efikasno okonča.

Ipitujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je konstatovao da su i oni doprineli dužni postupka time što su i sami bili neaktivni u periodima u kojima sud nije preduzimao radnje, a koji je trajao preko sedam i po godina.

Pored navedenog, Ustavni sud je imao u vidu da je prvostepeni sud čak četiri puta prekidao postupak - zbog prestanka postojanja tuženog, dva puta zbog smrti trojice tužilaca i zbog otvaranja stečaja nad tuženim, što je takođe doprinelo produženju trajanja postupka, a što se ne može staviti na teret sudu, niti podnosiocima ustavne žalbe.

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, nužno dovodi do zaključka da je u konkretnom slučaju parnica neopravdano dugo trajala i da nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica nedelotvornog i neefikasnog postupanja Opštinskog suda u Ivanjici.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici u predmetu P. 61/12 (inicijalno predmet Opšt inskog suda u Ivanjici P. 689/94).

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete i to V. Đ. i R. N. svakom u iznosu od po 800 evra, M. L. u iznosu od 400 evra i M. Ć. i D. Ć. svakom u iznosu od po 200 evra, sve u dinarskoj protivvrednosti u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja postupka u odnosu na pojedine podnosioce ustavne žalbe , činjeničnu složenost predmetnog postupka i doprinos podnosilaca ustavne žalbe. Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu kompenzaciju podnosiocima za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu ne delotvornim postupanjem nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Na osnovu svega iznetog i odreda ba člana 42b stav 1 . tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupku dugom 19 godina

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti